Neka nas biblijska načela vode u brizi o zdravlju
Neka nas biblijska načela vode u brizi o zdravlju
„Voli Jehovu, svog Boga... svim svojim umom i svom svojom snagom“ (MAR. 12:30)
1. Šta je bila Božja prvobitna namera za čovečanstvo?
BOLEST i smrt nisu bile deo Božje prvobitne namere za ljude. Adam i Eva su dobili rajski dom, edenski vrt, da ga ’obrađuju i brinu o njemu‘, i to ne samo 70 ili 80 godina već večno (Post. 2:8, 15; Ps. 90:10). Da je prvi ljudski par ostao veran Jehovi i da se iz ljubavi podložio njegovoj vrhovnoj vlasti, nikada ne bi iskusili bolest, slabost i smrt.
2, 3. (a) Kako je starost opisana u knjizi Propovednik? (b) Ko je odgovoran za smrt nasleđenu od Adama i kako će njene posledice biti otklonjene?
2 U 12. poglavlju Propovednika slikovito su opisani „zli dani“ koje nesavršeni ljudi doživljavaju u starosti. (Pročitati Propovednika 12:1-7.) Seda kosa je upoređena s cvetanjem badema. Noge su upoređene s junacima koji su sada pognuti i posrću. Žene koje prilaze prozoru u potrazi za svetlošću ali vide samo tamu odgovarajuće predočavaju oslabljen vid. Pošto nema svih zuba, ’prestaju da rade mlinarice jer ih je malo‘.
3 Nesiguran hod, slab vid i gubitak zuba sigurno nisu ono što je Bog prvobitno nameravao za čovečanstvo. Osim toga, smrt nasleđena od Adama jedno je od ’Đavolovih dela‘ koja će Božji Sin uništiti putem svog Mesijanskog Kraljevstva. Apostol Jovan je napisao: „Zato je došao Sin Božji, da uništi Đavolova dela“ (1. Jov. 3:8).
Prirodno je brinuti u razumnoj meri
4. Zašto Jehovine sluge u razumnoj meri brinu o svom zdravlju, ali čega su pri tom svesne?
4 U naše vreme, neke Jehovine sluge se suočavaju s problemima usled lošeg zdravlja i starosti, što je uobičajeno za sve nesavršene ljude. U takvim okolnostima, prirodno je i korisno brinuti o svom zdravlju u razumnoj meri. Zar ne želimo da služimo Jehovi „svom svojom snagom“? (Mar. 12:30). Međutim, dok nastojimo da budemo koliko je moguće zdravi, treba da budemo realni i shvatimo da malo toga možemo učiniti da bismo usporili proces starenja i izbegli svaku bolest.
5. Šta možemo naučiti od vernih Božjih slugu koje su se borile s bolešću?
5 Mnoge verne Jehovine sluge su morale da se bore sa zdravstvenim problemima. Jedan od njih je bio Epafrodit (Fil. 2:25-27). Verni saradnik apostola Pavla, Timotej, imao je česte probleme sa želucem, zbog čega mu je Pavle savetovao da uzima „po malo vina“ (1. Tim. 5:23). I Pavle je morao da se bori s ’trnom u telu‘, što je možda bio problem s vidom ili neko drugo oboljenje za koje u to vreme nije bilo leka (2. Kor. 12:7; Gal. 4:15; 6:11). On se usrdno molio Jehovi zbog toga. (Pročitati 2. Korinćanima 12:8-10.) Bog nije čudom odstranio Pavlov „trn u telu“, već mu je dao snagu da izdrži. Tako je Jehovina sila došla do izražaja u Pavlovoj slabosti. Iz ovoga sigurno možemo mnogo naučiti.
Nemoj postati opsednut brigom o zdravlju
6, 7. Zašto ne treba da budemo preterano zabrinuti za svoje zdravlje?
6 Poznato je da Jehovini svedoci prihvataju lekarsku pomoć i različite vidove lečenja. U našem časopisu Probudite se! često izlaze članci koji se bave medicinskim temama. I premda ne ističemo neku konkretnu metodu lečenja, zahvalni smo za pomoć i saradnju medicinskih stručnjaka. Naravno, svesni smo toga da još uvek nije moguće imati savršeno zdravlje. Prema tome, mudro je izbegavati da nam zdravlje postane glavna preokupacija ili da neprestano brinemo samo o njemu. Naš stav treba da se razlikuje od stava ljudi koji su „bez nade“, koji smatraju da je ovaj život sve i pribeći će svakoj vrsti lečenja u nastojanju da ozdrave (Ef. 2:2, 12). Odlučni smo da ne izgubimo Jehovino odobravanje u želji da sačuvamo sadašnji život, jer smo uvereni da ćemo ako ostanemo verni Bogu, ’osvojiti pravi život‘, večni život u novom svetu koji je on obećao (1. Tim. 6:12, 19; 2. Petr. 3:13).
7 Mi pazimo da ne budemo preterano zabrinuti za svoje zdravlje iz još jednog razloga, naime da ne bismo postali egocentrični. Pavle je upozorio na tu opasnost kada je podstakao Filipljane: „Ne gledajte samo na svoju korist nego i na korist drugih“ (Fil. 2:4). Sasvim je na mestu da u razumnoj meri brinemo o sebi, ali ako pokazujemo duboko zanimanje za našu braću i za ljude kojima nosimo ’dobru vest o kraljevstvu‘, nećemo postati preokupirani svojim zdravljem (Mat. 24:14).
8. Do čega bi mogla dovesti preterana briga o zdravlju?
8 Postoji opasnost da u životu hrišćanina briga o zdravlju potisne Kraljevstvo u drugi plan. Opsednutost zdravljem može nas navesti da namećemo drugima svoje mišljenje o vrednosti nekog načina ishrane, metode lečenja ili dodatka ishrani. U vezi s tim, osmotri načelo koje je izraženo u sledećim Pavlovim rečima: ’Prosudite šta je najvažnije, da biste bili neporočni i da ne biste spoticali druge sve do Hristovog dana‘ (Fil. 1:10).
Šta je najvažnije?
9. Koju važnu aktivnost ne smemo zanemariti i zašto?
9 Ako prosudimo šta je najvažnije, revno ćemo učestvovati u delu duhovnog izlečenja koje se sprovodi putem propovedanja i poučavanja iz Božje Reči. To će nam doneti radost i koristiće i nama i onima koje poučavamo (Posl. 17:22; 1. Tim. 4:15, 16). U časopisima Stražarska kula i Probudite se! povremeno izlaze članci o našim suvernicima koji se suočavaju s teškim bolestima. U njima se ponekad govori o tome kako se ta braća i sestre bore sa svojim problemima ili čak uspevaju da ih privremeno zaborave tako što pomažu drugima da upoznaju Jehovu i njegova divna obećanja. *
10. Zašto je važno za kakvo ćemo se lečenje opredeliti?
10 Kada se suočava sa zdravstvenim problemom, svaki hrišćanin mora „nositi svoj teret“ odgovornosti u izboru lečenja (Gal. 6:5). Ali treba da imamo na umu da je Jehovi važno za kakvo ćemo se lečenje opredeliti. Kao što nas poštovanje biblijskih načela podstiče da se ’uzdržavamo od krvi‘, tako i duboko poštovanje prema Božjoj Reči treba da nas podstakne da izbegavamo lečenje koje na nas može štetno delovati u duhovnom pogledu i ugroziti naš odnos s Jehovom (Dela 15:20). Neki dijagnostički postupci i metode lečenja graniče se s natprirodnim. Jehova je osudio otpadničke Izraelce koji su pribegavali vračanju, to jest spiritizmu. On im je rekao: „Ne donosite više bezvredne prinose od žita! Kâd mi je odvratan. Držite mladine i sabate, sazivate zborove — a ja ne podnosim kad se na svečanim zborovima okupljate, pa onda vračate“ (Isa. 1:13). Kada smo bolesni, to svakako nije vreme da činimo nešto zbog čega Jehova ne bi želeo da čuje naše molitve i što bi nas udaljilo od njega (Tužb. 3:44).
Neophodna je razboritost
11, 12. Kako pri izboru lečenja možemo pokazati razboritost?
11 Kada se razbolimo, ne možemo od Jehove očekivati čudesno izlečenje, ali se možemo moliti za mudrost u odabiranju vrste lečenja. Pri tom treba da nas vode biblijska načela i zdrav razum. Ukoliko je u pitanju nešto ozbiljno i ako je moguće, bilo bi mudro posavetovati se sa više stručnjaka. To je u skladu s rečima iz Poslovica 15:22: „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora, a uspeh leži u mnoštvu savetnika.“ Apostol Pavle je podstakao suvernike da ’razborito, pravedno i odano Bogu žive usred ovog sadašnjeg sveta‘ (Titu 2:12).
12 Ono što danas mnogi doživljavaju slično je situaciji jedne bolesne žene iz Isusovog vremena. U Marku 5:25, 26 čitamo: „Jedna žena je dvanaest godina patila od krvarenja, i mnogo je propatila od mnogih lekara i potrošila je sve što je imala i ništa joj nije koristilo, nego joj je bilo sve gore.“ Isus je izlečio tu ženu i saosećajno se ophodio prema njoj (Mar. 5:27-34). Neki hrišćani su u očaju pribegli dijagnostičkim postupcima ili metodama lečenja koji se kose s biblijskim načelima.
13, 14. (a) Kako bi Satana mogao koristiti sumnjive metode lečenja da slomi našu vernost? (b) Zašto treba da se čuvamo svega što ima bilo kakve dodirne tačke sa spiritizmom?
13 Satana neće birati sredstva da nas odvrati od služenja Jehovi. Kao što koristi polni nemoral i materijalizam da bi neke spotakao, on takođe nastoji da slomi vernost drugih putem sumnjivih metoda lečenja koje uključuju okultizam i spiritizam. Budući da se molimo Jehovi da „nas izbavi od Zloga“ i od „svakog bezakonja“, ne treba da dozvolimo da padnemo Satani u ruke time što bismo se izložili bilo čemu što se graniči sa spiritizmom ili okultizmom (Mat. 6:13; Titu 2:14).
14 Jehova je zabranio Izraelcima da se bave gatanjem i magijom (P. zak. 18:10-12). Pavle je „bavljenje spiritizmom“ ubrojao u „dela tela“ (Gal. 5:19, 20). Osim toga, „oni koji se bave spiritizmom“ neće biti dostojni života u Jehovinom novom svetu (Otkr. 21:8). Iz ovoga se jasno vidi da je Jehovi odvratno sve što ima neke dodirne tačke sa spiritizmom.
„Neka vaša razumnost bude poznata“
15, 16. (a) Zašto nam je potrebna mudrost pri izboru lečenja? (b) Koji mudar savet je tadašnje vodeće telo dalo hrišćanima prvog veka?
15 S obzirom na prethodno rečeno, ako imamo sumnje u pogledu neke metode uspostavljanja dijagnoze ili lečenja, bilo bi mudro da je odbijemo. Naravno, to što nam nije potpuno jasno kako funkcioniše određena metoda lečenja ne mora automatski značiti da je u pitanju neki vid spiritizma. Da bismo imali biblijsko gledište o zdravlju, potrebna nam je mudrost od Boga i dobro prosuđivanje. U 3. poglavlju Poslovica nalazimo sledeći podstrek: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će ispraviti staze tvoje... Sačuvaj mudrost i sposobnost prosuđivanja, i one će biti život duši tvojoj“ (Posl. 3:5, 6, 21, 22).
16 Iako želimo da sačuvamo svoje zdravlje koliko god je moguće, moramo paziti da ne izgubimo Božju naklonost dok se suočavamo s nekom bolešću ili posledicama starenja. U brizi o zdravlju, kao i na drugim područjima, ’naša razumnost treba da bude poznata svim ljudima‘, time što ćemo živeti u skladu s biblijskim načelima (Fil. 4:5). U jednom veoma važnom pismu hrišćanima prvog veka, tadašnje vodeće telo ih je upozorilo da se čuvaju idolopoklonstva, krvi i bluda. Na kraju tog pisma nalazilo se sledeće uverenje: „Ako se od svega ovoga čuvate, biće vam dobro“ (Dela 15:28, 29). Na koji način?
Uravnoteženost do vremena kada će svi imati savršeno zdravlje
17. Kako nam u zdravstvenom pogledu koristi primena biblijskih načela?
17 Dobro je da se svako od nas pita: ’Da li uviđam koliko je za mene korisno što se čvrsto držim biblijskih načela u pogledu krvi i bluda?‘ Razmišljaj i o tome koliko dobra nam donosi što se trudimo da budemo ’čisti od svake prljavštine tela i duha‘ (2. Kor. 7:1). Time što se pridržavamo biblijskih merila u pogledu lične higijene, izbegavamo mnoga oboljenja. Za naše dobro je i što svoje fizičko i duhovno zdravlje ne narušavamo duvanom i drugim drogama. Zapazi i zdravstvene koristi koje donosi umerenost u jelu i piću. (Pročitati Poslovice 23:20 i Titu 2:2, 3.) Dovoljno odmora i vežbanje takođe mogu doprineti našem zdravlju. Međutim, najviše dobra u fizičkom i duhovnom pogledu donosi nam to što se pridržavamo biblijskih načela.
18. (a) Čemu treba da posvetimo najveću pažnju? (b) Koje proročanstvo o zdravlju će nam doneti posebnu radost kada se ispuni?
18 Iznad svega, treba da posvetimo pažnju svom duhovnom zdravlju i jačanju dragocenog odnosa s našim nebeskim Ocem koji je izvor našeg ’sadašnjeg i budućeg života‘ u obećanom novom svetu (1. Tim. 4:8; Ps. 36:9). U Božjem novom svetu, potpuno duhovno i fizičko izlečenje biće ostvareno putem oproštenja greha na temelju Isusove otkupne žrtve. Jagnje Božje, Isus Hrist, vodiće nas na „izvore voda života“ i Bog će obrisati svaku suzu s naših očiju (Otkr. 7:14-17; 22:1, 2). Tada ćemo doživeti ispunjenje ovog predivnog proročanstva: „Niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘“ (Isa. 33:24).
19. Dok u razumnoj meri brinemo o svom zdravlju, u šta možemo biti uvereni?
19 Ne sumnjamo da je naše izbavljenje blizu i jedva čekamo dan kada će Jehova odstraniti bolest i smrt. Dok se to ne desi, uvereni smo da će nam naš brižni Otac pomagati da nosimo breme bolesti i bola, jer „on brine za nas“ (1. Petr. 5:7). Treba da vodimo računa o svom zdravlju, ali neka to uvek bude u skladu s jasnim smernicama iz Božje nadahnute Reči!
[Fusnota]
^ Naslovi nekih od tih članaka navedeni su u okviru na 17. strani u Stražarskoj kuli od 1. septembra 2003.
Za ponavljanje
• Ko je odgovoran za bolest i ko će otkloniti posledice greha?
• Premda je prirodno da brinemo o svom zdravlju, čega treba da se čuvamo?
• Zašto je Jehovi važno za kakvo ćemo se lečenje opredeliti?
• Kako nam u zdravstvenom pogledu koristi primena biblijskih načela?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
Bolest i smrt nisu bile deo Božje prvobitne namere za ljude
[Slika na 25. strani]
Uprkos zdravstvenim problemima, Jehovin narod radosno učestvuje u službi propovedanja