Možeš li preći u Makedoniju?

U LUČKOM gradu Troadi u Maloj Aziji, apostol Pavle je imao viziju. Jedan Makedonac ga je molio: „Pređi u Makedoniju i pomozi nam!“ Nakon te vizije, Pavle i njegovi saputnici ’zaključili su da ih Bog poziva da objave dobru vest‘ Makedoncima. Kakav je bio ishod? U Filipima, vodećem gradu te oblasti, Lidija i njen dom postali su vernici. To su učinili i mnogi drugi iz rimske provincije Makedonije (Dela 16:9-15).

Slična revnost može se zapaziti i među Jehovinim svedocima danas. Mnogi su bili spremni da se o svom trošku presele u područje gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Na primer, Lisa je želela da se više posveti službi. Preselila se iz Kanade u Keniju. Trevor i Emili, takođe iz Kanade, otišli su u Malavi s ciljem da prošire službu. Nakon što su se penzionisali, Pol i Megi iz Engleske shvatili su da je to idealna prilika da učine više u službi Jehovi i preselili su se u istočnu Afriku. Da li si i ti samopožrtvovan? Možeš li razmotriti takvu mogućnost? Ako da, koja ti biblijska načela i praktični predlozi mogu pomoći da uspeš?

Preispitaj se

Nešto o čemu treba da razmisliš jesu tvoji motivi. Prema Isusovim rečima, najveća zapovest je: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom.“ Prema tome,  razlog za služenje u drugoj zemlji treba da bude ljubav prema Bogu i želja da izvršimo zadatak stvaranja učenika. Isus je dodao: „Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘“ Ljubav prema bližnjima ogleda se u iskrenoj želji da im pomognemo (Mat. 22:36-39; 28:19, 20). Služenje u stranoj zemlji često zahteva dosta truda i samopožrtvovanosti. To je više od avanturističkog putovanja. Tvoj motiv treba da bude ljubav. Remko i Suzane iz Holandije, koji sada služe u Namibiji, saželi su to ovim rečima: „Ovde smo zahvaljujući ljubavi.“

Vili, koji služi kao pokrajinski nadglednik u Namibiji, zapaža: „Oni koji su opstali na stranoj dodeli nisu došli s očekivanjima da će lokalna braća brinuti o njima. Došli su s namerom da služe s njima rame uz rame i da im pomognu u propovedanju.“

Nakon što preispitaš svoje motive, razmisli: ’Da li imam neka iskustva koja bi mi koristila u stranoj zemlji? Da li sam delotvoran u službi? Koje jezike govorim? Da li sam spreman da naučim neki novi?‘ Ozbiljno razgovarajte o tome u krugu porodice. Posavetuj se sa starešinama iz svoje skupštine. I naravno, moli se Jehovi u vezi s tim. Iskreno samoispitivanje treba da ti pomogne da uvidiš da li si zaista spreman i dovoljno odlučan da služiš u stranoj zemlji. (Videti okvir  „Analiziraj sebe“.)

 Gde služiti

Pavle je u viziji bio pozvan u Makedoniju. Jehova nas danas ne usmerava natprirodnim putem. Pa ipak, iz ovog časopisa i drugih publikacija Božje sluge mogu saznati za područja na kojima postoji veća potreba. Započni tako što ćeš napraviti spisak takvih mesta. Ako nisi spreman da naučiš novi jezik ili planiraš da u drugoj zemlji ostaneš samo privremeno, razmisli o tome da se preseliš tamo gde se govori jezik koji već znaš. Zatim se raspitaj o zahtevima za vizu, prevozu, bezbednosti, troškovima života, klimi i tome slično. Može ti koristiti ako porazgovaraš s onima koji su već napravili sličan korak. Dok sve to činiš, moli se Jehovi kako bi mogao doneti najbolju odluku. Seti se da je Pavlu i njegovim saradnicima „sveti duh zabranio da propovedaju reč u Aziji“. Iako su pokušali da odu u Vitiniju, „Isusov duh [im] nije dopustio“. Slično tome, možda će ti biti potrebno vreme kako bi utvrdio gde stvarno možeš biti od koristi (Dela 16:6-10).

Do sada si možda utvrdio nekoliko realnih mogućnosti. Ako razmišljaš o tome da služiš u drugoj zemlji, napiši pismo podružnicama Jehovinih svedoka u zemljama koje imaš na umu. Ukratko navedi teokratska zaduženja koja si imao ili sada imaš, kao i sva konkretna pitanja, na primer o troškovima života, smeštaju koji se može pronaći, postojećim zdravstvenim ustanovama i mogućnostima za zaposlenje. Zatim pisma predaj službenom odboru svoje skupštine. Oni će priložiti pismo preporuke i poslati direktno podružnicama koje si naveo. Odgovori će ti verovatno pomoći da odlučiš gde bi bio najkorisniji.

Ranije pomenuti Vili kaže: „Oni koji su bili uspešni uglavnom su prvo posetili zemlju i potražili mesta u kojima bi realno mogli biti srećni. Jedan bračni par je shvatio da bi im bilo teško da žive u udaljenom području. Zato su se preselili u mali grad gde je postojala potreba ali gde su mogli imati uslove života u kojima su mogli biti srećni.“

Novi izazovi

Preseljenje u potpuno novu sredinu bez sumnje nosi sa sobom neke izazove. „Osećanja usamljenosti mogu biti izuzetno jaka“, kaže već pomenuta Lisa. Šta joj pomaže? Bliska saradnja s novom skupštinom. Postavila je sebi cilj da svakome zapamti ime. Zato je na sastanke dolazila ranije i ostajala duže nakon završetka kako bi razgovarala s braćom  i sestrama. Sarađivala je s drugima u službi, pozivala ih u svoj dom i sticala nove prijatelje. Ona kaže: „Nimalo ne žalim zbog žrtava koje sam učinila. Jehova me je zaista blagoslovio.“

Kada su im deca odrasla, Pol i Megi su napustili dom u kom su živeli 30 godina. On se priseća: „Ostaviti materijalne stvari bilo je lakše nego što smo mislili. Ali ostaviti porodicu bilo je zaista teško, mnogo teže nego što smo očekivali. U avionu smo jecali od tuge. Lako smo mogli pomisliti: ’Mi to jednostavno ne možemo.‘ Ali oslonili smo se na Jehovu. Našu odlučnost da nastavimo još više je ojačalo sklapanje novih prijateljstava.“

Greg i Kristal su odlučili da se presele iz Kanade u Namibiju pošto govore engleski, službeni jezik te zemlje. Ipak, kasnije su uvideli da bi bilo korisno naučiti lokalni jezik. „Ponekad smo bili obeshrabreni. Tek kada smo naučili jezik mogli smo razumeti lokalnu kulturu. Bliska saradnja s braćom pomogla nam je da se priviknemo na novu sredinu.“

Takva poniznost i spremnost takođe mogu pozitivno uticati na lokalnu braću. Dženi se rado seća porodica koje su se doselile u Irsku, gde je ona odrasla. „Bili su veoma gostoljubivi“, kaže ona. „Zaista su došli da služe drugima a ne da im drugi služe. Bili su toliko revni i radosni da sam i sama želela da se oprobam u tome.“ Ona sada s mužem služi kao misionar u Gambiji.

„Blagoslov od Jehove obogaćuje“

Pavla je zaista obogatilo ono što je doživeo u Makedoniji. Oko 10 godina kasnije, on je braći u Filipima napisao: „Kad god vas se setim, zahvaljujem svom Bogu“ (Fil. 1:3).

Trevor i Emili, koji su služili u Malaviju pre nego što su bili pozvani u biblijsku školu Galad, dele njegova osećanja. „Iako smo se ponekad pitali da li smo doneli pravu odluku, bili smo srećni. Međusobno smo se zbližili i osetili Jehovin blagoslov.“ Ranije pomenuti Greg i Kristal kažu: „Ne postoji ništa što bismo više voleli da radimo.“

Doduše, nisu svi u mogućnosti da služe u drugoj zemlji. Za neke će možda biti bolje da se u svojoj zemlji presele u neko područje gde je veća potreba. Neki pak mogu služiti u drugoj skupštini blizu svog doma. Važno je da činiš sve što možeš u služenju Jehovi (Kol. 3:23). Tada ćeš i ti doživeti istinitost nadahnutih reči: „Blagoslov od Jehove obogaćuje, i nikakav bol Bog pri tom ne zadaje“ (Posl. 10:22).

[Okvir/Slika na 5. strani]

 Analiziraj sebe

Da bi se preispitao i video da li možeš služiti u stranoj zemlji, osmotri sledeća pitanja i iskreno i uz molitvu realno proceni da li je takav korak za tebe. Informacije iz ranijih izdanja Stražarske kule mogu ti pomoći u tome.

• Da li sam duhovna osoba? („Koraci ka sreći“, 15. oktobar 1997, strana 6)

• Da li sam delotvoran u službi? („Kako uspeti u pionirskoj službi“, 15. maj 1989. /engl./, strana 21)

• Mogu li živeti daleko od porodice i prijatelja? („Suočavanje s nostalgijom u Božjoj službi“, 15. maj 1994, strana 28)

• Mogu li naučiti novi jezik? („Služenje u skupštini na stranom jeziku“, 15. mart 2006, strana 17)

• Da li mi finansijska situacija omogućava da se preselim? („Da li možeš služiti na stranom području?“, 15. oktobar 1999, strana 23)

[Slika na 6. strani]

Poniznost i spremnost mogu pozitivno uticati na lokalnu braću

[Slika na 7. strani]

Uspeh imaju oni koji su došli da služe