Kako treba da se ophodimo s drugima?

„Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (LUKA 6:31)

1, 2. (a) Šta je Propoved na gori? (b) Šta ćemo osmatrati u ovom i sledećem članku?

 ISUS HRIST je zaista bio Veliki Učitelj. Kada su njegovi verski protivnici poslali stražare da ga uhapse, oni su se vratili praznih ruku i rekli su: „Nikada niko nije tako govorio“ (Jov. 7:32, 45, 46). Jedan od Isusovih nezaboravnih govora bila je Propoved na gori. Zabeležena je u Jevanđelju po Mateju, u poglavljima od 5 do 7, a slične misli se nalaze i u Luki 6:20-49. *

² Najpoznatija izjava iz ove besede verovatno je ona koja se često naziva Zlatno pravilo. Povezana je s našim ophođenjem s drugima. „Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“, rekao je Isus (Luka 6:31). Koliko je samo dobra on učinio za ljude! Lečio je bolesne i čak vraćao umrle u život. Međutim, ljudi su najveće blagoslove dobijali kada bi prihvatili dobru vest koju im je on prenosio. (Pročitati Luku 7:20-22.) Kao Jehovini svedoci, veoma smo srećni što učestvujemo u sličnom delu propovedanja o Kraljevstvu (Mat. 24:14; 28:19, 20). U ovom i sledećem članku obratićemo pažnju na ono što je Isus govorio o tom delu, kao i na druge misli iz Propovedi na gori koje su povezane s tim kako treba da se ophodimo s drugima.

Budimo blagi

3. Kako bi opisao blagost?

³ Isus je rekao: „Srećni su krotki, [„oni koji su blage naravi“, fusnota] jer će naslediti zemlju“ (Mat. 5:5). Blagost o kojoj se govori u Svetom pismu daleko je od slabosti. Tu osobinu pokazujemo jer Bog to očekuje od nas. Ona dolazi do izražaja u našem blagom ophođenju s drugim ljudima. Na primer, ’nikome ne vraćamo zlo za zlo‘ (Rimlj. 12:17-19).

4. Zašto su blage osobe srećne?

⁴ Blage osobe su srećne jer će „naslediti zemlju“. Pošto je bio „blag i ponizan u srcu“, Isus je postavljen za „naslednika svega“. On je glavni Naslednik zemlje jer je njen Vladar (Mat. 11:29; Jevr. 1:2; Ps. 2:8). Bilo je prorečeno da će Mesija, „sin čovečji“, u svom nebeskom Kraljevstvu imati suvladare (Dan. 7:13, 14, 21, 22, 27). Kao ’Hristovi sunaslednici‘, 144 000 pomazanika koji takođe pokazuju blagost, naslediće zemlju zajedno s njim (Rimlj. 8:16, 17; Otkr. 14:1). Druge krotke osobe biće blagoslovljene večnim životom na zemlji pod vlašću Kraljevstva (Ps. 37:11).

5. Ako poput Hrista pokazujemo blagost, kako će to uticati na nas?

⁵ Ukoliko bismo bili grubi prema drugima, verovatno bismo iskušavali njihovo strpljenje i udaljili bismo ih od sebe. Međutim, ako pokazujemo blagost kao što je to Hrist činio, bićemo prijatno i ohrabrujuće društvo za braću u skupštini. Blagost je deo ploda koji Božji duh stvara u nama ako ’živimo po duhu i dozvoljavamo mu da nas vodi‘. (Pročitati Galatima 5:22-25.) Sigurno želimo da budemo ubrojani u blage osobe koje vodi Jehovin sveti duh!

 Milosrdni su zaista srećni!

6. Koje izuzetne osobine ispoljavaju milosrdne osobe?

⁶ U svojoj Propovedi na gori, Isus je takođe rekao: „Srećni su milosrdni, jer će im biti ukazano milosrđe“ (Mat. 5:7). „Milosrdni“ osećaju duboku samilost, pokazuju obzirnost, pa čak i sažaljenje prema onima koji su u teškim okolnostima. Pokrenut sažaljenjem, Isus je milosrdno pomagao ljudima koji su patili (Mat. 14:14; 20:34). Prema tome, sažaljenje i obzirnost treba da nas podstaknu da budemo milosrdni (Jak. 2:13).

7. Na šta je sažaljenje podstaklo Isusa?

⁷ Jednom prilikom, kada je Isus krenuo da se odmori, mnoštvo ljudi mu je išlo u susret. On „se sažalio na njih, jer su bili kao ovce bez pastira“. Zato je ’počeo da ih poučava mnogo čemu‘ (Mar. 6:34). Slično tome, mi osećamo veliku radost kada prenosimo drugima poruku o Kraljevstvu i govorimo im o Božjem velikom milosrđu!

8. Zašto su milosrdni srećni?

⁸ Milosrdni su srećni jer im se ’ukazuje milosrđe‘. Kada se s drugima ophodimo milosrdno, oni nam obično uzvraćaju na sličan način (Luka 6:38). Štaviše, Isus je rekao: „Ako vi oprostite ljudima njihove prestupe, i vaš će nebeski Otac oprostiti vama“ (Mat. 6:14). Samo milosrdni doživljavaju sreću koju donosi oproštenje greha i Božje odobravanje.

Zbog čega su mirotvorci srećni

9. Kako ćemo postupati ako smo mirotvorci?

⁹ Navodeći još jedan razlog za sreću, Isus je rekao: „Srećni su mirotvorci, jer će biti nazvani Božjim sinovima“ (Mat. 5:9). Ako smo mirotvorci, nećemo prećutno odobravati niti učestvovati ni u čemu što bi moglo da „razdvaja one koji su bliski“, kao što je na primer klevetanje (Posl. 16:28). Svojim govorom i postupcima, težićemo za mirom sa svima, kako unutar hrišćanske skupštine tako i izvan nje (Jevr. 12:14). Povrh svega, činićemo sve što je u našoj moći kako bismo bili u miru s Jehovom Bogom. (Pročitati 1. Petrovu 3:10-12.)

10. Zašto su mirotvorci srećni?

¹⁰ Isus je rekao da su mirotvorci srećni „jer će biti nazvani Božjim sinovima“. Zahvaljujući tome što pokazuju veru u Isusa kao Mesiju, pomazani hrišćani dobijaju „pravo da postanu deca Božja“ (Jov. 1:12; 1. Petr. 2:24). Šta se može reći o Isusovim ’drugim ovcama‘ koje su takođe mirotvorci? On će biti njihov „Večni Otac“ tokom Hiljadugodišnje vladavine sa svojim nebeskim sunaslednicima (Jov. 10:14, 16; Isa. 9:6; Otkr. 20:6). Na kraju tog perioda, ti mirotvorci će u punom smislu postati zemaljska Božja deca (1. Kor. 15:27, 28).

11. Kako ćemo se ophoditi s drugima ako nas vodi „mudrost odozgo“?

¹¹ Da bismo bili u bliskom odnosu s Jehovom, ’Bogom mira‘, moramo razvijati osobine koje on ima, uključujući i miroljubivost (Fil. 4:9). Ako se trudimo da nas vodi „mudrost odozgo“, ophodićemo se s drugima miroljubivo (Jak. 3:17). Zbog toga ćemo biti srećni.

 „Neka vaša svetlost svetli“

12. (a) Šta je Isus rekao o duhovnom svetlu? (b) Kako možemo pustiti da naša svetlost svetli?

¹² Najbolji način da drugima činimo dobro jeste da im pomažemo da dobiju svetlo istine od Boga (Ps. 43:3). Isus je rekao svojim učenicima da su oni „svetlost sveta“ i podstakao ih je da njihova svetlost svetli kako bi ljudi mogli videti „dobra dela“ koja čine za druge. To će ljudima doneti duhovno prosvetljenje i trajnu korist. (Pročitati Mateja 5:14-16.) Mi danas puštamo da naša svetlost svetli tako što činimo dobra dela za druge i učestvujemo u propovedanju dobre vesti „po celom svetu“, to jest „u svim narodima“ (Mat. 26:13; Mar. 13:10). To je zaista velika čast!

13. Šta ljudi zapažaju kod nas?

¹³ „Ne može se sakriti grad koji se nalazi na gori“, rekao je Isus. Svaki grad koji se nalazi na gori lako je videti. Slično tome, ljudi kod nas zapažaju dobra dela koja činimo kao objavitelji Kraljevstva i naše osobine kao što su umerenost i čestitost (Titu 2:1-14).

14. (a) Kako su izgledale svetiljke koje su korišćene u prvom veku? (b) Šta znači ne skrivati duhovnu svetlost?

¹⁴ Isus je govorio o upaljenoj svetiljci koja se ne stavlja pod korpu već na svećnjak kako bi mogla da svetli svima u kući. Tipična svetiljka iz prvog veka bila je glinena posuda s fitiljem koji je upijao tečnost (najčešće maslinovo ulje) i tako održavao plamen. Svetiljka je obično postavljana na drveni ili metalni svećnjak i ’svetlela je svima u kući‘. Kada bi upalili svetiljku, ljudi je ne bi stavljali pod „korpu“. Isus nije želeo da njegovi učenici kriju svoju duhovnu svetlost pod simboličnom korpom. Iz tog razloga moramo paziti na to da naša svetlost uvek svetli, ne dozvoljavajući da zbog protivljenja ili progonstva počnemo da skrivamo biblijsku istinu ili da je zadržavamo samo za sebe.

15. Kako naša dobra dela utiču na neke ljude?

¹⁵ Nakon što je govorio o svetiljci, Isus je rekao svojim učenicima: „Tako neka vaša svetlost svetli pred ljudima, da vide vaša dobra dela i slave vašeg Oca koji je na nebesima.“ Zbog naših dobrih dela, neki postaju Božje sluge i na taj način ga slave. To je zaista snažan podsticaj da i dalje ’svetlimo kao svetlonoše u svetu‘ (Fil. 2:15).

16. Šta treba da radimo da bismo bili „svetlost sveta“?

¹⁶ Da bismo bili „svetlost sveta“, neophodno je da učestvujemo u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika. Ali, treba da radimo još nešto. „Živite kao deca svetlosti“, napisao je apostol Pavle, „jer se plod svetlosti sastoji od svake dobrote i pravednosti i istine“ (Ef. 5:8, 9). Naše ponašanje mora biti uzorno, uvek u skladu s Božjim merilima. Moramo primeniti sledeći savet apostola Petra: „Neka vaš život među ljudima iz sveta bude uzoran, da bi oni, videvši vaša dobra dela, iako vas optužuju da zlo činite, slavili Boga u dan kad dođe  da ispita kakva su dela što se čine“ (1. Petr. 2:12). Ali šta jedan hrišćanin treba da uradi ako odnosi između njega i nekog suvernika postanu zategnuti?

’Pomiri se sa svojim bratom‘

17-19. (a) Šta je bio „dar“ koji se spominje u Mateju 5:23, 24? (b) Koliko je važno pomiriti se s bratom i kako je to Isus prikazao?

¹⁷ U Propovedi na gori, Isus je upozorio učenike da ne gaje gnev prema svojoj braći niti da s prezirom gledaju na njih. Umesto toga, trebalo je da brzo preduzmu nešto kako bi se pomirili s bratom koji je uvređen. (Pročitati Mateja 5:21-25.) Dobro razmisli o Isusovom savetu. Ako bi se našao u situaciji da doneseš svoj dar na oltar i tu se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, šta bi trebalo da uradiš? Trebalo bi da ostaviš svoj dar pred oltarom i odeš da se pomiriš sa svojim bratom. Posle toga bi mogao da se vratiš i prineseš svoj dar.

¹⁸ „Dar“ je najčešće bio žrtveni prinos koji je osoba mogla prineti u Jehovinom hramu. Životinjske žrtve su bile veoma važne, jer je Bog zapovedio Izraelcima da ih prinose u okviru obožavanja pod Mojsijevim zakonom. Da si živeo u to vreme, ako bi se setio da tvoj brat ima nešto protiv tebe, rešavanje tog problema bilo bi važnije od prinošenja dara. „Ostavi svoj dar tamo pred oltarom, pa idi“, rekao je Isus. „Prvo se pomiri sa svojim bratom, a onda se vrati i prinesi svoj dar.“ Pomirenje s bratom imalo je prednost nad izvršavanjem obaveze koju je Zakon nalagao.

¹⁹ Dajući taj savet, Isus nije naveo neke posebne prinose i konkretne prestupe. Prema tome, svaki prinos je trebalo ostaviti za kasnije ako bi se čovek setio da njegov brat ima nešto protiv njega. Ukoliko je nameravao da prinese živu životinju, trebalo je da je ostavi „pred oltarom“ za žrtve paljenice u unutrašnjem dvorištu hrama. Nakon što bi rešio problem, onaj ko je nečim uvredio svog brata mogao bi da se vrati i prinese žrtvu.

20. Zašto treba brzo da rešimo spor ako smo se naljutili na nekog brata?

²⁰ Za Boga je naš odnos sa suvernicima važan deo ispravnog obožavanja. U njegovim očima su životinjske žrtve bile bezvredne ako se oni koji su ih prinosili nisu dolično ophodili s drugim ljudima (Mih. 6:6-8). Zato je Isus podstakao svoje učenike da ’brzo reše spor‘ (Mat. 5:25). Pavle je napisao nešto slično: „Ako se gnevite, nemojte grešiti. Sunce da ne zađe, a da vi još osećate gnev. I ne  dajte Đavolu priliku da deluje“ (Ef. 4:26, 27). Ako se s razlogom naljutimo na nekoga, treba brzo da rešimo taj spor kako ne bismo gajili ljutnju i tako dali Đavolu priliku da nas iskoristi za svoje ciljeve (Luka 17:3, 4).

Uvek se ophodimo s drugima s poštovanjem

21, 22. (a) Kako možemo primeniti Isusove savete koje smo upravo osmotrili? (b) Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?

²¹ Ovo razmatranje nekih pouka koje je Isus dao u svojoj Propovedi na gori treba da nam pomogne da se ophodimo s drugima ljubazno i s poštovanjem. Iako smo nesavršeni, možemo primeniti Isusove savete jer ni on ni naš nebeski Otac ne očekuju od nas nešto što je iznad naših mogućnosti. Uz molitvu, svesrdan trud i Jehovin blagoslov, možemo biti blagi, milosrdni i miroljubivi. Možemo odražavati duhovnu svetlost koja sija na Jehovinu slavu. Osim toga, možemo obnoviti mir ukoliko se između nas i nekog suvernika pojave problemi.

²² Obožavanje koje Jehova prihvata podrazumeva ispravno ophođenje s bližnjima (Mar. 12:31). U sledećem članku osmotrićemo druge savete iz Propovedi na gori koji će nam pomoći da činimo dobro drugima. Međutim, nakon dubokog razmišljanja o prethodno iznesenim mislima iz Isusovog nenadmašnog govora, mogli bismo da se pitamo: ’Kako se ja ophodim s drugima?‘

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• Šta znači biti blag?

• Zašto su milosrdni srećni?

• Kako možemo pustiti da naša svetlost svetli?

• Zašto treba da se brzo pomirimo sa svojim bratom?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 4. strani]

Da bi naša svetlost svetlela, neophodno je da objavljujemo poruku o Kraljevstvu

[Slika na 5. strani]

Hrišćani se moraju ponašati uzorno, u skladu s Božjim merilima

[Slika na 6. strani]

Učini sve što je u tvojoj moći da se pomiriš sa svojim bratom