„Pesma pokraj mora“ — rukopis koji premošćava jaz

U IZRAELSKOM muzeju u Jerusalimu, 22. maja 2007. izložen je fragment jednog hebrejskog svitka koji potiče iz sedmog ili osmog veka n. e. To je rukopis s tekstom iz Izlaska 13:19–16:1. U njemu se između ostalog nalazi „Pesma pokraj mora“, to jest pobednička pesma koju su Izraelci pevali nakon čudesnog izbavljenja kod Crvenog mora. Zašto je izlaganje tog rukopisa značajno?

Odgovor je povezan s periodom iz kog on potiče. Svici s Mrtvog mora su napisani negde između trećeg veka pre n. e. i prvog veka n. e. Dok oni nisu otkriveni pre otprilike 60 godina, najstariji hebrejski rukopis bio je Alepski kodeks iz 930. n. e. Ako izuzmemo nekolicinu fragmenata, nije pronađen nijedan hebrejski rukopis koji bi predstavljao sponu između ovih rukopisa koje deli nekoliko stotina godina.

Direktor Izraelskog muzeja, Džejms Snajder, izjavio je: „Rukopis Pesma pokraj mora premošćava vremenski jaz između Svitaka s Mrtvog mora... i Alepskog kodeksa.“ Po njegovom mišljenju, ovaj rukopis zajedno s drugim drevnim biblijskim tekstovima „predstavlja jedinstven primer koji pokazuje da je [biblijski] tekst ostao nepromenjen“.

Smatra se da je ovaj fragment pronađen krajem 19. veka, s mnoštvom drugih rukopisa u jednoj sinagogi u Kairu. Međutim, vlasnik privatne kolekcije hebrejskih rukopisa koji je posedovao taj fragment nije bio svestan njegovog značaja sve dok se nije konsultovao s jednim stručnjakom krajem 1970-ih. Starost fragmenta utvrđena je pomoću ugljenikovih izotopa i on je zatim odložen u arhivu gde se nalazio sve dok nije bio izložen u Izraelskom muzeju.

Govoreći o značaju tog fragmenta, Adolfo Rojtman, kustos „Svetilišta knjige“ u Izraelskom muzeju gde se čuvaju Svici s Mrtvog mora, rekao je sledeće: „Rukopis Pesma pokraj mora pokazuje s kakvom se izvanrednom tačnošću masoretski tekst Biblije prenosio kroz vekove. Karakterističan stil kojim je pisana Pesma pokraj mora ostao je isti kao u sedmom ili osmom veku, što je prosto neverovatno.“

Pošto je Biblija Božja nadahnuta Reč, prvenstveno se Jehova stara da ona ostane sačuvana. Osim toga, pisari su veoma pažljivo prepisivali svete spise. Zato nema sumnje da je biblijski tekst koji danas imamo verodostojan.

[Izvor slike na 32. strani]

Courtesy of Israel Museum, Jerusalem