Da li si okrepa za druge?
Da li si okrepa za druge?
NA NAJJUŽNIJEM delu planinskog venca Anti-Liban nalazi se gora Ermon, čiji najviši vrh dostiže 2 814 metara nadmorske visine. Veći deo godine vrh Ermona je pokriven snegom, zbog čega se tokom vrelih noći vodena para koja stiže do tog vrha kondenzuje i stvara rosu. Rosa se spušta na jele i voćke na nižim padinama, kao i na vinograde u podnožju. Tokom sušnog perioda u drevnom Izraelu takva osvežavajuća rosa je bila glavni izvor vlage za vegetaciju.
U jednom psalmu, to jest pesmi nadahnutoj od Boga, okrepljujuće jedinstvo među Jehovinim slugama upoređeno je s ’rosom s Ermona koja silazi na gore sionske‘ (Psalam 133:1, 3). Baš kao što gora Ermon obezbeđuje osvežavajuću rosu za vegetaciju, tako i mi možemo delovati okrepljujuće na druge. Kako to možemo raditi?
Isus — primer osobe koja okrepljuje
Isus Hrist je imao snažan uticaj na druge. Čak je i samo kratak susret s njim mogao biti veoma ohrabrujuć. Na primer, Marko je u svom Jevanđelju zabeležio sledeće: „Uzeo je [Isus] decu u krilo i blagosiljao ih, polažući ruke na njih“ (Marko 10:16). Kako je samo okrepljujuće bilo to iskustvo za decu!
Poslednje noći koju je proveo na zemlji, Isus je oprao noge svojim apostolima. Mora da je njegova poniznost dirnula srce učenika. Kada je završio, Isus im je rekao: „Dao sam vam primer da i vi činite onako kako sam ja učinio vama“ (Jovan 13:1-17). Da, trebalo je da i oni budu ponizni. Iako apostoli nisu odmah shvatili suštinu, nego su kasnije te noći počeli da se raspravljaju o tome ko bi od njih mogao biti najveći, Isus se nije naljutio. Umesto toga, on je strpljivo rezonovao s njima (Luka 22:24-27). Čak i „kada su ga [drugi] vređali, nije uzvraćao uvredom“. U stvari, „kada je patio, nije pretio, nego se prepustio onome koji pravedno sudi“. Dobro je da sledimo Isusov primer i budemo okrepa za druge (1. Petrova 2:21, 23).
Isus je rekao: „Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blag i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu dušama svojim“ (Matej 11:29). Zamisli da te je Isus lično poučavao. Nakon što su ga čuli kako poučava u sinagogi, ljudi iz njegovog zavičaja su iznenađeno govorili: „Otkuda ovome mudrost i moć da čini takva dela?“ (Matej 13:54). Ako čitamo o Isusovom životu i službi možemo mnogo naučiti o tome kako da budemo okrepa za druge. Hajde da razmotrimo kako je Isus pružio izvanredan primer govorom koji izgrađuje i spremnošću da pomogne.
Kako svojim govorom možemo izgraditi druge
Mnogo je lakše srušiti zgradu nego je sagraditi. Isto se može reći i za naš govor. Kao nesavršeni ljudi svi mi imamo mane i grešimo. Kralj Solomon je rekao: „Nema na zemlji pravednog čoveka koji čini samo dobro i nikad ne greši“ (Propovednik 7:20). Tako je lako primetiti greške druge osobe i povrediti je sarkastičnim primedbama (Psalam 64:2-4). S druge strane, pravo je umeće sačuvati govor koji izgrađuje.
Isus je koristio svoj govor da ljudima podigne duh. On im je pružao duhovnu okrepu objavljujući dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Luka 8:1). Takođe je bio okrepa za svoje učenike tako što im je otkrivao ličnost svog nebeskog Oca (Matej 11:25-27). Ne čudi što su ljudi bili privučeni Isusu!
Nasuprot njemu, pismoznalci i fariseji nisu uzimali u obzir potrebe drugih. „Vole najbolje mesto na večerama i prva mesta u sinagogama“, rekao je Isus za njih (Matej 23:6). U stvari, oni su prezirali obične ljude, govoreći: „Taj narod koji ne poznaje Zakon proklet je“ (Jovan 7:49). Njihov stav nije bio nimalo ohrabrujuć!
Naš govor često odražava ono što mislimo i osećamo prema drugima. Isus je rekao: „Dobar čovek iznosi dobro iz dobre riznice svog srca, a zao čovek iznosi zlo iz svoje zle riznice, jer njegova usta govore ono čega mu je srce puno“ (Luka 6:45). Šta onda možemo da uradimo kako bismo bili sigurni da je naš govor okrepljujuć za druge?
Jedna stvar koju možemo da uradimo jeste da zastanemo i razmislimo pre nego što nešto kažemo. U Poslovicama 15:28 stoji: „Srce pravednika razmišlja šta će odgovoriti, a iz usta zlih ljudi izvire zlo.“ Nema potrebe da dugo razmišljamo o tome šta ćemo reći. Uz malo promišljenosti, obično možemo predvideti kako će naši komentari biti prihvaćeni. Mogli bismo se pitati: ’Da li je ono što nameravam da kažem izraz ljubavi? Da li je to nešto provereno ili su to samo glasine? Da li je to „reč u pravo vreme“? Da li će to okrepiti i izgraditi one s kojima nameravam da podelim tu informaciju?‘ (Poslovice 15:23). Ako zaključimo da je ta misao negativna ili da nije pravo vreme za nju, savesno se potrudimo da je odbacimo. Ili još bolje, zašto ne pokušamo da je zamenimo nečim pozitivnim ili nečim što će više odgovarati situaciji? Nepromišljene reči deluju kao da se „mačem probada“, a konstruktivni komentari su kao „lek“ (Poslovice 12:18).
Kao drugo, može biti veoma korisno ako se usredsredimo na ono što naše suvernike čini dragocenima u Božjim očima. Isus je rekao: „Niko ne može doći k meni ako ga ne privuče Otac, koji me je poslao“ (Jovan 6:44). Jehova vidi dobre osobine u svakom od svojih vernih slugu — čak i u onima koji nam se čine da su komplikovane ličnosti. Ako se potrudimo da prepoznamo njihove dobre osobine, imaćemo razloga da govorimo pozitivno o njima.
Pomoći drugima
Isus je potpuno razumeo nevolju potlačenih. U stvari, „kad je video mnoštvo Matej 9:36). Ali Isus nije samo video u kakvom su žalosnom stanju već je preduzeo nešto u vezi s tim. Uputio je poziv: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti.“ Takođe je pružio zasiguranje: „Jaram je moj ugodan i teret je moj lak“ (Matej 11:28, 30).
naroda, sažalio se na njih, jer su bili izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Danas živimo u ’naročito teškim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1). Mnogi ljudi su opterećeni zbog ’briga ovog sveta‘ (Matej 13:22). Drugi nose teret zbog teških ličnih okolnosti (1. Solunjanima 5:14). Kako možemo pružiti okrepu onima kojima je potrebna? Poput Hrista, možemo pomoći da im teret bude lakši.
Neki ljudi pokušavaju da se rasterete tako što pričaju o svojim problemima. Kada klonule osobe dođu do nas tražeći pomoć, da li ih pažljivo slušamo? Da bismo saosećajno slušali potrebna je samodisciplina. To podrazumeva da ostanemo usredsređeni na ono što osoba govori, umesto da razmišljamo o tome šta da odgovorimo ili kako da rešimo problem. Time što pažljivo slušamo, održavamo vizuelni kontakt i smešimo se kada je to na mestu, mi pokazujemo da nam je stalo do te osobe.
Na hrišćanskim sastancima imamo mnogo prilika da ohrabrimo naše suvernike. Na primer, kada smo u Dvorani Kraljevstva možemo obratiti pažnju na one koji se bore sa zdravstvenim problemima. Uputiti nekoliko reči ohrabrenja kratko pre ili posle sastanka, ponekad je sve što je potrebno. Takođe, možda primetimo da je neko iz naše grupe za Skupštinsko razmatranje knjige odsutan. Možemo ga pozvati telefonom i pokazati da se brinemo ili mu možemo ponuditi pomoć (Filipljanima 2:4).
Hrišćanske starešine nose težak teret odgovornosti u skupštini. Možemo mnogo učiniti da im olakšamo taj teret tako što ćemo biti spremni na saradnju i ponizno izvršiti svako zaduženje koje nam povere. Božja Reč nas podstiče: „Budite poslušni onima koji među vama predvode i budite im podložni — jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će za to položiti račun — da bi to činili radosno, a ne uzdišući, jer bi to vama bilo na štetu“ (Jevrejima 13:17). Time što se spremno stavljamo na raspolaganje, mi možemo okrepiti one ’koji dobro predvode‘ (1. Timoteju 5:17).
Govor koji izgrađuje i dobra dela — obilovati time
Osvežavajuća rosa se sastoji od bezbroj sićušnih kapljica koje se blago spuštaju, naizgled niotkuda. Isto tako, okrepa koju pružamo drugima neće biti rezultat samo jednog plemenitog dela već će to biti sveukupan efekat naših hrišćanskih osobina koje stalno pokazujemo.
„Bratskom ljubavlju srdačno volite jedni druge“, napisao je apostol Pavle. „Prednjačite u iskazivanju poštovanja jedni drugima“ (Rimljanima 12:10). Primenimo Pavlov savet. Našim rečima i delima, budimo prava okrepa za druge.
[Slike na 16. strani]
Rosa s gore Ermon — osvežavajući izvor vlage za vegetaciju
[Slika na 17. strani]
Osoba koja saosećajno sluša okrepa je za druge