Služimo Jehovi celom dušom
Služimo Jehovi celom dušom
„Što god radite, činite to celom dušom kao Jehovi“ (KOL. 3:23)
KAKO BI ODGOVORIO?
Kako možemo iskazivati čast Jehovi u svojim svakodnevnim aktivnostima?
Koje žrtve činimo u službi Bogu?
Kako možemo prineti Jehovi svoja materijalna sredstva?
1-3. (a) Da li to što je Isus dao svoj život kao otkupnu žrtvu znači da Jehova ne očekuje nikakve žrtve od nas? Objasni. (b) Kada je reč o žrtvama koje se danas prinose, na koje pitanje treba odgovoriti?
JEHOVA je u prvom veku n. e. otkrio svojim slugama da je putem Isusove otkupne žrtve ukinut Mojsijev zakon (Kol. 2:13, 14). Izraelci više nisu morali da prinose žrtve Jehovi, kao što su to činili stotinama godina, jer one više nisu imale nikakvu vrednost. Zakon je ispunio ulogu ’staratelja koji je vodio do Hrista‘ (Gal. 3:24).
2 To ne znači da hrišćani u današnje vreme ne prinose Jehovi nikakve žrtve. Naprotiv, apostol Petar je govorio o tome da je potrebno ’prinositi duhovne žrtve ugodne Bogu preko Isusa Hrista‘ (1. Petr. 2:5). Nadalje, apostol Pavle je objasnio da se život jednog predanog hrišćanina, to jest svaki aspekt njegovog života, može smatrati ’žrtvom‘ (Rimlj. 12:1).
3 Prema tome, hrišćani prinose žrtve Jehovi tako što mu nešto daju ili tako što se zbog njega nečega odriču. Kako na osnovu onoga što znamo o prinošenju žrtava po Mojsijevom zakonu možemo proveriti da li su i naše žrtve ugodne Jehovi?
U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU
4. Šta treba da zadržimo na umu u vezi s našim svakodnevnim aktivnostima?
4 Dok ispunjavamo svoje svakodnevne obaveze, možda nam je teško da to što radimo povežemo s prinošenjem žrtava Jehovi. Na prvi pogled izgleda da kućni poslovi, škola, zaposlenje, kupovina i slično nemaju puno veze s našim služenjem Bogu. Međutim, ako smo predali svoj život Jehovi ili planiramo da to uradimo u skoroj budućnosti, tada je zaista važno s kakvim stavom obavljamo svakodnevne obaveze. Mi smo Božje sluge 24 sata dnevno i na svakom području života treba da primenjujemo načela iz Svetog pisma. Stoga nas Pavle podstiče: „Što god radite, činite to celom dušom kao Jehovi, a ne kao ljudima.“ (Pročitati Kološanima 3:18-24.)
5, 6. Šta treba da utiče na naše svakodnevno ponašanje i odevanje?
5 Svakodnevne aktivnosti jednog hrišćanina nisu deo njegove svete službe. Pa ipak, Pavlove reči da sve radimo „celom dušom kao Jehovi“ podstiču nas da razmišljamo o svom celokupnom načinu života. Dakle, kako možemo primeniti Pavlov savet? Da li je naše ponašanje i odevanje uvek pristojno? Da li bismo se, dok obavljamo svakodnevne poslove, ustručavali da kažemo da smo Jehovini svedoci zbog svog ponašanja ili odevanja? Nikada nemojmo dozvoliti da nam se to desi! Jehovine sluge ne žele ni na koji način da nanesu sramotu Božjem imenu (Is. 43:10; 2. Kor. 6:3, 4, 9).
6 Razmotrimo kako se na različitim područjima života može videti da želimo da služimo Jehovi „celom dušom“. Tokom tog razmatranja, zadržimo na umu da su žrtve koje su Izraelci prinosili Jehovi morale biti ono najbolje što su imali (Izl. 23:19).
KAKO PREDANJE UTIČE NA NAŠ ŽIVOT
7. Šta hrišćansko predanje podrazumeva?
7 Kada smo predali život Jehovi, to smo učinili bezuslovno. Tada smo zapravo rekli da će nam na svakom području života Jehova biti na prvom mestu. (Pročitati Jevrejima 10:7.) To je bila dobra odluka. Sigurno smo se uverili u to da kada u nekoj situaciji nastojimo da utvrdimo šta je Jehovina volja i trudimo se da postupamo u skladu s njom, uvek imamo blagoslove (Is. 48:17, 18). Božje sluge su svete i radosne jer oponašaju Boga, koji ih poučava (Lev. 11:44; 1. Tim. 1:11).
8. Zašto je za nas važno to što je Jehova smatrao svetim žrtve koje su Izraelci prinosili?
8 Žrtve koje su Izraelci prinosili Jehovi smatrane su svetima (Lev. 6:25; 7:1). Hebrejska reč prevedena sa „svetost“ označava odvojenost, isključivost, to jest posvećenost Bogu. Da bi naše žrtve bile prihvatljive Jehovi, moramo biti odvojeni od ovog sveta i ne smemo dozvoliti da potpadnemo pod njegov uticaj. Ne smemo voleti ono što Jehova mrzi. (Pročitati 1. Jovanovu 2:15-17.) To očigledno znači da moramo izbegavati bilo koga i bilo šta što bi nas uprljalo u Božjim očima (Is. 2:4; Otkr. 18:4). To znači i da ne smemo dozvoliti sebi da gledamo ono što je nečisto i nemoralno niti smemo maštati o tome (Kol. 3:5, 6).
9. Koliko je važno kako se ophodimo prema drugima i zašto?
9 Pavle je podsticao svoje suvernike: „Ne zaboravljajte činiti dobro i deliti s drugima, jer se takvim žrtvama ugađa Bogu“ (Jevr. 13:16). Dakle, ako se trudimo da budemo dobri ljudi i da činimo dobro drugima, Jehova će to smatrati prihvatljivom žrtvom. Time što smo zainteresovani za druge pokazujemo da smo pravi hrišćani (Jov. 13:34, 35; Kol. 1:10).
ŽRTVE U NAŠOJ SLUŽBI
10, 11. Kako Jehova gleda na našu službu i kako to treba da utiče na nas?
10 Jedan od najočiglednijih načina na koji kao hrišćani činimo dobro drugima jeste „objavljivanje naše nade“. Da li koristimo svaku priliku da svedočimo drugima? Pavle je rekao da je ta važna hrišćanska aktivnost ’žrtva hvale, to jest plod usana koje objavljuju Božje ime‘ (Jevr. 10:23; 13:15; Os. 14:2). Mnogo toga se može reći o tome koliko vremena provodimo u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu, kao i o tome da li ga kvalitetno koristimo. Pored toga, mnoge tačke u Poučavanju za hrišćansku službu imaju za cilj da nas podstaknu da razmišljamo o tome. Međutim, ukratko rečeno, pošto su naša služba propovedanja i neformalno svedočenje ’žrtva hvale‘, to jest deo naše službe Bogu, ta žrtva treba da bude najbolje što imamo. Premda se okolnosti svakoga od nas razlikuju, koliko cenimo duhovne stvari često se može videti po tome koliko vremena odvajamo za objavljivanje dobre vesti.
11 Hrišćani redovno učestvuju u duhovnim aktivnostima i kao pojedinci i kao grupa. Jehova to očekuje od nas. Tačno je da ne moramo da se držimo odredbe o sabatnom počinku niti da putujemo u Jerusalim na obeležavanje praznika. Međutim, te drevne svetkovine imaju svoju paralelu u hrišćanskom životu. Bog i dalje očekuje od nas da izdvajamo vreme od poslova koji ne donose trajnu korist i da proučavamo njegovu Reč, molimo se i idemo na skupštinske sastanke. Osim toga, poglavari porodice treba da predvode u porodičnom proučavanju sa članovima svog domaćinstva (1. Sol. 5:17; Jevr. 10:24, 25). Kada je reč o našim duhovnim aktivnostima, dobro je da se pitamo: ’Da li bih mogao da još bolje služim Jehovi?‘
12. (a) Sa čime se prinošenje kâda u drevnom Izraelu može uporediti u današnje vreme? (b) Kako to poređenje treba da utiče na naše molitve?
12 Kralj David je u pesmi rekao Jehovi: „Neka molitva moja pred tobom bude kao pripremljeni kâd“ (Ps. 141:2). Razmislimo na trenutak o svojim molitvama — o tome koliko su česte i usrdne. U Otkrivenju se „molitve svetih“ upoređuju s kâdom u tom smislu što se molitve ugodne Jehovi Bogu uzdižu do njega kao prijatan miris kâda (Otkr. 5:8). Kâd koji se u drevnom Izraelu redovno prinosio na Jehovinom oltaru morao je biti brižljivo i precizno pripremljen. Bio je ugodan Jehovi samo ako je prinet u skladu s njegovim smernicama (Izl. 30:34-37; Lev. 10:1, 2). Ako su naše usrdne molitve takve, tada možemo biti uvereni da su ugodne Jehovi.
DAVANJE KOJE OBOGAĆUJE
13, 14. (a) Kako su Epafrodit i Filipljani pomogli Pavlu i šta je taj apostol mislio o tome? (b) Kako možemo oponašati Epafrodita i Filipljane?
13 Naši novčani prilozi za međunarodno delo propovedanja mogu se uporediti sa žrtvama, bez obzira na to da li dajemo mnogo ili malo (Mar. 12:41-44). U prvom veku naše ere, skupština u Filipima je poslala Epafrodita u Rim da odnese Pavlu ono što mu je bilo potrebno. On je očigledno poneo sa sobom i njihov novčani prilog. To nije bio prvi put da su Filipljani bili velikodušni prema Pavlu. Na taj način su hteli da ga oslobode finansijskih briga da bi više vremena posvetio službi. Kako je Pavle gledao na njihov dar? Rekao je da je to ’prijatan miris, prihvatljiva žrtva, ugodna Bogu‘. (Pročitati Filipljanima 4:15-19.) Pavle je istinski cenio taj njihov gest, a sigurno je to cenio i Jehova.
14 Jehova i danas veoma ceni priloge koje dajemo za međunarodno delo propovedanja. Štaviše, ako nam njegovo Kraljevstvo i dalje bude na prvom mestu u životu, on obećava da će se pobrinuti za nas u duhovnom i fizičkom pogledu (Mat. 6:33; Luka 6:38).
POKAŽIMO SVOJE CENJENJE
15. Navedi neke stvari zbog kojih si zahvalan Jehovi.
15 Bilo bi potrebno dosta vremena da se navedu mnogi razlozi zbog kojih smo zahvalni Jehovi. Sigurno je da svakog dana treba da mu zahvalimo što nam je podario život. On nam pruža sve što nam je potrebno za život — hranu, odeću, zaklon, pa čak i svaki naš dah. Pored toga, zahvaljujući tome što dobro poznajemo Božju Reč imamo veru koja nam pruža nadu. Dakle, činjenica da je Jehova naš Stvoritelj i sve što on čini za nas podstiče nas da mu služimo i prinosimo žrtve hvale. (Pročitati Otkrivenje 4:11.)
16. Kako možemo pokazati da cenimo Hristovu otkupnu žrtvu?
16 Kao što smo videli u prethodnom članku, jedan poseban Božji dar je Hristova otkupna žrtva. Ona je izvanredan dokaz da nas Bog voli (1. Jov. 4:10). Kako možemo pokazati da cenimo tu žrtvu? Pavle je rekao: „Hristova ljubav nas pokreće, jer smo zaključili ovo: jedan čovek je umro za sve... on je umro za sve da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro za njih i bio uskrsnut“ (2. Kor. 5:14, 15). Pavle je u stvari rekao da ako cenimo Božju nezasluženu dobrotu, onda ćemo svojim životom iskazivati čast Bogu i njegovom Sinu. Naša ljubav i cenjenje prema Bogu i Hristu videće se po tome koliko smo im poslušni i koliko želimo da propovedamo i stvaramo učenike (1. Tim. 2:3, 4; 1. Jov. 5:3).
17, 18. Šta su neki učinili da bi njihova žrtva hvale Jehovi bila još bolja? Navedi primer.
17 Da li bi naša žrtva hvale koju prinosimo Bogu mogla biti još bolja? Nakon što su razmišljali o svemu što je Jehova učinio za njih, mnogi su tako organizovali svoje vreme i aktivnosti da sada više učestvuju u propovedanju o Kraljevstvu i u drugim duhovnim aktivnostima. Neki svake godine barem jednom ili čak više puta služe kao pomoćni pioniri, a drugi su počeli sa opštom pionirskom službom. Neki učestvuju u izgradnji dvorana i podružnica. Zar to nisu odlični načini da pokažemo da smo zahvalni Jehovi? Ako sve to radimo sa ispravnim motivom — naime, da pokažemo zahvalnost Bogu — tada će mu naša služba biti prihvatljiva.
18 Mnogi hrišćani osećaju duboku zahvalnost prema Jehovi i to ih motiviše u službi. Jedna od njih je sestra Morena. Ona je vaspitavana u duhu katoličke religije, ali njene duhovne potrebe nisu bile zadovoljene. Nije joj pomogla ni istočnjačka filozofija. Tek kada je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima utolila je svoju duhovnu glad. Morena je bila veoma zahvalna Jehovi za biblijske odgovore na sva njena pitanja, kao i za stabilnost koju je to unelo u njen život, i zato je htela da svu svoju snagu koristi u svetoj službi. Odmah nakon krštenja je počela s pomoćnom pionirskom službom, a čim su joj okolnosti to dozvolile postala je opšti pionir. To je bilo pre 30 godina i ona je još uvek u punovremenoj službi.
19. Kako bi svako od nas mogao da u još većoj meri prinosi žrtve Jehovi?
19 Naravno, mnogi verno služe Jehovi iako im okolnosti ne dozvoljavaju da budu pioniri. Bez obzira na to koliko možemo činiti u službi propovedanja, svi mu možemo prinositi prihvatljive duhovne žrtve. Svojim ponašanjem treba da pokažemo da se savesno držimo pravednih merila i da smo svesni toga da u svakom trenutku zastupamo Jehovu. Naša vera pokazuje da se uzdamo u to da će Bog izvršiti svoju volju. A dobrim delima podupiremo širenje dobre vesti. I dalje svim srcem cenimo ono što Jehova čini za nas i služimo mu celom dušom.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 25. strani]
Da li nas Jehovina dobrota podstiče da mu prinosimo još bolju žrtvu hvale?
[Slika na 23. strani]
Da li koristiš svaku priliku da svedočiš drugima?
