1, 2. Kako jačamo svoje pouzdanje u Jehovinu organizaciju?

DOK razmišljamo o činjenici da pripadamo jednoj velikoj i ujedinjenoj organizaciji, zaista smo ispunjeni strahopoštovanjem. U prvom poglavlju knjige proroka Jezekilja i u sedmom poglavlju knjige proroka Danila na zanimljiv način je opisano kako Jehova usmerava događaje ka konačnom ispunjenju svoje namere. Isus danas predvodi zemaljski deo Jehovine organizacije. On usmerava taj deo organizacije da se usredsredi na delo propovedanja dobre vesti, da pruža pouku i ohrabrenje onima koji vrše to delo i da pomaže drugima da počnu da služe Jehovi. Sve to jača naše pouzdanje u Jehovinu organizaciju (Mat. 24:45).

² Da li mi lično držimo korak sa tom veličanstvenom organizacijom? Da li je naše oduševljenje za istinu sve veće ili je počelo da slabi? Kada malo razmislimo o ovim pitanjima, možda primećujemo da smo počeli da se umaramo ili da više nismo toliko revni. Tako nešto nam se može desiti. Apostol Pavle je u prvom veku morao da podstakne suhrišćane da razmisle o Isusu i njegovoj revnosti. On je rekao da će im to pomoći da se ne ’umore i da im duše ne klonu‘ (Jevr. 12:3). Slično tome, pažljivo razmatranje prethodnog članka, u kome smo videli šta Jehovina organizacija danas postiže, sigurno nam je pomoglo da ostanemo revni i istrajni.

3. Šta je potrebno da se ne bismo umorili i šta ćemo razmotriti u ovom članku?

³ Međutim, da se ne bismo umorili nije dovoljno samo razmišljati o Jehovinoj organizaciji. Potrebno je nešto više. Apostol Pavle je rekao da moramo ’činiti dobro‘ (Gal. 6:9). Dakle, od nas se očekuje da nešto radimo. U ovom članku ćemo razmotriti pet stvari koje nam pomažu da ostanemo postojani i da držimo korak s Jehovinom organizacijom. Zatim možemo sami proceniti da li mi i naša  porodica treba da radimo na nečemu od toga.

4. Zašto možemo reći da su sastanci oduvek bili važno obeležje služenja istinitom Bogu?

⁴ Jehovinim slugama je oduvek bilo važno da se sastaju. Na primer, Jehova ima tačno određeno vreme kada se sastaje sa anđelima (1. Kralj. 22:19; Jov 1:6; 2:1; Dan. 7:10). Bog je zapovedio drevnim Izraelcima da se sastaju kako bi slušali njegov zakon i naučili da postupaju u skladu s njim (Pon. zak. 31:10-12). Judejci su se u prvom veku sastajali u sinagogama, gde su se čitali sveti spisi (Luka 4:16; Dela 15:21). Prvim hrišćanima je takođe bilo važno da se sastaju, a sastanci su još uvek bitno obeležje naše službe Bogu. Kao pravi hrišćani, mi ’razmišljamo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela‘. Neophodno je da i dalje ’hrabrimo jedni druge, tim više što vidimo da se približava [Jehovin] dan‘ (Jevr. 10:24, 25).

5. Kako možemo hrabriti jedni druge na sastancima?

⁵ Da bismo hrabrili jedni druge, veoma je važno da učestvujemo na sastancima. Na primer, kada odgovaramo na pitanja iz materijala koji razmatramo, komentarišemo neki biblijski stih ili navedemo neki primer koji pokazuje zašto je mudro slušati biblijske savete, mi javno izražavamo svoju veru (Ps. 22:22; 40:9). Bez obzira na to koliko godina već dolazimo na sastanke, sigurno su nam još uvek ohrabrujući komentari naše braće i sestara, kako starijih tako i mlađih.

6. Kako nam sastanci pomažu?

⁶ Zbog čega još Bog smatra da je veoma važno da se njegove sluge redovno sastaju? Naši sastanci, veći skupovi i kongresi pomažu nam da odvažno propovedamo i da se izborimo sa protivljenjem i ravnodušnošću na svom području (Dela 4:23, 31). Program koji se temelji na Svetom pismu jača našu veru (Dela 15:32; Rimlj. 1:11, 12). Pouka i razmena ohrabrenja na našim sastancima pomažu nam da budemo istinski srećni i da imamo ’mir u zle dane‘ (Ps. 94:12, 13). Preko Odbora za poučavanje, Vodeće telo nadgleda pripremanje duhovne pouke za Jehovin narod širom sveta. Sigurno smo veoma zahvalni za izuzetnu pouku koju svake sedmice dobijamo na našim sastancima.

7, 8. (a) Šta je prvenstvena svrha naših sastanaka? (b) Kako ti koristi to što si na sastancima?

⁷ Međutim, pored toga što koriste nama lično, sastanci imaju jednu daleko važniju svrhu. Naime, mi se sastajemo prvenstveno da bismo slavili Jehovu. (Pročitati Psalam 95:6.) Zaista je velika čast što možemo da slavimo našeg veličanstvenog Boga! (Kol. 3:16). Jehova zaslužuje da ga slavimo time što smo redovni na sastancima i što učestvujemo na njima (Otkr. 4:11). Zato je sasvim razumljivo što nas Sveto pismo podstiče da ’ne propuštamo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj‘ (Jevr. 10:25).

⁸ Da li na naše sastanke gledamo kao na nešto što nam pomaže da istrajemo dok Jehova ne uništi ovaj zao svet? Da li smatramo da spadaju u ono ’što je najvažnije‘? Ako tako gledamo na njih, tada ćemo i pored brojnih obaveza biti redovni na njima (Fil. 1:10). Sigurno nećemo dozvoliti da nas nešto što nije životovažno spreči da s našom braćom i sestrama hvalimo Jehovu na sastancima.

9. Kako znamo da je delo propovedanja veoma važno?

⁹ Da bismo držali korak s Jehovinom organizacijom, veoma je važno i da budemo revni u službi propovedanja. Delo propovedanja je pokrenuo Isus dok je bio na zemlji (Mat. 28:19, 20). Od tada je Jehovina celokupna organizacija potpuno usredsređena na propovedanje i stvaranje učenika. Ono što su mnoga naša braća i sestre doživeli u službi propovedanja predstavlja dokaz da anđeli podupiru to delo i da nas vode do onih koji ’ispravno gledaju na večni život‘ (Dela 13:48; Otkr. 14:6, 7). Zemaljski deo Jehovine organizacije je zaokupljen podupiranjem dela propovedanja. Da li je i nama lično propovedanje najvažnije?

10. (a) Navedi primer koji pokazuje kako možemo sačuvati ljubav prema istini. (b) Kako ti služba propovedanja pomaže da se ne umoriš?

¹⁰ Revnost u službi propovedanja nam pomaže da i dalje volimo istinu. Pogledajmo šta je primetio Mičel, koji već dugo služi kao starešina i opšti pionir. On je rekao: „Volim da razgovaram s drugima o istini. Kada čitam nova izdanja Stražarske kule i Probudite se!, uvek me oduševi koliko su mudro, razborito i odmereno napisani članci. Zato jedva čekam da u službi propovedanja pokušam da zainteresujem ljude za istinu i da vidim kako će oni reagovati. Propovedanje  mi pomaže da ostanem uravnotežen. Ne dozvoljavam ničemu da mi ukrade vreme koje sam rezervisao za službu propovedanja.“ Ako smo i mi tako marljivi u našoj svetoj službi, bićemo postojani u ovim poslednjim danima. (Pročitati 1. Korinćanima 15:58.)

11. Zašto je važno da čitamo naše publikacije i da razmišljamo o tome?

¹¹ Jehova nas jača putem obilja duhovne hrane. Verovatno ti se nekad desilo da si pročitao nešto u našim publikacijama i pomislio: ’Ovo mi je stvarno bilo potrebno. Kao da je Jehova ovo napisao baš za mene!‘ I to nije slučajnost. Jehova nas zaista poučava i vodi putem biblijskih publikacija. On je rekao: „Učiniću te razboritim i poučiću te putu kojim treba da ideš“ (Ps. 32:8). Da li se trudimo da pročitamo sve publikacije koje dobijamo i da li o tome duboko razmišljamo? To će nam pomoći da istrajemo i ostanemo revni u ovim teškim poslednjim danima. (Pročitati Psalam 1:1-3; 35:28; 119:97.)

12. Šta će nam pomoći da cenimo duhovnu hranu?

¹² Više ćemo ceniti naše publikacije ako znamo koliko je rada i truda potrebno da bi one stigle do nas. Na primer, Vodeće telo preko Odbora za pisanje nadgleda prikupljanje materijala, pisanje, korekturu, ilustrovanje i prevođenje literature i svega drugog što se postavlja na naš veb-sajt. Zatim se literatura iz štamparija koje postoje u okviru nekih podružnica dostavlja skupštinama širom sveta. Zašto se obavlja sav taj posao? Da bi Jehovin narod dobijao zdravu duhovnu hranu (Is. 65:13). S obzirom na to, dobro je da savesno uzimamo svu duhovnu hranu koju dobijamo preko Jehovine organizacije (Ps. 119:27).

13, 14. Ko na nebesima podupire Jehovino uređenje i kako mi možemo pokazivati sličan stav?

¹³ Apostol Jovan je u jednoj viziji video kako je Isus, jašući na belom konju, pošao da se bori sa onima koji se bune protiv Jehove (Otkr. 19:11-15). On je takođe video da Isusa podupiru verni anđeli i pomazanici koji su dobili svoju nagradu na nebu (Otkr. 2:26, 27). Ti anđeli i pomazanici su zaista odličan primer za nas.

¹⁴ Na sličan način, veliko mnoštvo svim srcem podupire Hristovu pomazanu braću koja su još uvek na zemlji i pružaju vođstvo u Jehovinoj organizaciji. (Pročitati Zahariju 8:23.) Kako mi lično možemo pokazati da podupiremo teokratsko uređenje? Na primer, tako što smo podložni onima koji nas predvode (Jevr. 13:7, 17). Za tako nešto nam se pruža prilika već i u našoj skupštini. Da li svojim govorom podstičemo druge da poštuju starešine i njihovu službu? Da li podstičemo svoju decu da poštuju tu vernu braću i da im se obrate kada im je potreban neki biblijski savet? Pored toga, da li kao porodica razgovaramo o tome kako da svojim prilozima podupiremo međunarodno delo propovedanja? (Posl. 3:9; 1. Kor. 16:2; 2. Kor. 8:12). Da li je za nas čast što možemo učestvovati u održavanju Dvorane Kraljevstva? Kada Jehova vidi da tako podupiremo njegovu organizaciju, on će nam dati svoj sveti duh. A taj duh je neiscrpan izvor snage koja nam je potrebna da se ne bismo umorili u ovim poslednjim danima (Is. 40:29-31).

15. Zašto moramo da vodimo stalnu borbu kako bismo živeli po Jehovinim uzvišenim merilima?

¹⁵ Da bismo istrajali i držali korak s Jehovinom organizacijom, moramo živeti u skladu sa onim što propovedamo tako što ćemo ’ispitivati šta je ugodno Gospodu‘ (Ef. 5:10, 11). Pošto smo nesavršeni i izloženi uticaju Satane i ovog zlog sveta, neprestano moramo da se odupiremo negativnim uticajima. Mnoga naša braća i sestre se svakog dana bore da sačuvaju svoj odnos s Jehovom. Jehova nas voli zato što se trudimo da mu ugodimo. Zato se nikada nemojmo predati! Ako i dalje budemo živeli u skladu s Jehovinom namerom, imaćemo ispunjen život i naša služba Bogu neće biti uzaludna (1. Kor. 9:24-27).

16, 17. (a) Šta treba da uradimo ako smo počinili neki ozbiljan greh? (b) Šta možemo naučiti iz Aninog primera?

¹⁶ Međutim, šta treba da uradimo ako smo počinili ozbiljan greh? Što pre potražimo pomoć. Samo ćemo pogoršati situaciju ako budemo krili svoj prestup. Nemojmo zaboraviti kako je bilo Davidu dok je krio svoj greh. On je rekao da su mu se ’kosti sasušile od jecanja po ceo dan‘ (Ps. 32:3). Budimo sigurni da ćemo se emocionalno i duhovno iscrpsti ako krijemo svoje grehe. S druge strane, Božja reč nam garantuje da će nam biti ukazano milosrđe ako ih priznamo i prestanemo da grešimo (Posl. 28:13).

¹⁷ Pogledajmo šta se dogodilo Ani. * Kada je imala nešto manje od 20 godina služila je kao opšti pionir. Međutim, počela je da vodi dvostruki život. To je veoma negativno uticalo na nju. Ona je rekla: „Mučilo me je i ono malo savesti što mi je ostalo. Sve vreme sam bila nesrećna i potištena.“ Šta je preduzela? Kada se na jednom sastanku govorilo o Jakovljevoj poslanici 5:14, 15, shvatila je da joj je potrebna pomoć i obratila se starešinama. Ona sada kaže: „Ti stihovi su poput leka koji nam Jehova prepisuje da bismo se u duhovnom smislu oporavili. Nije lako uzeti ga, ali on zaista deluje. Primenila sam savet iz tih stihova i to mi je pomoglo.“ Od tada je prošlo nekoliko godina i Ana ponovo revno služi Jehovi čiste savesti.

18. Šta se od nas očekuje?

¹⁸ Zaista je velika čast što u ovim poslednjim danima možemo biti deo Jehovine veličanstvene organizacije! Nemojmo nikada potceniti blagoslove koje imamo. Naprotiv, trudimo se da sa svojom porodicom budemo redovni na sastancima, da revno propovedamo i cenimo duhovnu hranu koju redovno dobijamo. Pored toga, podupirimo braću koja nas predvode i živimo u skladu sa onim što propovedamo. Ako to budemo činili, ići ćemo u korak s Jehovinom organizacijom i nikada se nećemo umoriti u činjenju dobra!