Da li imamo besmrtnu dušu?

Da li smo samo ljudi od krvi i mesa? Ili smo nešto više od skupa elemenata od kojih smo načinjeni? Da li nas danas ima a sutra već nema? Ili neki nevidljivi deo nas nastavlja da živi i posle smrti?

IAKO svetske religije naučavaju razna zbunjujuća verovanja o zagrobnom životu, većina se slaže oko jedne osnovne ideje: U čoveku postoji nešto besmrtno što nastavlja da živi i posle smrti. Mnogi ljudi veruju da je to „nešto“ duša. U šta vi verujete? Da li smo delom telo a delom duša? Šta je duša? Da li ljudi imaju besmrtnu dušu? Veoma je važno da znamo istinu o tome šta smo!

„Čovek je postao živa duša“

Da li je „duša“ deo čoveka koji se prilikom smrti odvaja od tela i nastavlja da živi? Prema delu Holman Illustrated Bible Dictionary, „duša se često poistovećuje s celokupnom osobom“. Na primer, u Postanku 2:7 navodi se: „Jehova Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života, i čovek je postao živa duša.“ Prvi čovek Adam je bio duša.

I drugi biblijski stihovi podupiru objašnjenje da se reč „duša“ može odnositi na celokupnu osobu. Na primer, Biblija govori o duši koja radi (Levitska 23:30). Za dušu se kaže da joj je bilo nepodnošljivo, da je mučena, da nema sna, da ju je obuzeo strah i da je potištena (Sudije 16:16; Jov 19:2; Psalam 119:28; Dela apostolska 2:43; 1. Solunjanima 5:14). Govoreći o duši kao o osobi, u Rimljanima 13:1 se kaže: „Neka svaki čovek [doslovno: „svaka duša“, fusnota] bude podložan vlastima.“ A u 1. Petrovoj 3:20 čitamo: „U Nojevim danima... svega nekoliko ljudi, to jest osam duša, spaslo [se] prošavši kroz vodu.“ Ništa u ovim stihovima ne ukazuje na to da je duša neki nematerijalni deo bića koji nastavlja da živi i posle smrti.

 Šta reći za životinje i biljke? Da li su i one duše? Osmotrimo kako Biblija opisuje stvaranje životinja. „Neka vodama provrvi mnoštvo živih duša“, zapovedio je Bog. Zatim je sledećeg stvaralačkog dana Bog rekao: „Neka zemlja pusti iz sebe žive duše po svojim vrstama, stoku, druge životinje što se miču i divlje životinje zemaljske po svojim vrstama“ (Postanak 1:20, 24). Prema tome, sva su živa stvorenja — i ljudi i životinje — duše. Za biljke se u Bibliji ne kaže da su duše.

Reč „duša“ koristi se u još jednom smislu. U Jovu 33:22 čitamo: „Duša mu se jami približava, i život njegov k onima koji smrt njegovu traže.“ Ovde se reči „duša“ i „život“ koriste kao sinonimi, to jest jedna reč pojašnjava značenje druge. Tako se reč „duša“ može odnositi i na život koji neko ima kao živa duša, to jest osoba. Zato Sveto pismo za Mojsijeve neprijatelje koji su hteli da mu oduzmu život kaže da su to ’oni koji su progonili njegovu dušu‘ (Izlazak 4:19). U vezi sa Isusom Hristom, Biblija kaže: ’Sin čovečji je došao da svoj život [doslovno: „dušu“, fusnota] da kao otkupninu za mnoge‘ (Matej 20:28).

Biblijska definicija duše je jednostavna i dosledna. Ta reč se može odnositi na čoveka ili životinju ili pak na život koji neko biće ima kao živa duša. Kao što ćemo videti, takvo razumevanje je u skladu s biblijskim gledištem o tome šta se dešava s dušom prilikom smrti.

’Duša koja greši umreće‘

Biblija kaže: „Duša koja greši, ona će umreti“ (Jezekilj 18:4). Očajni prorok Ilija se ’molio da umre [doslovno: „da mu duša umre“, fusnota]‘ (1. Kraljevima 19:4). Isto tako, Jona je „želeo... da mu duša umre“ (Jona 4:8). Da, kada osoba umre, umire i duša; ona nije besmrtna. Pošto je osoba duša, kad kažemo da je neko umro, to je isto kao da smo rekli da je njegova duša umrla.

Ali, šta reći za biblijske stihove koji govore o tome da je duša izašla iz osobe ili se vratila u nju? S obzirom na to što se desilo s Rahelom kada je rađala sina, Biblija kaže: „Dok se rastavljala sa životom [doslovno: „dušom“, fusnota], jer je umirala, dala mu je ime Venonija, a njegov otac ga je nazvao Venijamin“ (Postanak 35:16-18). A u vezi sa  udovičinim sinom koji je bio uskrsnut, u 1. Kraljevima 17:22 stoji: „Jehova je uslišio Ilijin glas [u molitvi] tako da se život deteta vratio u njega i on je oživeo.“ Da li ovi stihovi ukazuju na to da je duša nešto nevidljivo i tajanstveno, što može da napusti telo ili se vrati u njega?

Prisetite se da je jedno od značenja reči „duša“ u stvari „život“. Otuda, Rahela se rastavljala s dušom u tom smislu što je umirala. U stvari, u nekim Biblijama je deo teksta „rastavljala se sa [dušom]“ preveden kao „njen život se gasio“ (Knox) ili „ona je izdisala“ (Jerusalem Bible). Slično tome, u slučaju udovičinog sina, dečaku se vratio život (1. Kraljevima 17:23).

Šta je čovek

Biblija nedvosmisleno pokazuje šta je čovek. On nema dušu; on sam je duša. Pošto je čovek duša, kada umre, svaka njegova nada u budući život zavisi od uskrsenja. Biblija obećava: „Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti [Isusov] glas i izaći će — oni koji su činili dobro u uskrsenje života, a oni koji su činili zlo u uskrsenje osude“ (Jovan 5:28, 29). To pouzdano obećanje o uskrsenju — a ne učenje o besmrtnoj duši — predstavlja temelj prave nade za umrle.

Koliko je samo važno da saznamo pravu istinu o tome šta je uskrsenje i šta ono znači za čovečanstvo! Takođe je bitno da dobro upoznamo Boga i Hrista, jer je Isus u molitvi rekao: „A da bi dobili večni život, treba da dobro upoznaju tebe, jedinog istinitog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Jehovini svedoci iz vašeg kraja rado će vam pomoći da saznate šta Biblija naučava i tako proširite svoje znanje o Bogu i njegovom Sinu, kao i o Božjim obećanjima. Pozivamo vas da stupite u kontakt sa Svedocima ili pišete izdavaču ovog časopisa.

[Slike na 4. strani]

Svi su oni duše

[Izvor]

Koza: CNPC—Centro Nacional de Pesquisa de Caprinos (Sobral, CE, Brasil)