Da li si zgrešio protiv svetog duha?
Da li si zgrešio protiv svetog duha?
„Postoji greh koji vodi u smrt“ (1. JOVANOVA 5:16)
1, 2. Kako znamo da je moguće zgrešiti protiv Božjeg svetog duha?
„PROGONILA me je misao da sam zgrešila protiv svetog duha.“ Tako je napisala jedna žena iz Nemačke, iako je bila Božji sluga. Može li hrišćanin zaista zgrešiti protiv Božjeg svetog duha, to jest njegove aktivne sile?
2 Da, moguće je zgrešiti protiv Jehovinog svetog duha. „Svaki greh i hula oprostiće se ljudima“, rekao je Isus Hrist, „ali hula na duh neće se oprostiti“ (Matej 12:31). Upozoreni smo: „Ako namerno grešimo nakon što smo dobro upoznali istinu, ne preostaje nam više žrtva za grehe, već strašno očekivanje suda“ (Jevrejima 10:26, 27). I apostol Jovan je napisao: „Postoji greh koji vodi u smrt“ (1. Jovanova 5:16). Ali, da li onaj ko je ozbiljno zgrešio sam prosuđuje da li je počinio „greh koji vodi u smrt“?
Pokajanje donosi oproštenje
3. O čemu se verovatno radi ako iskreno žalimo zbog nekog greha koji smo počinili?
3 Jehova je vrhovni Sudija i on će na kraju presuditi prestupnicima. Naravno, svako od nas mora da položi račun Bogu, koji uvek čini ono što je pravedno (Postanak 18:25; Rimljanima 14:12). Jehova je taj koji prosuđuje da li smo počinili neoprostiv greh i on može uzeti svoj duh od nas (Psalam 51:11). Međutim, ako iskreno žalimo zbog nekog greha koji smo počinili, vrlo je verovatno da se i istinski kajemo. Šta je u stvari pravo pokajanje?
4. (a) Kako bi definisao pokajanje? (b) Kakvu nam utehu pružaju reči iz Psalma 103:10-14?
4 Pokajati se znači promeniti stav prema lošim delima koja smo već učinili ili smo nameravali da učinimo. To znači da osećamo žalost i kajanje i da smo prekinuli s grešnim načinom života. Ako smo počinili ozbiljan greh, ali smo preduzeli neophodne korake kako bismo pokazali da se istinski kajemo, možemo naći utehu u psalmistinim rečima: „[Jehova] ne postupa s nama po gresima našim, niti nam po prestupima našim vraća ono što zaslužujemo. Jer koliko su nebesa visoko iznad zemlje, tolika je i ljubav njegova prema onima koji ga se boje. Koliko je istok daleko od zapada, toliko on prestupe naše od nas udaljuje. Kao što je otac milosrdan sinovima svojim, tako je i Jehova milosrdan onima koji ga se boje. Jer on dobro poznaje građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:10-14).
5, 6. Objasni suštinu 1. Jovanove 3:19-22 i značenje tih apostolovih reči.
5 Utešne su i reči apostola Jovana: „Po tome ćemo znati da potičemo od istine i uverićemo svoje srce u njegovu ljubav, ako nas ono za bilo šta osudi, Bog je veći od našeg srca i zna sve. Voljeni, ako nas naše srce ne osuđuje, onda možemo slobodno da se obratimo Bogu, i što god molimo, dobijamo od njega, jer se držimo njegovih zapovesti i činimo ono što je ugodno u njegovim očima“ (1. Jovanova 3:19-22).
6 Mi ’znamo da potičemo od istine‘, jer pokazujemo bratsku ljubav i nemamo naviku da grešimo (Psalam 119:11). Ako iz nekog razloga osećamo krivicu, treba da se setimo da je ’Bog veći od našeg srca i zna sve‘. Jehova postupa milosrdno prema nama, jer uzima u obzir našu „nelicemernu bratsku ljubav“, borbu protiv greha i naš trud da vršimo njegovu volju (1. Petrova 1:22). Naše srce nas ’neće osuditi‘ ako se uzdamo u Jehovu, pokazujemo bratsku ljubav i ne činimo nameran greh. Moći ćemo „slobodno da se obratimo Bogu“ u molitvi i on će nas uslišiti, jer smo poslušni njegovim zapovestima.
Oni su zgrešili protiv duha
7. Od čega zavisi da li je greh oprostiv ili ne?
7 Koji se gresi ne opraštaju? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je da osmotrimo neke biblijske primere. To će zaista biti utešno ako smo se pokajali, ali smo i dalje jako žalosni zbog naših ozbiljnih grešaka. Videćemo da nije presudno kakav je greh osoba počinila — da li je greh oprostiv ili ne zavisi od toga kakvi su motivi, stanje srca osobe i da li namerno čini greh.
8. Kako su jevrejske religiozne vođe iz prvog veka počinile greh protiv svetog duha?
8 Jevrejske religiozne vođe iz prvog veka koje su se zlobno suprotstavile Isusu Hristu počinile su greh protiv svetog duha. Oni su videli Božji duh na delu u čudima koja je činio da bi proslavio Jehovu. Ipak, ti Hristovi neprijatelji rekli su da ta sila dolazi od Satane Đavola. Prema Isusovim rečima, oni koji hule na Božji sveti duh čine greh koji se neće oprostiti ni u sadašnjem „poretku ni u onom koji treba da dođe“ (Matej 12:22-32).
9. Šta je hula i šta je Isus rekao o tome?
9 Hula je klevetnički, uvredljiv ili pogrdan govor. Budući da sveti duh potiče od Boga, govoriti protiv tog duha isto je što i govoriti protiv Jehove. Nepokajničko korišćenje takvog govora je neoprostivo. Iz Isusovih reči o takvom grehu vidimo da se on obraćao onima koji su se namerno suprotstavljali delovanju Božjeg svetog duha. Pošto je Jehovin duh delovao preko Isusa, a njegovi protivnici su tu silu pripisali Đavolu, oni su u stvari hulili na duh. Zato je Isus rekao: „Ko huli na sveti duh, neće mu biti oprošteno doveka, nego je kriv za večni greh“ (Marko 3:20-29).
10. Zašto je Isus nazvao Judu ’sinom uništenja‘?
10 Osmotrimo i primer Jude Iskariotskog. On je postupao nepošteno i krao iz kutije za novac koja mu je bila poverena (Jovan 12:5, 6). Kasnije je otišao do jevrejskih glavara i dogovorio se s njima da izda Isusa za 30 srebrnika. Iako je nakon izdaje osećao grižu savesti, on se nikada nije pokajao za svoj nameran greh. Zbog toga Juda nema pravo na uskrsenje. Zato ga je Isus nazvao ’sinom uništenja‘ (Jovan 17:12; Matej 26:14-16).
Oni nisu zgrešili protiv duha
11-13. Koje je grehe počinio kralj David i kakvu nam utehu pruža način na koji je Bog postupio s Davidom i Vitsavejom?
11 Iako su priznali ozbiljan greh i primili duhovnu pomoć od skupštinskih starešina, hrišćane ponekad još uvek može mučiti briga zbog greha koje su počinili protiv Božjeg zakona (Jakov 5:14). Ako je to slučaj i s nama, sigurno će nam koristiti ako osmotrimo šta Sveto pismo kaže o onima čiji su gresi bili oprošteni.
12 Kralj David je počinio ozbiljan greh sa Urijinom ženom Vitsavejom. Videvši s obližnjeg krova tu lepu ženu kako se kupa, David je poslao sluge da je dovedu u dvor i imao je polni odnos s njom. Kada je kasnije saznao da je zatrudnela, osmislio je plan da njen muž Urija spava s njom kako bi se prikrila preljuba. Kada je taj plan propao, kralj se pobrinuo da Urija pogine u bici. Nakon toga je Vitsaveja postala Davidova žena i rodila mu dete koje je potom umrlo (2. Samuilova 11:1-27).
13 Jehova je rešio tu situaciju s Davidom i Vitsavejom. Oprostio je Davidu, očigledno uzevši u obzir njegovo pokajanje i savez za Kraljevstvo koji je sklopio s njim (2. Samuilova 7:11-16; 12:7-14). Vitsaveja je po svemu sudeći imala pokajnički stav, budući da je imala čast da postane majka kralja Solomona i pretkinja Isusa Hrista (Matej 1:1, 6, 16). Ako smo počinili neki greh, dobro je imati na umu da Jehova obraća pažnju na naš pokajnički stav.
14. Kako Manasijin primer pokazuje koliko je Jehova spreman da oprosti?
14 Koliko je Jehova spreman da oprosti vidi se i iz primera judejskog kralja Manasije. On je činio ono što je zlo u Jehovinim očima. Podigao je oltare Valu, klanjao se „svoj nebeskoj vojsci“ i čak postavio oltare lažnim bogovima u oba hramska dvorišta. Svoje sinove je spaljivao u vatri, bavio se spiritizmom i naveo stanovnike Jude i Jerusalima „da čine još gore stvari nego narodi koje je Jehova istrebio pred Izraelovim sinovima“. Bog ga je opominjao preko prorokâ, ali on nije obraćao pažnju. Na kraju je asirski kralj zarobio Manasiju. Dok je bio u zarobljeništvu, Manasija se pokajao i ponizno molio Boga, koji mu je oprostio i vratio mu kraljevsku vlast u Jerusalimu, gde je obnovio obožavanje istinitog Boga (2. Letopisa 33:2-17).
15. Koji događaj iz Petrovog života pokazuje da Jehova velikodušno oprašta?
15 Vekovima kasnije, apostol Petar je počinio ozbiljan greh kada se odrekao Isusa (Marko 14:30, 66-72). Međutim, Jehova je velikodušno oprostio Petru (Isaija 55:7). Zašto? Zato što se Petar iskreno pokajao (Luka 22:62). Da mu je Bog oprostio bilo je očigledno 50 dana kasnije, kada mu je na Pedesetnicu data posebna čast da hrabro svedoči o Isusu (Dela apostolska 2:14-36). Imamo li razloga da mislimo da je Bog manje spreman da oprosti današnjim hrišćanima koji se iskreno kaju? „Ako ćeš na prestupe gledati, Jah, Jehova, ko će opstati?“, pevao je psalmista. „Ali ti istinski opraštaš“ (Psalam 130:3, 4).
Osloboditi se straha da smo počinili neoprostiv greh
16. Kada Jehova oprašta?
16 Prethodni primeri treba da nam pomognu da se oslobodimo straha da smo zgrešili protiv svetog duha. Oni pokazuju da Jehova oprašta pokajničkim grešnicima. Usrdna molitva Bogu je od presudne važnosti. Ako smo zgrešili, možemo se moliti za oproštaj pozivajući se na Isusovu otkupnu žrtvu, Jehovinu milost, nasleđenu nesavršenost i našu vernu službu. Znajući za Jehovinu nezasluženu dobrotu, možemo tražiti oproštaj uvereni da ćemo ga i dobiti (Efešanima 1:7).
17. Šta treba da uradimo ako smo zgrešili i treba nam duhovna pomoć?
17 Šta ako smo zgrešili, ali nismo u stanju da se molimo jer smo zbog greha duhovno slabi? U tom slučaju, Jakov je napisao: „Neka [takav čovek] pozove starešine iz skupštine, pa neka se oni mole za njega, mažući ga uljem u Jehovino ime. Molitva upućena s verom ozdraviće bolesnoga, i Jehova će ga podići. I ako je počinio grehe, biće mu oprošteno“ (Jakov 5:14, 15).
18. Zašto možemo reći da greh neke osobe nije obavezno neoprostiv, čak i ako je ona isključena iz skupštine?
18 Čak i ako se prestupnik jedno vreme ne kaje i bude isključen iz skupštine, njegov greh nije obavezno neoprostiv. U vezi s pomazanim hrišćaninom koji je zgrešio i bio isključen iz skupštine u Korintu, Pavle je napisao: „Takvom čoveku je dovoljno što ga je ukorila većina. Zato mu, radije, spremno oprostite i utešite ga, da ga ne bi slomila prevelika žalost (2. Korinćanima 2:6-8; 1. Korinćanima 5:1-5). Međutim, da bi obnovile svoju duhovnost, osobe koje su zgrešile treba da prihvate duhovnu pomoć hrišćanskih starešina temeljenu na Bibliji i da pruže dokaz istinskog pokajanja. One moraju ’donositi plodove koji dolikuju pokajanju‘ (Luka 3:8).
19. Šta nam može pomoći da ostanemo „zdravi u veri“?
19 Šta može doprineti tome da osećamo da smo zgrešili protiv svetog duha? To može biti zbog preterano osetljive savesti ili slabog fizičkog zdravlja. U tom slučaju, molitva i malo više odmora mogli bi biti od pomoći. Nipošto ne treba da dozvolimo Satani da nas obeshrabri do te mere da prestanemo da služimo Bogu. Pošto se Jehova ne raduje ni smrti zlih, on sigurno ne želi da izgubi nekog od svojih slugu. Prema tome, ako strahujemo da smo zgrešili protiv svetog duha, treba da nastavimo da crpimo snagu iz Božje Reči, čitajući neke njene utešne delove kao što su Psalmi. I dalje treba da dolazimo na skupštinske sastanke i da propovedamo o Kraljevstvu. Sve to će nam pomoći da budemo „zdravi u veri“ i da ne brinemo oko toga da li smo možda počinili neoprostiv greh (Titu 2:2).
20. Kakvo preispitivanje može pomoći osobi da uvidi da nije zgrešila protiv svetog duha?
20 Svi koji strahuju da su zgrešili protiv svetog duha treba da se upitaju: ’Da li sam hulio na sveti duh? Da li sam se iskreno pokajao za greh? Da li verujem da Bog oprašta? Da li sam otpadnik koji odbacuje duhovno svetlo?‘ Takve osobe će najverovatnije shvatiti da nisu hulile na Božji sveti duh niti su postale otpadnici. One su se pokajale i čvrsto veruju da Jehova oprašta. Ako je tako, one nisu zgrešile protiv Jehovinog svetog duha.
21. Koja će pitanja biti osmotrena u sledećem članku?
21 Kakvo je samo olakšanje kada znamo da nismo zgrešili protiv svetog duha! Međutim, u sledećem članku ćemo osmotriti još neka pitanja u vezi sa svetim duhom. Na primer, možemo se pitati: ’Da li me zaista vodi Božji sveti duh? Da li je plod svetog duha očigledan u mom životu?‘
Kako bi odgovorio?
• Zašto se može reći da je moguće zgrešiti protiv svetog duha?
• Šta znači pokajati se?
• Ko je zgrešio protiv svetog duha kada je Isus bio na zemlji?
• Kako se možemo osloboditi straha da smo počinili neoprostiv greh?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17. strani]
Oni koji su rekli da Isus čini čuda uz pomoć Satanine sile počinili su greh protiv Božjeg svetog duha
[Slika na 18. strani]
Iako se odrekao Isusa, Petar nije počinio neoprostiv greh