1, 2. Zahvaljujući čemu je 230 Jehovinih svedoka preživelo marš smrti pred kraj Drugog svetskog rata?

KADA je pred kraj Drugog svetskog rata postalo jasno da će nacistički režim propasti, nacisti su odlučili da likvidiraju na hiljade zatvorenika koji su bili u koncentracionim logorima. Odlučili su da ih prisile na marš do nekih primorskih gradova gde bi ih ukrcali na brodove koji bi zatim bili potopljeni. Taj plan je postao poznat kao marš smrti.

² Trideset tri hiljade zatvorenika iz logora Zaksenhauzen krenulo je na 250 kilometara dug marš do Libeka, jedne luke u Nemačkoj. Među njima je bilo i 230 Jehovinih svedoka iz šest zemalja, koji su bili u jednoj grupi. Svi su bili iscrpljeni od gladi i bolesti. Kako su naša braća uspela da prežive taj marš? Jedan od njih je rekao: „Stalno smo govorili jedni drugima da ne smemo posustati.“ Preživeli su taj marš smrti zahvaljujući ’izuzetnoj snazi‘ koju su dobili od Boga, ali i zahvaljujući međusobnoj ljubavi (2. Kor. 4:7).

3. Zašto je potrebno da hrabrimo jedni druge?

³ Premda mi danas ne učestvujemo u nekom maršu smrti, ipak nailazimo na mnoge poteškoće. Nakon što je Božje Kraljevstvo uspostavljeno 1914, Satana je zbačen na zemlju. On je „veoma gnevan“, jer zna da ima malo vremena (Otkr. 12:7-9, 12). Kako se ovaj svet bliži Armagedonu, Satana nastoji da kušnjama i raznim pritiscima oslabi našu duhovnost. Pored toga, svi se borimo sa stresom koji nam nameće svakodnevni život (Jov 14:1; Prop. 2:23). Ponekad smo možda toliko iscrpljeni od svih problema s kojima se suočavamo da jednostavno nemamo dovoljno emocionalne i duhovne snage da se izborimo sa obeshrabrenjem.  Recimo, jedan brat je tokom više decenija mnogima pomogao da ostanu duhovno jaki. Ali kada su on i njegova supruga zašli u pozne godine i kad su se razboleli, postao je veoma obeshrabren. Poput njega, svakom od nas je potrebna „izuzetna snaga“ od Jehove. Ali potrebno je i da hrabrimo jedni druge.

4. Koji savet apostola Pavla treba da poslušamo ako želimo da ohrabrimo druge?

⁴ Ako želimo da ohrabrimo druge, neophodno je da poslušamo savet koji je apostol Pavle dao hrišćanima jevrejskog porekla. On im je rekao: „Razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela, i ne propuštajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što vidite da se približava dan“ (Jevr. 10:24, 25). Kako možemo primeniti taj savet?

5. Šta znači razmišljati o drugima i kako to možemo činiti?

⁵ Razmišljati o drugima zapravo znači uzeti u obzir njihove potrebe. Da li možemo zaista uvideti koje potrebe drugi imaju ako ih samo kratko pozdravimo u Dvorani Kraljevstva ili razgovaramo s njima samo o nebitnim stvarima? Naravno da ne možemo. Doduše, mi se ne ’mešamo u tuđe stvari‘ već se ’bavimo svojim poslom‘ (1. Sol. 4:11; 1. Tim. 5:13). Pa ipak, ako želimo da hrabrimo svoju braću, neophodno je da ih dobro upoznamo, to jest da znamo njihove životne okolnosti, osobine, njihovu duhovnost, kao i njihove vrline i mane. Neophodno je da braća u nama vide prijatelje i da budu sigurni da ih volimo. Zato treba da budemo uz njih i to ne samo kada su obeshrabreni zbog nekih problema već i u drugim prilikama (Rimlj. 12:13).

6. Šta će pomoći starešinama da budu dobri pastiri?

⁶ Božja Reč podstiče skupštinske starešine da dragovoljno i gorljivo ’pasu Božje stado koje im je povereno‘ (1. Petr. 5:1-3). Da li oni mogu da budu dobri pastiri ako ne poznaju stado koje im je povereno? (Pročitati Poslovice 27:23.) Kada su starešine spremne da poklone pažnju svojoj braći i sestrama i kada rado s njima provode vreme, tada će njihovim suvernicima verovatno biti lakše da im se obrate za pomoć i da im iznesu svoja osećanja i brige. Tako će starešine znati kako da im pomognu.

7. Da li treba da uzimamo k srcu ’nepromišljene reči‘ obeshrabrene osobe?

⁷ Apostol Pavle je hrišćanima u Solunu napisao sledeće: „Pomažite slabima.“ (Pročitati 1. Solunjanima 5:14.) Za potištene i obeshrabrene osobe u izvesnom smislu se može reći da su slabe. U Poslovicama 24:10 piše: „Ako se obeshrabriš u dan nevolje, oslabiće snaga tvoja.“ Kada su veoma obeshrabreni, ljudi mogu reći nešto nepromišljeno (Jov 6:2, 3). Dobro je da imamo na umu da ono što kažu nije uvek ono što stvarno misle. Rahela, čija majka boluje od teške depresije, zna to iz ličnog iskustva. Ona kaže: „Često se dešava da mama kaže nešto što me stvarno povredi. Zato se trudim da ne izgubim iz vida da je ona u suštini brižna, dobra i velikodušna osoba. Uvidela sam da depresivne osobe kažu mnogo toga što uopšte ne misle. Najgore što možete učiniti jeste da vratite istom merom.“ U Poslovicama 19:11 piše: „Razumevanje čoveka zadržava od gneva, i čast mu je da pređe preko prestupa.“

8. Kome posebno treba da pokažemo ljubav i zašto?

 ⁸ Kako možemo ohrabriti nekoga ko još uvek oseća stid i potištenost zbog toga što je počinio neki greh iako je nakon toga uradio sve što može da ispravi tu grešku? Kada se jedan prestupnik iz Korinta pokajao, apostol Pavle je hrišćanima u tom gradu napisao sledeće: „Spremno [mu] oprostite i utešite ga, da ga ne bi slomila prevelika žalost. Zato vas molim, pokažite mu da ga volite“ (2. Kor. 2:7, 8). Potištena osoba jednostavno ne može znati da je volimo i da nam je stalo do nje ako joj to ne pokažemo rečima i delima.

9. Šta znači podsticati druge na ljubav i dobra dela?

⁹ Apostol Pavle je napisao: „Razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela.“ Treba da podstičemo suhrišćane da pokazuju ljubav i čine dobra dela. Recimo, kada vatra počne da se gasi, neophodno je da je rasplamsamo (2. Tim. 1:6). Slično tome, možemo učiniti nešto da podstaknemo braću i sestre da pokazuju ljubav prema Bogu i bližnjima. Na primer, veoma je važno da ih pohvalimo kada nešto dobro učine.

10, 11. (a) Kome je sve potrebna pohvala? (b) Navedi primer koji pokazuje kako pohvala može pomoći nekome ko je napravio neki pogrešan korak.

¹⁰ Svima nama je potrebna pohvala, bez obzira na to da li smo trenutno obeshrabreni ili ne. Jedan starešina je rekao: „Moj otac me nikada nije pohvalio za ono što sam dobro uradio i zato nikada nisam imao dovoljno samopouzdanja [...] Iako sada imam 50 godina, još uvek mi znači kada me prijatelji pohvale za ono što radim kao starešina [...] Iz ličnog iskustva sam naučio koliko je važno hrabriti druge i istinski se trudim da to radim.“ Iskrena pohvala prija svima, uključujući i  pionire, stariju braću i sestre, kao i one koji se bore sa obeshrabrenjem (Rimlj. 12:10).

¹¹ Od starešina se očekuje da isprave onoga ko je pogrešio. Dobro je da tada s ljubavlju pruže savet prestupniku i da ga pohvale za nešto što je na mestu, jer ga to može podstaći da se popravi (Gal. 6:1). To je očigledno iz onoga što je doživela sestra po imenu Mirijam. Ona je rekla: „Bilo mi je strašno teško kada su neki moji prijatelji napustili istinu i kada je u isto vreme moj otac doživeo izliv krvi u mozak. Postala sam veoma potištena. Počela sam da se zabavljam s jednim mladićem koji nije služio Bogu misleći da ću tako rešiti svoje probleme.“ Međutim, zbog toga je osećala da nije dostojna Jehovine ljubavi i razmišljala je o tome da napusti istinu. Ali bila je dirnuta kada ju je jedan starešina podsetio na to kako je ranije verno služila Bogu. Prihvatila je pomoć starešina, koji su je uverili u to da je Jehova voli. To je ponovo rasplamsalo njenu ljubav prema istini tako da je raskinula s momkom i nastavila da služi Jehovi.

12. Zašto nije dobro motivisati druge putem upoređivanja, kritikovanja i stvaranja osećaja krivice?

¹² Pa ipak, treba da pazimo kako ćemo podstaći braću da još revnije služe Bogu. Ne bismo smeli da ih upoređujemo s drugima, da ih kritikujemo što se ne drže nekih naših pravila niti da kod njih stvaramo osećaj krivice što ne rade više. To bi ih moglo podstaći da se malo više potrude, ali ti rezultati bi bili kratkog daha. Mnogo je bolje da ih pohvalimo i pokažemo da verujemo u to da oni iskreno vole Boga. (Pročitati Filipljanima 2:1-4.)

13. Šta znači hrabriti druge? (Videti sliku na početku članka.)

¹³ Apostol Pavle je napisao i da je neophodno da „hrabrimo jedni druge“. Pružanje ohrabrenja se može uporediti sa dodavanjem drva na vatru kako bi ona i dalje gorela ili kako bi se još više razbuktala. Hrabriti druge takođe znači jačati i tešiti one koji su obeshrabreni. Kada imamo priliku da ohrabrimo nekoga, veoma je važno da govorimo srdačno i taktično (Posl. 12:18). Pored toga, treba da budemo ’brzi da čujemo, a spori da govorimo‘ (Jak. 1:19). Ako saosećajno slušamo svoje suvernike, verovatno ćemo razumeti zbog čega su obeshrabreni i moći ćemo da im kažemo nešto što će im pomoći da izađu na kraj sa svojom situacijom.

14. Kako je jedan starešina ohrabrio jednog brata?

¹⁴ Pogledajmo kako je jedan brižan starešina pomogao nekadašnjem starešini koji je nekoliko godina bio neaktivan. Starešina  ga je pažljivo saslušao i tokom razgovora je uvideo da taj brat još uvek mnogo voli Jehovu. Marljivo je proučavao svako izdanje Stražarske kule i trudio se da redovno dolazi na sastanke. Međutim, kada je video postupke nekih u skupštini, razočarao se i donekle postao ogorčen. Starešina ga je saosećajno slušao. Nije ga osuđivao, već je s puno ljubavi pokazao da mu je stalo do njega i njegove porodice. Brat je postepeno razumeo da je zbog negativnih iskustava iz prošlosti prestao da služi Bogu koga voli. Starešina ga je pozvao da idu u službu propovedanja. Uz njegovu pomoć taj brat je ponovo počeo da učestvuje u službi propovedanja i s vremenom je ispunio uslove da ponovo služi kao starešina.

15. Kakav nam primer pruža Jehova što se tiče pomaganja onima koji su obeshrabreni?

¹⁵ Možda se obeshrabrena osoba kojoj pomažemo neće odmah osećati bolje i pozitivno reagovati na pomoć koju joj pružamo. Možda je potrebno da budemo istrajni u tome. Apostol Pavle je rekao: „Pomažite slabima, budite dugotrpljivi sa svima“ (1. Sol. 5:14). Ne smemo odmah dići ruke od onih koji su slabi, već je neophodno da im i dalje pomažemo. Jehova Bog je bio strpljiv kada su se neke njegove sluge borile sa obeshrabrenjem. Na primer, bio je veoma milosrdan prema Iliji, uzimajući u obzir njegova osećanja. Pružio je tom proroku ono što mu je bilo potrebno da nastavi sa svojom službom (1. Kralj. 19:1-18). Kada se David iskreno pokajao za svoje grehe, Jehova mu je velikodušno oprostio (Ps. 51:7, 17). Jehova je pomogao i svom sluzi koji je napisao 73. psalam, a koji umalo nije prestao da mu služi (Ps. 73:13, 16, 17). Bog je milosrdan i dobar prema nama, i to posebno kada smo obeshrabreni (Izl. 34:6). Njegovo milosrđe se ’obnavlja svakog jutra i neće ga nestati‘ (Tužb. 3:22, 23). On želi da i mi budemo obzirni prema onima koji su obeshrabreni.

16, 17. Šta treba da radimo dok se ovaj svet bliži kraju i zašto?

¹⁶ Od 33 000 zatvorenika koji su napustili logor Zaksenhauzen, hiljade njih je na tom putu umrlo. Među preživelima je bilo svih 230 Jehovinih svedoka iz tog logora. Zašto oni nisu pali kao žrtve marša smrti? U velikoj meri zahvaljujući tome što su se hrabrili i međusobno podupirali.

¹⁷ Mi se danas nalazimo na ’putu koji vodi u život‘ (Mat. 7:14). Uskoro će sve Jehovine sluge ući u novi svet pravednosti (2. Petr. 3:13). Zato dajmo sve od sebe da pomažemo jedni drugima dok idemo putem koji vodi u večni život.