1, 2. (a) Kako si doneo odluku da služiš Bogu? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti?

MI SMO među milionima ljudi koji su doneli mudru odluku da služe Jehovi Bogu i da u svemu idu stopama Isusa Hrista (Mat. 16:24; 1. Petr. 2:21). Na svoje predanje Bogu gledamo veoma ozbiljno. Ono se ne zasniva na površnom razmatranju nekih biblijskih stihova, već na temeljnom proučavanju njegove Reči. Zahvaljujući tome smo saznali mnoge činjenice koje jačaju veru, a tiču se nasleđa koje je Jehova namenio onima koji stiču znanje o njemu i o onome koga je poslao, Isusu Hristu (Jov. 17:3; Rimlj. 12:2).

² Da bismo i dalje imali naklonost našeg nebeskog Oca, neophodno je da donosimo odluke koje su po njegovoj volji. Zato ćemo u ovom članku razmotriti sledeća važna pitanja: Šta je naše nasleđe? Kako treba da gledamo na njega? Šta treba da radimo da ne bismo ostali bez svog nasleđa? Šta će nam pomoći da donosimo mudre odluke?

3. Koje nasleđe očekuju (a) pomazani hrišćani i (b) „druge ovce“?

³ Jedan relativno mali broj Božjih slugu dobiće „nasledstvo koje je nepropadljivo, neuprljano i koje ne vene“, to jest veliku čast da na nebu vladaju s Hristom (1. Petr. 1:3, 4). Zato je neophodno da se ’ponovo rode‘ (Jov. 3:1-3). A šta će naslediti milioni Isusovih ’drugih ovaca‘, koje s pomazanim hrišćanima propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu? (Jov. 10:16). Oni će dobiti nasleđe koje su Adam i Eva izgubili kada su zgrešili, to jest večni život u raju na zemlji gde neće biti patnje,  bola i smrti (Otkr. 21:1-4). Isus je zato zločincu koji je bio na stubu pored njega dao sledeće obećanje: „Zaista, kažem ti danas, bićeš sa mnom u raju“ (Luka 23:43).

4. Koje blagoslove već sada imamo?

⁴ Mi već sada imamo neke blagoslove koji su deo našeg nasleđa. Na primer, zato što iskazujemo veru u ’otkupninu koju je platio Hrist Isus‘, imamo unutrašnji mir i blizak odnos s Bogom (Rimlj. 3:23-25). Pored toga, razumemo i vredna obećanja iz Božje Reči. Nadalje, ispunjava nas i to što smo deo međunarodnog bratstva u kom vlada istinska ljubav. A ogroman blagoslov je i što imamo čast da budemo Jehovini svedoci. S obzirom na sve to, sigurno cenimo naše nasleđe!

5. Na šta Satana želi da navede Božje sluge i šta će nam pomoći da se odupremo njegovim spletkama?

⁵ Međutim, da ne bismo ostali bez svog dragocenog nasleđa, veoma je važno da budemo oprezni kada je reč o Sataninim smicalicama. Satana želi da navede Božje sluge da donose odluke zbog kojih bi mogli izgubiti svoje nasleđe (Br. 25:1-3, 9). Pošto zna da ima samo još malo vremena, on se svim silama trudi da nas odvoji od Boga. (Pročitati Otkrivenje 12:12, 17.) Da bismo mogli da se ’odupremo Ðavolovim spletkama‘, veoma je važno da i dalje cenimo naše nasleđe (Ef. 6:11). U tom pogledu možemo mnogo naučiti od Isakovog prvenca, čiji nam primer služi kao upozorenje.

6, 7. Ko je bio Isav i šta je mogao da dobije u nasleđe?

⁶ Pre skoro 4 000 godina, Isak i Rebeka su dobili blizance Isava i Jakova. Dok su njihovi sinovi rasli, videlo se da se razlikuju po temperamentu i interesovanjima. U Bibliji piše: „Isav je postao dobar lovac, čovek koji je dosta boravio u polju, a Jakov je bio besprekoran čovek i živeo je u šatorima“ (Post. 25:27). Prema rečima Roberta Altera, jednog prevodioca Biblije, hebrejska reč koja je prevedena kao „besprekoran“, ukazuje na nekoga ko je „čestit pa čak i bezazlen“.

⁷ Avraham je umro kada su njegovi unuci Isav i Jakov imali 15 godina. Međutim, Jehova nije zaboravio na obećanje koje je dao Avrahamu. On je kasnije ponovio to obećanje Isaku rekavši mu da će preko Avrahamovog potomstva biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. (Pročitati Postanak 26:3-5.) Putem tog obećanja Jehova je objasnio da će Mesija, to jest Potomak o kome se govori u Postanku 3:15, doći iz Avrahamove loze. Kao Isakov prvenac, Isav je imao zakonsko pravo da dobije nasleđe od neprocenjive vrednosti, to jest da postane Mesijin predak. Međutim, da li je on to cenio?

8, 9. (a) Kakvu je odluku Isav doneo što se tiče nasleđa? (b) Šta je Isav godinama kasnije shvatio u vezi sa svojom odlukom i kako je tada reagovao?

⁸ Jednog dana je Isav vraćajući se iz polja video da Jakov ’kuva neko jelo‘. Rekao je Jakovu: „Daj mi brzo da jedem malo tog crvenog jela, jer sam umoran!“ Jakov mu je odgovorio: „Prvo mi prodaj svoje pravo koje imaš kao prvenac!“ Kakvu je odluku Isav tada doneo? On je rekao: ’Šta će mi prvenaštvo?‘ Prosto je neverovatno da mu je više značilo neko jelo nego pravo koje je imao kao prvenac! Jakov je hteo da bude siguran da mu je Isav zaista prepustio prvenaštvo i zato je rekao: „Prvo mi se zakuni!“ Isav je bez razmišljanja to i uradio. Nakon toga je „Jakov dao Isavu hleb i kuvano sočivo, i on se najeo i napio. Onda je ustao i otišao. Tako je Isav prezreo svoje prvenaštvo“ (Post. 25:29-34).

 ⁹ Godinama kasnije, kada je Isak mislio da će umreti, Rebeka se postarala da Jakov zaista dobije blagoslov koji je Isav odbacio. Shvativši suviše kasno da je doneo pogrešnu odluku, Isav je preklinjao Isaka: „Oče, blagoslovi i mene! [...] Zar nisi i za mene ostavio blagoslov?“ Kada mu je Isak rekao da ne može promeniti blagoslov koji je dao Jakovu, ’Isav je glasno zaplakao‘ (Post. 27:30-38).

10. Kako je Jehova gledao na Isava i Jakova i zašto?

¹⁰ Koje Isavove crte su očigledne iz onoga što Sveto pismo otkriva o njemu? Isavu je bilo važnije da zadovolji fizičke potrebe nego da sačuva svoje nasleđe i tako dobije blagoslove u budućnosti. Nije cenio pravo koje je imao kao prvenac i nije iskreno voleo Boga. Pored toga, nije razmišljao o posledicama koje će njegovi postupci imati po njegovo potomstvo. S druge strane, Jakov je veoma cenio svoje nasleđe. Na primer, poslušao je svoje roditelje kada je trebalo da sebi nađe ženu (Post. 27:46–28:3). Morao je da bude strpljiv i samopožrtvovan, ali Jehova ga je na kraju zbog toga blagoslovio i on je postao Mesijin predak. Kako je Jehova Bog gledao na Isava i Jakova? On je preko proroka Malahije rekao: „Jakova sam voleo, a Isava sam mrzeo“ (Mal. 1:2, 3).

11. (a) Zašto je Isavov primer važan za današnje Božje sluge? (b) Zašto je apostol Pavle spomenuo blud kada je govorio o Isavu?

¹¹ Da li je ono što se u Bibliji govori o Isavu važno za današnje Božje sluge? Naravno da jeste. Apostol Pavle je upozorio suvernike da paze da niko od njih ne „postane bludnik ili takav da ne ceni ono što je sveto, poput Isava, koji se za jedan obrok odrekao svojih prava koja je imao kao prvenac“ (Jevr. 12:16). To upozorenje važi i za današnje prave hrišćane. Moramo ceniti ono što je sveto, jer bismo inače popustili telesnim željama i ostali bismo bez svog nasleđa. Međutim, zašto je apostol Pavle spomenuo blud kada je govorio o Isavu? Ako bismo bili poput Isava i dozvolili da telesne želje upravljaju nama, mogli bismo počiniti greh kao što je blud i izgubiti svoje duhovno nasleđe.

12. (a) Kako Satana nastoji da nas dovede u iskušenje? (b) Koji biblijski primeri nam mogu pomoći da se odupremo iskušenju?

¹² Kao Jehovine sluge, mi se sigurno ne izlažemo situacijama u  kojima bismo bili u iskušenju da se upustimo u polni nemoral. Naprotiv, molimo se Jehovi Bogu da ne dozvoli da pokleknemo kada neko želi da nas navede da počinimo greh (Mat. 6:13). Ali Satana neprestano nastoji da uništi naše prijateljstvo s Bogom dok se trudimo da ostanemo besprekorni u ovom izopačenom svetu (Ef. 6:12). On je bog ovog zlog sveta i vešto koristi naše neispravne želje kako bi nas doveo u iskušenje koje je tipično za nesavršene ljude (1. Kor. 10:8, 13). Recimo da imamo priliku da na nemoralan način zadovoljimo neke svoje želje. Kakvu ćemo odluku doneti? Da li ćemo biti poput Isava koji je odmah popustio iskušenju? Ili ćemo biti poput Jakovljevog sina Josifa koji se odupro iskušenju i pobegao od Petefrijeve žene, koja je htela da ga zavede? (Pročitati Postanak 39:10-12.)

13. (a) Kako danas mnogi postupaju poput Josifa, a kako su drugi slični Isavu? (b) Šta moramo raditi da ne bismo bili poput Isava?

¹³ Mnoga naša braća i sestre su se našli u situacijama kada su morali da odluče da li će postupiti poput Isava ili poput Josifa. Oni su bili mudri i obradovali su Jehovino srce (Posl. 27:11). Međutim, neki naši suvernici su poput Isava popustili pred iskušenjem i ugrozili su svoje duhovno nasleđe. U stvari, svake godine polni nemoral je među glavnim razlozima što neki budu ukoreni ili isključeni. Zato je veoma važno da pripremimo svoje srce sada, to jest mnogo pre nego što se nađemo u kušnji! (Ps. 78:8). Možemo preduzeti barem dva koraka koji će nas zaštititi od iskušenja i pomoći nam da donosimo mudre odluke.

14. O kojim pitanjima treba da razmišljamo kako bismo ’mrzeli zlo i držali se dobra‘?

¹⁴ Kao prvo, razmišljajmo o posledicama svojih postupaka. Koliko cenimo svoje duhovno nasleđe u velikoj meri zavisi od toga koliko volimo Jehovu, osobu koja nam pruža to nasleđe. Na kraju krajeva, kada nekoga volimo, mi nipošto ne želimo da ga povredimo, već nastojimo da zadobijemo njegovu naklonost. Zato treba da razmislimo o tome kakve bi bile posledice po nas i druge ako bismo popustili neispravnim telesnim željama. Dobro je da se pitamo: ’Kako bi sebični postupci uticali na moje prijateljstvo s Jehovom? Kako bi neispravni postupci uticali na moju porodicu? Kako bi delovali na braću i sestre u mojoj skupštini? Da li bih naveo druge na spoticanje?‘ (Fil. 1:10). Pored toga, možemo postaviti sebi i sledeća pitanja: ’Da li je trenutno zadovoljstvo koje greh donosi zaista vredno bola koji bih sebi naneo? Da li zaista želim da poput Isava gorko plačem kada na kraju shvatim šta sam učinio?‘ (Jevr. 12:17). Razmišljanje o ovim pitanjima će nam pomoći da ’mrzimo zlo‘ i da se ’držimo dobra‘ (Rimlj. 12:9). Posebno će nas ljubav prema Jehovi pokrenuti da čuvamo svoje nasleđe (Ps. 73:28).

15. Šta će nam pomoći da se odupremo onome što može ugroziti našu duhovnost?

¹⁵ Kao drugo, pripremimo se da se odupremo iskušenju. Jehova nam je pružio mnogo toga da bismo se oduprli onome što može ugroziti našu duhovnost. Na primer, tu su proučavanje Biblije, sastanci, služba propovedanja i molitva (1. Kor. 15:58). Svaki put kada se od srca molimo Jehovi i kad  god učestvujemo u službi propovedanja, mi se simbolično rečeno pripremamo da se odupremo iskušenjima. (Pročitati 1. Timoteju 6:12, 19.) Koliko ćemo imati snage da se odupremo iskušenjima u velikoj meri zavisi od toga koliko smo truda uložili u to da sačuvamo svoju duhovnost (Gal. 6:7). O tome se govori u drugom poglavlju Poslovica.

16, 17. Kako možemo donositi mudre odluke?

¹⁶ Ono što je zapisano u drugom poglavlju Poslovica podstiče nas da steknemo mudrost i razboritost. One će nam pomoći da razlučimo šta je ispravno a šta neispravno i da ne popustimo svojim željama, već da ih držimo pod kontrolom. Međutim, da li ćemo u tome uspeti zavisi od toga koliko smo spremni da se potrudimo da steknemo mudrost i razboritost. U Bibliji je ta temeljna istina naglašena sledećim rečima: „Sine moj, ako primiš reči moje i sačuvaš kod sebe zapovesti moje, ako slušaš mudrost uhom svojim i srce svoje prigneš k razboritosti, i ako prizoveš razum i zavapiš za razboritošću, ako sve to tražiš kao srebro i ako tragaš za svim tim kao za skrivenim blagom, tada ćeš razumeti šta znači imati strah od Jehove i znanje o Bogu naći ćeš. Jer Jehova daje mudrost, iz njegovih usta dolazi znanje i razboritost“ (Posl. 2:1-6).

¹⁷ Prema tome, jasno je da ako želimo da donosimo mudre odluke, tada moramo uraditi ono o čemu se govori u Poslovicama. Možemo se odupreti iskušenjima ako dozvolimo Jehovinim rečima da oblikuju naše srce, ako se neprestano molimo za Božje vođstvo i ako tražimo znanje o Bogu kao da je skriveno blago.

18. Šta želiš da činiš i zašto?

¹⁸ Jehova daje znanje, razumevanje, razboritost i mudrost onima koji se trude da dobiju te darove. Što više tragamo za njima i što ih više koristimo, to ćemo biti bliži Jehovi. A naše prijateljstvo sa Jehovom Bogom biće nam zaštita kada se nađemo u iskušenju. Blizak odnos s Jehovom i strahopoštovanje prema njemu pomoći će nam da ne počinimo greh (Ps. 25:14; Jak. 4:8). Cenimo svoje prijateljstvo s Jehovom i dozvolimo Božjoj mudrosti da nas vodi, jer ćemo tako donositi odluke kojima ćemo obradovati Jehovino srce i sačuvati naše nasleđe.