1, 2. Kakav odnos obično postoji između roditelja i dece, ali koji problem se ponekad javlja?

„AKO biste nekim slučajem saznali da će vaši roditelji sutra umreti, šta biste najviše želeli da im danas kažete?“ Ovo pitanje je bilo postavljeno stotinama dece u Sjedinjenim Državama. Oko 95 posto te dece nije razmišljalo o postojećim problemima ili nekim razmiricama koje ih muče, već su rekli da bi svojim roditeljima kazali: „Žao mi je što nisam baš uvek bio dobar“ i „Mnogo vas volim“ (For Parents Only, Šonti Feldhan i Lisa Rajs).

² Uopšteno govoreći, deca vole svoje roditelje i roditelji vole svoju decu. To je posebno slučaj među pravim hrišćanima. Iako roditelji i deca zaista žele da budu bliski jedni s drugima, ponekad im je teško da nađu zajednički jezik. Čak i kada otvoreno i iskreno razgovaraju, zašto neke teme kao po pravilu izbegavaju? Šta koči dobru komunikaciju? I kako se to može prevazići?

3. (a) Zašto je dobra komunikacija izazov za mnoge porodice? (b) Zašto su roditelji i deca u drevnom Izraelu imali više vremena jedni za druge?

³ Mnogima je danas teško da nađu dovoljno vremena da sa članovima svoje porodice izmene misli i osećanja. Ali nije uvek bilo tako. Mojsije je poglavarima porodica u Izraelu rekao: „Usađuj [Božje reči] u decu svoju i govori o njima kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ“ (Pon. zak. 6:6, 7). Deca su provodila dan ili sa majkom kod kuće ili sa ocem u polju odnosno tamo gde je on radio. Tako su imali vremena na pretek da razgovaraju jedni s drugima. Zato su roditelji znali kakva su njihova deca,  šta im je potrebno i šta žele. I deca su isto tako imala prilike da dobro upoznaju svoje roditelje.

4. Zašto je komunikacija problem u mnogim današnjim porodicama?

⁴ Danas je život mnogo drugačiji. U nekim zemljama roditelji ostavljaju decu u vrtićima dok su još sasvim mala. Mnogi očevi i majke dosta vremena provode na poslu. Za decu im ostaje malo vremena, a i kada su zajedno jaka konkurencija su im kompjuteri, televizija i drugi elektronski mediji. Izgleda da u mnogim porodicama svako vodi svoj život, zbog čega roditelji i deca praktično postaju stranci. Među njima skoro i da nema otvorenog razgovora.

5, 6. Kako su neki roditelji uspeli da više vremena provode sa svojom decom?

⁵ Možeš li ’iskupiti‘ vreme od drugih stvari i posvetiti ga svojoj porodici? (Pročitati Efešanima 5:15, 16.) Neki su rešili da ograniče vreme koje se provodi ispred televizora ili kompjutera. Drugi se trude da se barem jednom dnevno svi okupe oko stola. A vreme koje se izdvaja za porodično proučavanje i roditeljima i deci pruža priliku da se međusobno zbliže i da u miru razgovaraju o duhovnim stvarima. Bilo bi dobro da svake sedmice u tu svrhu izdvojite barem sat vremena. Ali za otvorene i ozbiljne razgovore potrebno je nešto više. Neophodno je da često razmenjujete misli. Na primer, pre nego što deca krenu u školu, recite im nešto ohrabrujuće, razmotrite s njima dnevni citat ili se zajedno pomolite. To im u toku dana može mnogo značiti.

⁶ Neki roditelji su uspeli da u svom životu nešto promene kako bi više vremena provodili sa svojom decom. Na primer, Lora, * majka dvoje dece, rešila je da napusti posao. Ona kaže: „Ujutru smo svi žurili na posao ili u školu. Kada sam se uveče vraćala s posla, deca su već spavala, a u krevet ih je stavljala  žena koja ih je čuvala. Nakon što sam napustila posao morali smo da živimo sa manje novca, ali sam napokon znala o čemu moja deca razmišljaju i kakve probleme imaju. Sada imam vremena da slušam svoju decu kako se mole, mogu da ih usmeravam, hrabrim i poučavam.“

7. Na šta se obično žale i deca i roditelji?

⁷ Nakon što su razgovarale sa mnogim mladima, autorke knjige pomenute na početku članka zapazile su još jednu prepreku ka dobroj komunikaciji. One kažu: „Deca su se najviše žalila da roditelji ne slušaju šta im govore.“ Ali nemaju samo deca taj problem. Roditelji su često imali istu takvu primedbu na račun svoje dece. Da bi mogli otvoreno da razgovaraju, svi članovi porodice moraju zaista slušati jedni druge. (Pročitati Jakovljevu 1:19.)

8. Kako roditelji mogu pokazati da zaista slušaju šta njihova deca govore?

⁸ Roditelji, da li zaista slušate šta vam deca govore? Možda vam je to stvarno teško kada ste umorni ili kada vam izgleda da pričaju o sasvim nevažnim stvarima. Ali ono što vama izgleda nevažno, njima je možda veoma važno. Ako želite da budete ’brzi da čujete‘, onda to znači da treba da obratite pažnju ne samo na ono što deca govore već i na to kako govore. Ton njihovog glasa i govor tela pokazuju vam kako se osećaju. Vrlo je važno da im postavljate pitanja. Biblija kaže: „Duboke su vode razmišljanja u srcu čovečjem, ali razborit čovek zna da ih crpi“ (Posl. 20:5). Posebno treba da budete uviđavni i puni razumevanja kada sa svojom decom razgovarate o nekim osetljivim temama.

9. Zašto deca treba da slušaju svoje roditelje?

⁹ A vi, deco, da li slušate svoje roditelje? Božja Reč kaže: „Sine moj, slušaj pouku oca svoga, i ne ostavljaj savete majke svoje“ (Posl. 1:8). Ne zaboravite da vas vaši roditelji vole i da vam žele samo najbolje. Zato je mudro da ih slušate (Ef. 6:1). Biće vam lakše da im budete poslušni ako imate dobru komunikaciju s njima i ako znate da vas vole. Recite svojim roditeljima šta mislite o nekim stvarima. To će im pomoći da vas bolje razumeju. Naravno, i vi se morate potruditi da njih razumete.

10. Šta možemo naučiti iz biblijskog zapisa o Rovoamu?

¹⁰ Treba da budete oprezni kada vam vršnjaci daju neke savete ili predloge. Možda će vam reći ono što biste želeli da čujete, ali to možda uopšte neće biti dobro za vas. Čak bi vam moglo i naškoditi. Pošto mladi nisu toliko mudri i iskusni, većina njih ne razmišlja na duge staze i možda ne može da predvidi posledice nekih postupaka. Podsetimo se kako je prošao Rovoam, sin kralja Solomona, kada je postao kralj Izraela. Bilo bi dobro da je poslušao savet starijih ljudi. Ali on je slušao loše savete mlađih ljudi s kojima je odrastao. Tako je izgubio podršku većine svojih podanika (1. Kralj. 12:1-17). Nemojte se ugledati na Rovoama, već otvoreno razgovarajte sa svojim roditeljima. Poverite im se. Oslonite se na njihovo iskustvo i mudrost (Posl. 13:20).

11. Šta se može desiti ako roditelji nisu pristupačni?

¹¹ Roditelji, ako ne želite da vaša deca traže savet od svojih vršnjaka, budite pristupačni i otvoreni za razgovor. Jedna naša  sestra tinejdžerskog uzrasta je rekla: „Čim spomenem neko muško ime moji roditelji se uznemire. A onda i ja izgubim volju da im bilo šta kažem.“ Jedna druga mlada sestra kaže: „Mnogi tinejdžeri žele da ih roditelji posavetuju, ali ako ih ne shvataju ozbiljno, oni će se obratiti nekom drugom, čak i onima koji nemaju baš mnogo životnog iskustva.“ Ako ste spremni da saslušate vašu decu o kakvoj god temi da se radi, ona će se verovatno otvoriti i prihvatiti vaš savet.

12. Kako reakcija roditelja može otežati dobru komunikaciju?

¹² Još jedna prepreka ka dobroj komunikaciji nastaje kada roditelji reaguju emotivno ili negativno na ono što im deca kažu. Sasvim je razumljivo što bogobojazni roditelji žele da zaštite svoju decu. U ovim „poslednjim danima“ vrebaju mnoge opasnosti u svakom pogledu, pa i u duhovnom (2. Tim. 3:1-5). Međutim, ono što roditelji smatraju zaštitom, deci može izgledati kao preterivanje.

13. Zašto roditelji ne treba da odmah iznesu svoje mišljenje?

¹³ Bilo bi mudro da roditelji malo sačekaju pre nego što iznesu svoje mišljenje. Naravno, nije uvek lako ćutati kad vam deca kažu nešto što vas neprijatno iznenadi. Ali veoma je važno da ih dobro saslušate pre nego što nešto kažete. Mudri kralj Solomon je napisao: „Ko odgovara pre nego što sasluša, to mu je ludost i sramota“ (Posl. 18:13). Ako ostanete smireni, više ćete čuti i deca će vam reći sve što im je na srcu. Tako ćete imati kompletnu sliku pre nego što im date neki savet. Možda se iza njihovih ’nepromišljenih reči‘ krije uznemireno srce (Jov 6:1-3). Kao roditelji koji vole svoju decu, slušajte ih da biste ih razumeli, a vaše reči neka budu melem za njihovu dušu.

14. Zašto i deca treba da paze šta govore?

¹⁴ I vi, deco, treba da pazite šta govorite. Nemojte odmah zamerati svojim roditeljima zbog onoga što vam kažu, jer oni pred Bogom snose odgovornost za to kako vas vaspitavaju (Posl. 22:6). Možda su i oni bili u nekim sličnim situacijama. Osim toga, možda žale zbog nekih grešaka koje su napravili u mladosti i po svaku cenu žele da vas zaštite i spreče da i vi uradite isto. Zato smatrajte da su vam roditelji saveznici, a ne neprijatelji i da su vaši savetodavci, a ne protivnici. (Pročitati Poslovice 1:5.) ’Poštujte svog oca i svoju majku‘ i pokažite im da ih volite kao što i oni vole vas. Tako će im biti lakše da vam pomognu da ’usvojite Jehovin način razmišljanja‘ (Ef. 6:2, 4).

15. Šta će nam pomoći da ne izgubimo strpljenje sa onima koje volimo i da se ne ljutimo na njih?

¹⁵ Sa onima koje volimo nemamo baš uvek mnogo strpljenja. Apostol Pavle je „svetima i vernoj braći u jedinstvu s Hristom u Kolosima“ napisao: „Muževi, volite svoje žene i nemojte se gneviti na njih. Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu malodušna“ (Kol. 1:1, 2; 3:19, 21). A Efešanima je rekao: „Neka se sva zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor ukloni od vas“ (Ef. 4:31). Ako razvijate plodove Božjeg duha kao što su dugotrpljivost, blagost i samosavladavanje, ostaćete smireni čak i kada ste pod stresom (Gal. 5:22, 23).

16. Kako je Isus ispravio svoje učenike i zašto je to vredno pažnje?

 ¹⁶ Pogledajmo kakav nam je primer Isus ostavio. Zamislimo pod kakvim je stresom bio tokom poslednje večere sa svojim apostolima. Isus je znao da će ubrzo umreti i to u mukama. Posvećenje imena njegovog Oca i spasenje ljudskog roda zavisili su od toga da li će do kraja ostati veran Bogu. Ali tokom te zadnje večere ’među apostolima je nastala prepirka o tome ko bi od njih bio najveći‘. Isus nije povisio glas na njih niti se ljutio, već je smireno razgovarao s njima i naveo ih na razmišljanje. Podsetio ih je na to da su bili uz njega u teškim trenucima. Iako je Satana rešio da ih rešeta kao pšenicu, Isus je pokazao da ima poverenja u njih i da je siguran da će ostati verni Bogu. Čak je s njima sklopio i savez (Luka 22:24-32).

17. Šta će pomoći deci da svoje emocije drže pod kontrolom?

¹⁷ Deca takođe treba da nauče da drže svoje emocije pod kontrolom. Tinejdžeri najčešće misle da roditelji nemaju poverenja u njih pošto ih stalno savetuju. Iako je to ponekad tačno, nemojte izgubiti iz vida da se roditelji tako ponašaju zato što vas vole. Ako ih lepo saslušate i ako ste spremni na saradnju, steći ćete njihovo poštovanje i smatraće vas odgovornim osobama. Takvim ponašanjem ćete verovatno steći više slobode što se tiče nekih stvari. Pametno je da pokažete da možete da se savladate. Jedna poslovica kaže: „Bezuman čovek izliva sav svoj gnev, a ko je mudar ostaje miran do kraja“ (Posl. 29:11).

18. Kako ljubav doprinosi dobroj komunikaciji?

¹⁸ Dakle, dragi roditelji i draga deco, nemojte se obeshrabriti ako komunikacija u vašoj porodici nije toliko otvorena kao što biste želeli. Radite na tome i nastavite da živite u skladu sa istinom (3. Jov. 4). Tek u novom svetu komunikacija među ljudima će biti besprekorna, bez ikakvih nesporazuma i prepirki. Ali u današnje vreme svako od nas ponekad učini nešto zbog čega kasnije žali. Zato budimo spremni da se izvinimo. Spremno opraštajmo. ’Budimo skladno povezani u ljubavi‘ (Kol. 2:2). Ljubav ima ogromnu moć. ’Ljubav je dugotrpljiva i dobra. Nije razdražljiva, ne pamti zlo. Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi‘ (1. Kor. 13:4-7). Negujte ljubav i otvoreno i iskreno razgovarajte jedni s drugima jer će to vašoj porodici doneti radost, a Jehovi čast.