1-3. Ispričaj kako je Isus nahranio mnoštvo ljudi u blizini Vitsaide. (Videti sliku na početku članka.)

ZAMISLIMO sledeću scenu. (Pročitati Mateja 14:14-21.) Bilo je to neposredno pre Pashe 32. godine n. e. Mnoštvo od 5 000 muškaraca, ne računajući žene i decu, bilo je sa Isusom i njegovim apostolima na jednom pustom mestu u blizini Vitsaide, na severnoj obali Galilejskog mora.

² Isus se sažalio na taj silan narod, pa je lečio bolesne među njima i poučavao ih o Božjem Kraljevstvu. Kada se spustilo veče, učenici su rekli Isusu da otpusti narod kako bi otišli u obližnja sela i kupili sebi nešto za jelo. Ali Isus je svojim učenicima rekao: „Vi im dajte da jedu.“ Njegove reči su ih sigurno zbunile, jer su kod sebe imali samo pet hlebova i dve male ribe.

³ Isus je tada učinio jedno čudo i to je jedino čudo koje je zabeleženo u sva četiri jevanđelja (Mar. 6:35-44; Luka 9:10-17; Jov. 6:1-13). Rekao je svojim učenicima da kažu ljudima da posedaju na zelenu travu u grupama po sto i po pedeset. Izrekavši blagoslov, izlomio je hlebove i podelio ribe. Isus nije direktno dao ljudima tu hranu, već je rekao ’učenicima da im je podele‘. To je zaista bilo čudo, jer je za svakoga bilo više nego dovoljno hrane! Zamislimo samo: Isus je posredstvom nekolicine, to jest preko svojih učenika nahranio hiljade ljudi. *

4. (a) Koju vrstu hrane je Isus naročito želeo da obezbedi i zašto? (b) Šta ćemo razmatrati u ovom i u sledećem članku?

⁴ Isusu je bilo još važnije da svojim sledbenicima obezbedi duhovnu hranu. On je znao da duhovna hrana, to jest istina koja se nalazi u Božjoj Reči, vodi do večnog života (Jov. 6:26, 27; 17:3). Ista osećanja koja su ga navela da obezbedi hleb i ribu za mnoštvo ljudi, podstakla su ga da mnoge sate posveti poučavanju  svojih učenika (Mar. 6:34). Ali znao je da neće još dugo biti na zemlji i da treba da se vrati na nebo (Mat. 16:21; Jov. 14:12). Kako će se Isus kad bude bio na nebu postarati da njegovi sledbenici na zemlji imaju dovoljno duhovne hrane? Primeniće sličan princip — obezbediće hranu mnogima preko nekolicine. Međutim, ko će sačinjavati tu nekolicinu? Pogledajmo kako je Isus preko nekolicine hranio svoje mnogobrojne pomazane sledbenike u prvom veku. A zatim ćemo u sledećem članku razmotriti pitanje koje je veoma važno za svakoga od nas, a to je: Kako da prepoznamo nekolicinu preko koje Hrist danas obezbeđuje duhovnu hranu?

5, 6. (a) Koju je važnu odluku Isus doneo sa ciljem da njegovi sledbenici budu dobro zbrinuti u duhovnom pogledu nakon njegove smrti? (b) Kako je Isus pripremao svoje apostole da preuzmu jednu važnu ulogu nakon njegove smrti?

⁵ Odgovoran poglavar porodice će se pobrinuti da u slučaju njegove smrti njegova porodica bude zbrinuta. Isto tako se i Isus — koji je kasnije postao Poglavar hrišćanske skupštine — pobrinuo da nakon njegove smrti njegovi sledbenici budu dobro zbrinuti u duhovnom pogledu (Ef. 1:22). Na primer, Isus je otprilike dve godine pre nego što je umro doneo jednu veoma važnu odluku. Izabrao je prvih nekoliko osoba preko kojih će kasnije hraniti mnoge. Pogledajmo šta se zapravo dogodilo.

⁶ Isus se celu noć molio, a zatim je okupio svoje učenike i od njih izabrao dvanaestoricu apostola (Luka 6:12-16). Naredne dve godine bio je posebno blizak s njima, poučavajući ih i rečima i delima. Znao je da treba još dosta toga da nauče. Tokom tog perioda i dalje ih je nazivao svojim ’učenicima‘ (Mat. 11:1; 20:17). Davao im je korisne savete i podrobno ih je poučio kako da propovedaju (Mat. 10:1-42; 20:20-23; Luka 8:1; 9:52-55). Očigledno ih je pripremao za jednu važnu ulogu koju će imati nakon njegove smrti i povratka na nebo.

7. Kako je Isus nagovestio za šta će se apostoli prvenstveno brinuti?

⁷ Koju će ulogu imati apostoli? Kako se Pedesetnica 33. godine n. e. bližila, bilo je očigledno da će apostoli imati „nadgledničku službu“ (Dela 1:20). Ali za šta će se oni prvenstveno brinuti? Isus im je to nagovestio nakon svog uskrsenja, u jednom razgovoru sa apostolom Petrom. (Pročitati Jovana 21:1, 2, 15-17.) On je u prisustvu i nekih drugih apostola rekao Petru: „Pasi moje ovčice.“ Time je ukazao na to da će njegovi apostoli biti među nekolicinom preko koje će on obezbeđivati duhovnu hranu za mnoge. Te dirljive i izražajne reči govore o tome kakva osećanja Isus ima prema svojim ’ovčicama‘. *

8. Kako su novi vernici na Pedesetnicu pokazali da su prepoznali preko koga Hrist obezbeđuje duhovnu hranu?

⁸ Od Pedesetnice 33. n. e., uskrsnuli Hrist je preko svojih apostola hranio ostale pomazane učenike. (Pročitati Dela apostolska 2:41, 42.) Judejci i prozeliti koji su tog dana postali duhom pomazani hrišćani očigledno su prepoznali preko koga Hrist obezbeđuje duhovnu hranu. Oni su se bez oklevanja „posvetili apostolskom učenju“. Prema rečima jednog stručnjaka, grčki glagol koji je preveden sa ’posvetili su se‘ označava „postojanu i nepokolebljivu odanost nečemu“. Mnogi novi vernici su bili željni duhovne hrane i tačno su znali gde će je  dobiti. S potpunim poverenjem su slušali apostole kako im objašnjavaju šta je Isus govorio i činio, kao i značenje stihova koji se odnose na njega * (Dela 2:22-36).

9. Kako su apostoli pokazali da nisu izgubili iz vida šta je njihova prvenstvena odgovornost?

⁹ Apostoli nikada nisu izgubili iz vida da je njihova prvenstvena odgovornost da poučavaju i predvode skupštinu. Na primer, pogledajmo kako su rešili jednu delikatnu situaciju koja je mogla da dovede do razdora u novoformiranoj skupštini. Zanimljivo je da se radilo o fizičkoj hrani. Udovice koje su govorile grčki bile su zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja hrane, za razliku od udovica koje su govorile hebrejski. Kako su apostoli rešili tu neprijatnu situaciju? „Dvanaestorica“ su postavila sedmoricu sposobne braće da nadgledaju taj ’potrebni posao‘, to jest deljenje hrane. Apostoli — od kojih je većina sigurno učestvovala u deljenju hrane mnoštvu ljudi koje je Isus čudom nahranio — smatrali su da je mnogo važnije da se usredsrede na deljenje duhovne hrane. Zato su se oni posvetili ’poučavanju o Božjoj reči‘ (Dela 6:1-6).

10. Kako je Hrist koristio apostole i starešine u Jerusalimu?

¹⁰ Već 49. godine n. e. preostalim apostolima su se pridružile još neke iskusne starešine. (Pročitati Dela apostolska 15:1, 2.) ’Apostoli i starešine u Jerusalimu‘ služili su kao vodeće telo. Hrist je kao poglavar skupštine koristio ovu malu grupu duhovno zrelih muškaraca da rešavaju doktrinarna pitanja i da nadgledaju i vode delo propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu i stvaranja učenika (Dela 15:6-29; 21:17-19; Kol. 1:18).

11, 12. (a) Šta pokazuje da je Jehova bio zadovoljan načinom na koji je njegov Sin obezbeđivao duhovnu hranu skupštinama u prvom veku? (b) Na osnovu čega se jasno videlo preko koga Hrist obezbeđuje duhovnu hranu?

¹¹ Da li je Jehova bio zadovoljan načinom na koji je njegov Sin obezbeđivao duhovnu hranu skupštinama u prvom veku? Sasvim sigurno jeste. Na osnovu čega to možemo tvrditi? U Delima apostolskim stoji sledeće: „Dok su [apostol Pavle i njegovi saputnici] prolazili  kroz gradove, predavali su tamošnjoj braći odredbe koje su doneli apostoli i starešine u Jerusalimu, da ih se pridržavaju. Tako su se skupštine učvršćivale u veri i rasle iz dana u dan“ (Dela 16:4, 5). Zapazimo da su skupštine napredovale zato što su verno sarađivale sa vodećim telom u Jerusalimu. To je sasvim sigurno dokaz da je Jehova bio zadovoljan načinom na koji se njegov Sin starao za duhovne potrebe skupština. Nemojmo izgubiti iz vida da je duhovni napredak moguć samo uz Jehovin blagoslov (Posl. 10:22; 1. Kor. 3:6, 7).

¹² Do sada smo videli da je Isus koristio isti princip bilo da se radilo o deljenju duhovne ili fizičke hrane: obezbedio je hranu mnogima preko nekolicine. U to vreme je bilo očigledno preko koga obezbeđuje duhovnu hranu. Na kraju krajeva, apostoli su, kao prvi članovi vodećeg tela, pružili vidljivi dokaz da imaju podršku s neba. U Delima apostolskim 5:12 piše: „Apostoli su činili mnoga čuda i znamenja u narodu.“ * Prema tome, nije bilo razloga da se oni koji su postali hrišćani pitaju preko koga Hrist hrani svoje sledbenike. Ali situacija se promenila krajem prvog veka.

13, 14. (a) Na šta je Isus upozorio i kako su se njegove reči obistinile? (b) Kakvim će napadima skupština biti izložena? (Videti napomenu za 13. odlomak.)

¹³ Isus je prorekao da će skupština pravih hrišćana biti na udaru protivnika. Setimo se da je Isus u poređenju o pšenici i kukolju, koje u sebi sadrži i proročanstvo, rekao da će na njivi na kojoj je posejana pšenica (pomazani hrišćani) biti posejan i kukolj (lažni hrišćani). Još je rekao da će rasti zajedno do žetve, koja će biti na ’svršetku ovog poretka‘ (Mat. 13:24-30, 36-43). Isusove reči su ubrzo počele da se ispunjavaju. *

¹⁴ Otpad se uvukao među prve hrišćane, ali Isusovi verni apostoli su ga ’zadržavali‘ i nisu dozvoljavali da lažna učenja uprljaju skupštinu (2. Sol. 2:3, 6, 7). Međutim, kada je i poslednji apostol umro, otpad je pustio korenje i nastavio da raste tokom perioda koji je obuhvatao mnogo vekova. Osim toga, tokom tog perioda kukolj se umnožio, a stabljika pšenice je bilo vrlo malo. Nije bilo stalnog i organizovanog deljenja duhovne hrane. To će se s vremenom promeniti. Ali pitanje je: ’Kada?‘

15, 16. Do kakvih je rezultata dovelo to što su Istraživači Biblije temeljno proučavali svete spise i koje se pitanje nameće?

¹⁵ Kako se bližilo kraju vreme u kome su kukolj i pšenica rasli zajedno, tako je interesovanje za biblijsku istinu bilo sve veće. Setimo se da se tokom 1870-ih jedna mala grupa ljudi koji su iskreno tragali za istinom i želeli da proučavaju Bibliju izdvojila od „kukolja“, to jest lažnih hrišćana u crkvama i sektama hrišćanstva. Ti bogobojazni ljudi, koji su sebe nazivali Istraživačima Biblije, poniznog srca i bez predubeđenja detaljno su i uz molitvu istraživali svete spise (Mat. 11:25).

¹⁶ Takvo temeljno proučavanje je dalo lepe rezultate. Ti bogobojazni muškarci i žene su opovrgli lažna učenja i širili duhovnu istinu, objavljujući i deleći biblijske publikacije širom sveta. Mnogi koji su bili gladni i žedni duhovne istine čitali su njihovu literaturu i uverili se da je to istina. S obzirom  na to nameće se jedno zanimljivo pitanje, naime: Da li je Isus preko Istraživača Biblije hranio svoje sledbenike tokom godina koje su prethodile 1914? Ne. To je još uvek bilo vreme kada su kukolj i pšenica rasli zajedno i tek je trebalo da se iskristališe preko koga će stizati duhovna hrana. Još nije bilo došlo vreme da se lažni hrišćani predočeni kukoljem odvoje od pravih hrišćana predočenih pšenicom.

17. Koji su se značajni događaji odigrali 1914. godine?

¹⁷ Kao što smo videli u prethodnom članku, 1914. je počelo vreme žetve. Od te godine počeli su da se nižu neki značajni događaji. Isus je ustoličen za Kralja i počeli su poslednji dani (Otkr. 11:15). Od 1914. do prve polovine 1919, Isus je sa svojim ocem došao u duhovni hram da ga pregleda i očisti, što je zaista bilo neophodno * (Mal. 3:1-4). Zatim je 1919. godine počelo vreme sakupljanja pšenice. Konačno je došlo vreme da Hrist pokaže preko koga će deliti duhovnu hranu!

18. Šta je Isus obećao i koje je bilo suštinsko pitanje na početku poslednjih dana?

¹⁸ Isus je u proročanstvu o vremenu kraja prorekao da će postaviti vernog i razboritog roba da daje duhovnu „hranu u pravo vreme“ (Mat. 24:45-47). Ko je taj rob? Po principu koji je koristio i u prvom veku, Isus je i ovog puta obezbedio hranu mnogima preko nekolicine. Ali kada su počeli poslednji dani, suštinsko pitanje je bilo: ’Ko će biti ta nekolicina?‘ U sledećem članku ćemo govoriti o tome, kao i o još nekim pitanjima u vezi sa Isusovim proročanstvom.