’Trčite tako da osvojite nagradu‘
’Trčite tako da osvojite nagradu‘
„Trčite tako da je osvojite!“ (1. KOR. 9:24)
1, 2. (a) Kojim je poređenjem apostol Pavle podstakao hrišćane da ne odustaju u trci za život? (b) Koji je savet Pavle dao?
APOSTOL Pavle je u Poslanici Jevrejima koristio poređenje o trci da bi podstakao suhrišćane da se ne predaju. Podsetio ih je na to da nisu sami u trci za život. Mnoge Božje sluge koje je Pavle opisao kao veliki ’oblak svedoka‘ već su istrčale tu trku do kraja. Razmišljanje o tome koliko su se verne Božje sluge iz prošlosti naprezale u toj trci, motivisalo bi hrišćane kojima je Pavle pisao da odlučno nastave i ne odustanu od trke.
2 U prethodnom članku smo videli nekoliko primera vernih Božjih slugu. Nepokolebljiva vera im je pomogla da ostanu odani Bogu, to jest da dovrše svoju trku. Kako da i mi uspešno istrčimo trku do kraja? Pavle je rekao: „Skinimo i mi svaki teret i greh koji nas lako može namamiti u zamku [„koji nas lako zapliće“, Emilijan Čarnić] i istrajno trčimo trku koja je pred nama“ (Jevr. 12:1).
3. Šta je bila suština Pavlovog saveta da ’skinemo svaki teret‘?
3 Zašto je Pavle rekao da ’skinemo svaki teret‘? U jednoj knjizi o prvim hrišćanima kaže se da su „Grci bili nagi dok su vežbali i takmičili se“ (Backgrounds of Early Christianity). a Danas bi se to smatralo nepristojnim, ali oni su to radili jer nisu želeli da im išta smeta dok trče. Suština Pavlovih reči je u tome da ukoliko želimo da osvojimo nagradu u trci za život moramo se rešiti svega što nas u toj trci ometa. To je bio odličan savet kako za ondašnje hrišćane, tako i za nas danas. Kakav bi nas to ’teret‘ mogao sprečiti da osvojimo nagradu u trci za život?
’Skinimo svaki teret‘
4. Čime su ljudi u Nojevo vreme bili zaokupljeni?
4 Pavle je savetovao hrišćane da ’skinu svaki teret‘. Taj teret predstavlja sve što nam odvlači pažnju i što nas sprečava da u trci za život damo sve od sebe. Šta bi to moglo biti? Isus je osvrćući se na Noja, koga je i Pavle pomenuo, rekao: „Kao što je bilo u Nojevim danima, tako će biti i u danima Sina čovečjega“ (Luka 17:26). Isus ovde nije prvenstveno govorio o uništenju, već o tome kako je živela većina ljudi. (Pročitati Mateja 24:37-39.) Većina u Nojevo vreme nije uopšte razmišljala o Bogu, a kamoli o tome da mu ugodi. Šta im je bilo najvažnije? Ništa neuobičajeno. Jelo, piće i stupanje u brak, što je sve sastavni deo života. Problem je bio u tome što „nisu obraćali pažnju“, kao što je Isus rekao.
5. Šta je potrebno da bismo trku istrčali do kraja?
5 Poput Noja i njegove porodice, i mi imamo mnogo svakodnevnih obaveza. Moramo zaraditi za život i starati se o sebi i svojoj porodici. Na to nam može otići dosta vremena, snage i sredstava. Lako se može desiti da postanemo preterano zabrinuti za to kako da obezbedimo ono što nam je potrebno za život, naročito kada imamo finansijskih problema. Kao Božje sluge imamo i druge važne odgovornosti. Idemo u službu propovedanja, pripremamo se za hrišćanske sastanke i redovno im prisustvujemo i proučavamo Bibliju lično, kao i sa svojom porodicom. I Noje je imao mnogo obaveza, ali je učinio „upravo tako“ kako mu je Bog rekao (Post. 6:22). Da bismo hrišćansku trku istrčali do kraja, veoma je važno da teret koji moramo da nosimo svedemo na minimum i da ne preuzimamo na sebe nepotreban teret.
6, 7. Koje Isusove reči ne smemo zaboraviti?
6 Na šta je Pavle mislio kad je rekao da skinemo „svaki teret“? Naravno da se ne možemo rešiti svih obaveza. Ali imajmo na umu Isusove reči: „Ne brinite se i ne govorite: ’Šta ćemo jesti?‘ ili ’Šta ćemo piti?‘ ili ’Šta ćemo obući?‘ Jer su svim tim zaokupljeni neznabošci. A vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno“ (Mat. 6:31, 32). Isusove reči ukazuju na to da čak i ono što je neophodno za život, kao što je hrana i odeća, može postati teret ili kamen spoticanja ako se tome pridaje prevelika važnost.
7 Ne zaboravimo Isusove reči: „Vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno.“ To znači da će naš nebeski Otac Jehova učiniti svoj deo da naše potrebe budu podmirene. Naravno, „sve to“ se možda razlikuje od onoga što se nama lično sviđa ili što želimo. Pa ipak, Isus nam kaže da ne budemo preterano zabrinuti oko stvari kojima su „zaokupljeni neznabošci“. Zašto? Isus je rekao: „Pazite na sebe da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom i opijanjem i životnim brigama, i da vas taj dan ne zatekne i iznenadi kao zamka“ (Luka 21:34, 35).
8. Zašto je sada naročito važno da ’skinemo svaki teret‘?
8 Bliži se kraj trci u kojoj hrišćani učestvuju. Nadomak smo cilja. Kakva bi šteta bila da dozvolimo da nas omete nepotreban teret sada kada je kraj toliko blizu! Zaista je mudro poslušati apostola Pavla koji je rekao: „Odanost Bogu i jeste izvor velikog dobitka kad je čovek zadovoljan onim što ima“ (1. Tim. 6:6). Ako poslušamo ovaj Pavlov savet imaćemo veće šanse da istrčimo trku do kraja i osvojimo nagradu.
„Greh koji nas lako zapliće“
9, 10. (a) Na šta se odnosi izraz „greh koji nas lako zapliće“? (b) Kako bismo se mogli ’zaplesti‘?
9 Pavle je rekao da još nešto moramo skinuti, a to je „greh koji nas lako zapliće“. Grčka reč prevedena sa ’lako zapliće‘ u Bibliji se pojavljuje samo na ovom mestu. Izučavalac Biblije Albert Barns je rekao: „Kao što je trkač gledao da ne nosi odeću koja bi mu smetala jer bi mu se zaplitala oko nogu, tako i hrišćanin mora ostaviti po strani sve što ga ometa.“ Hrišćanin ničemu ne sme dozvoliti da mu se, simbolično govoreći, zaplete oko nogu, to jest da ga oslabi u veri ili ga čak dovede do toga da izgubi veru. Kako hrišćanin gubi veru?
10 Vera se ne gubi preko noći. To se dešava postepeno, pa čak i neprimetno. Pavle je u istom pismu upozorio hrišćane da bi im se moglo desiti da budu „odvučeni od vere“ i da se u njima „razvije zlo srce koje nema vere“ (Jevr. 2:1; 3:12). Kada se trkaču odeća zaplete oko nogu, skoro je sigurno da će pasti. Zato trkač mora biti svestan toga da bi ako izabere neadekvatnu odeću mogao pasti. Zašto bi izabrao takvu odeću? Možda je nemaran, samouveren ili zaokupljen drugim stvarima. Koju pouku izvlačimo iz Pavlovog saveta?
11. Kako bi nam se moglo desiti da izgubimo veru?
11 Treba da imamo na umu da je gubitak vere samo krajnji rezultat onoga što smo radili tokom izvesnog perioda. Što se tiče izraza „greh koji nas lako zapliće“ jedan izučavalac Biblije je rekao da okolnosti u kojima se nalazimo, ljudi s kojima se družimo i neispravne želje mogu snažno uticati na nas i dovesti nas do toga da oslabimo u veri ili je izgubimo (Mat. 13:3-9).
12. Koja upozorenja treba ozbiljno da shvatimo da ne bismo izgubili veru?
12 Verni i razboriti rob nas svih ovih godina podseća na to da pazimo šta gledamo i slušamo jer to utiče na naš način razmišljanja i na naše želje. Upozorava nas i na to koliko je opasno upustiti se u trku za novcem i stvarima. Ako najveće zadovoljstvo nalazimo u zabavi koju pruža ovaj svet ili želimo da uvek imamo najnovije elektronske uređaje možemo se toliko zaokupiti time da izgubimo iz vida ono što je važnije. Velika je greška misliti da su ti saveti prestrogi ili da se odnose samo na druge, a da smo mi jaki i da nam se ništa ne može desiti. Satana koristi stavove i želje ovog sveta kako bi nas naveo da se oglušimo o takva upozorenja. Neki su izgubili veru jer su postali nemarni, samouvereni ili zaokupljeni stvarima ovog sveta. Ako i mi postanemo takvi bićemo u opasnosti da izgubimo nagradu večnog života (1. Jov. 2:15-17).
13. Kako da se zaštitimo od štetnih uticaja ovog sveta?
13 Svaki dan smo izloženi uticaju ljudi koji razmišljaju na način karakterističan za ovaj svet. (Pročitati Efešanima 2:1, 2.) Ali od nas zavisi da li ćemo potpasti pod njihov uticaj. ’Vazduh‘ o kom je Pavle govorio je smrtonosan. Ako bismo ga udisali mogli bismo se ugušiti, a tada ne bismo trku istrčali do kraja. Šta nam može pomoći da ostanemo u trci? Isusov primer. On je najbolji primer osobe koja je istrčala trku do kraja, i zato je dobro da se ugledamo na njega (Jevr. 12:2). Imamo i Pavlov primer jer je on sebe ubrojao među trkače u hrišćanskoj trci i podstakao suvernike da se ugledaju na njega (1. Kor. 11:1; Fil. 3:14).
Kako da ’osvojimo nagradu‘?
14. Koliko je apostolu Pavlu bilo važno da trku istrči do kraja?
14 Koliko je apostolu Pavlu bilo važno da trku istrči do kraja? Kada se poslednji put obraćao starešinama u Efesu, rekao im je: „Ni najmanje ne marim za svoj život, samo želim da dovršim svoju trku i službu koju sam primio od Gospoda Isusa“ (Dela 20:24). Bio je spreman da žrtvuje sve, pa i svoj život, samo da bi dovršio svoju trku. Sav njegov dotadašnji trud što se tiče propovedanja dobre vesti bio bi uzaludan ako iz nekog razloga ne bi uspešno završio trku. On nije bio samouveren smatrajući da je već osvojio nagradu. Znao je da se mora truditi sve do samog kraja. (Pročitati Filipljanima 3:12, 13.) Tek pred kraj svog života sa izvesnom merom sigurnosti mogao je reći: „Dobro sam se borio, trku sam do kraja istrčao, veru sam sačuvao“ (2. Tim. 4:7).
15. Na šta je Pavle podstakao svoju braću?
15 Pavle je žarko želeo da njegova braća uspešno dovrše svoju trku. Na primer, braću u Filipima je podstakao da naporno rade na svom spasenju. Rekao im je da se ’čvrsto drže reči života‘. Rekao im je i zašto je njemu lično to bilo važno: „Da bih se mogao radovati u Hristov dan što nisam uzalud trčao niti se uzalud trudio“ (Fil. 2:16). Slično tome, hrišćanima u Korintu je rekao: „Trčite tako da je osvojite [nagradu]!“ (1. Kor. 9:24).
16. Zašto treba da budemo usredsređeni na cilj, to jest nagradu?
16 U trkama na duge staze ciljna linija nije odmah na vidiku. Pa ipak, tokom cele trke trkači su usredsređeni na cilj. Što mu se više približavaju to su odlučniji da do njega stignu. Isto je i s nama. Cilj, to jest nagrada mora nam biti stvarna. To će nam pomoći da je osvojimo.
17. Šta nam pomaže da budemo usredsređeni na nagradu?
17 Pavle je napisao: „Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi“ (Jevr. 11:1). Avraham i Sara su bili voljni da ostave udobnosti svog doma i da na drugom području žive kao „stranci i privremeni stanovnici“. Zahvaljujući čemu su to uspeli? ’Videli su izdaleka‘ ispunjenje Božjih obećanja. Mojsije nije želeo da „privremeno uživa u grehu“ i u ’egipatskom blagu‘. Odakle mu vera i snaga za tako nešto? „Usmerio [je] pogled na nagradu koju će dobiti“ (Jevr. 11:8-13, 24-26). Sasvim je logično što je Pavle za svakog od njih rekao: „Verom je...“ Zahvaljujući veri mogli su gledati iza trenutnih iskušenja i nevolja i videti šta Bog čini za njih i šta će tek učiniti.
18. Šta treba da radimo da bismo skinuli „greh koji nas lako zapliće“?
18 Kada razmišljamo o vernim Božjim slugama spomenutim u 11. poglavlju Poslanice Jevrejima i kada sledimo njihov primer, mi razvijamo veru i skidamo „greh koji nas lako zapliće“ (Jevr. 12:1, Ča). Pored toga, mi „pazimo na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela“ tako što se sastajemo sa suhrišćanima koji se takođe trude da budu verni Bogu (Jevr. 10:24).
19. Zašto je važno da ostanemo usredsređeni na nagradu?
19 Trka se bliži kraju i cilj je već na vidiku. Uz snažnu veru i pomoć koju nam Jehova pruža možemo skinuti „svaki teret i greh koji nas lako zapliće“. Mi možemo istrčati trku do kraja i osvojiti nagradu koju nam je obećao naš Bog i Otac, Jehova.
[Fusnota]
a Za drevne Jevreje to je bilo sablažnjavajuće. Prema Drugoj knjizi o Makabejcima, koja spada u apokrife, među Judejcima je bilo dosta polemike oko toga što je prvosveštenik Jason hteo da u Jerusalimu podigne gimnastičku dvoranu nalik onima kakve su imali Grci (2. Mak. 4:7-17).
Da li se sećaš?
• Šta znači ’skinuti svaki teret‘?
• Kako se hrišćaninu može desiti da izgubi veru?
• Zašto moramo ostati usredsređeni na nagradu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
Šta je „greh koji nas lako zapliće“ i kako se možemo ’zaplesti‘?