1. Zašto je ono što su naumili kralj Izraela i kralj Sirije bilo osuđeno na propast?

KRALJ Izraela i kralj Sirije su negde između 762. i 759. pre n. e. objavili rat kralju Jude. Hteli su da osvoje Jerusalim, svrgnu kralja Ahaza i da na presto postave nekog drugog, ko verovatno nije bio potomak kralja Davida (Is. 7:5, 6). Ali trebalo je da barem kralj Izraela zna da je tako nešto osuđeno na propast. Jehova je još ranije rekao da će na njegovom prestolu uvek biti neko iz Davidove loze, a Jehovina reč se uvek ispunjava (Is. Nav. 23:14; 2. Sam. 7:16).

2-4. Kako su se reči iz Isaije 7:14, 16 ispunile (a) u osmom veku pre n. e.? (b) u prvom veku n. e.?

² U prvi mah se činilo da će sirijske i izraelske snage poraziti kralja Jude. Ahaz je samo tokom jedne bitke izgubio 120 000 vojnika. Tada je poginuo i Masija, ’kraljev sin‘ (2. Let. 28:6, 7). Ali Jehova je pratio šta se dešava. On nije zaboravio ono što je obećao Davidu i zato je preko proroka Isaije uputio svom narodu jednu veoma ohrabrujuću poruku.

³ Isaija je rekao: „Evo, devojka će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime Emanuilo [...] Pre nego što dečak nauči da odbacuje zlo i da bira dobro, opusteće zemlja dvojice kraljeva [Sirije i Izraela] kojih se mnogo bojiš“ (Is. 7:14, 16). Smatra se da se prvi deo tog proročanstva odnosi na rođenje Mesije i to zaista ima osnova (Mat. 1:23). Međutim, u prvom veku ’dvojica kraljeva‘, to jest kralj Sirije i kralj Izraela, više nisu bili pretnja za Judu i zato je razumno zaključiti da se proročanstvo o Emanuilu prvobitno ispunilo u vreme proroka Isaije.

 ⁴ Ubrzo nakon što je Isaija izgovorio te značajne reči, njegova žena je zatrudnela i rodila mu sina kome su dali ime Maher-Šelal-Haš-Vaz. Postoji mogućnost da je taj dečak bio „Emanuilo“ o kom je govorio Isaija. * U biblijska vremena se dešavalo da dete po rođenju dobije jedno ime, možda u znak sećanja na neki značajan događaj, ali da ga kasnije roditelji i rođaci oslovljavaju drugim imenom (2. Sam. 12:24, 25). Ne postoji dokaz da je neko ikada koristio ime Emanuilo da bi se obratio Isusu. (Pročitati Isaiju 7:14; 8:3, 4.)

5. Koju je katastrofalnu odluku doneo kralj Ahaz?

⁵ Dok su Izrael i Sirija ratovali protiv Jude, jedna vojna sila je imala svoje planove što se tiče te tri države. Bila je to Asirija, koja je sticala prevlast na svetskoj sceni. Prema Isaiji 8:3, 4, Bog je prorekao da će Asirija odneti „bogatstvo Damaska i plen Samarije“ pre nego što napadne Judu. Umesto da se uzda u Jehovu koji mu je govorio preko proroka Isaije, Ahaz je sklopio poguban savez sa Asircima, koji su na kraju počeli da tlače judejski narod (2. Kralj. 16:7-10). Ahaz je kao vođa sigurno duboko razočarao svoj narod. Dobro je da se zapitamo: ’Kada treba da donesem neku važnu odluku, da li se uzdam u Boga ili u ljude?‘ (Posl. 3:5, 6).

6. Po čemu se Jezekija razlikovao od Ahaza?

⁶ Ahaz je umro 746. pre n. e., a njegov sin Jezekija je počeo da vlada kraljevstvom Jude, koje je bilo u bedi, i u materijalnom i u duhovnom pogledu. Šta je bilo prioritet tom mladom kralju kada je počeo da vlada? Da li mu je bilo najvažnije da Juda u materijalnom pogledu stane na noge? Ne. Jezekiji je bilo važno da se vrši Božja volja i bio je pravi pastir svog naroda. Njegov prvenstveni cilj je bio da obnovi službu u hramu i pomogne svojim sunarodnicima da se vrate Jehovi. Nimalo nije oklevao kada je razumeo šta Bog očekuje od njega i zato je on odličan primer za nas! (2. Let. 29:1-19).

7. Zašto je Levitima bilo važno da imaju podršku novog kralja?

⁷ Leviti su imali veoma važnu ulogu u obnovi služenja istinitom Bogu. Zato se Jezekija sastao s njima i rekao im je da imaju njegovu podršku. Oni su možda čak zaplakali od radosti kada im je kralj rekao: „Jehova [je] izabrao vas da stojite pred njim i da mu služite“ (2. Let. 29:11). Leviti su na osnovu tih reči jasno razumeli da na njima leži odgovornost da obnove služenje istinitom Bogu.

8. Šta je kralj Jezekija još preduzeo kako bi se narod vratio Jehovi i kakav je bio ishod?

⁸ Jezekija je kasnije pozvao sve Judejce i Izraelce da proslave Pashu, a zatim i Praznik beskvasnih hlebova, koji se slavio sedam dana. Narod se toliko radovao zbog proslave tog praznika da je odlučio da slavi praznik još sedam dana. U Bibliji piše: „U Jerusalimu je vladalo veliko veselje, jer još od vremena Solomona, Davidovog sina, kralja Izraela, nije bilo tako u Jerusalimu“ (2. Let. 30:25, 26). Nema sumnje da je ta duhovna gozba veoma ohrabrila ceo narod. U 2. Letopisa 31:1 stoji sledeće: „Kad se sve to završilo [...] počeli [su] da razbijaju obredne stubove, da seku obredna debla i  da ruše obredne uzvišice i oltare.“ Tako je narod u Judi na veoma upečatljiv način počeo da se vraća Jehovi. To je bilo od izuzetnog značaja ako se uzme u obzir ono što im je predstojalo.

9. (a) Šta je osujetilo planove Izraelaca? (b) Šta je Senahirimu pošlo za rukom na početku njegovog pohoda na Judu?

⁹ U skladu sa onim što je Isaija prorekao, Asirci su porazili Izraelce i odveli ih u izgnanstvo, osujetivši tako njihov plan da na Davidov presto dovedu nekoga ko na to nije imao prava. Međutim, Asirci su se nakon toga ustremili na Judu. U Bibliji piše: „Četrnaeste godine vladanja Jezekije, Senahirim, kralj Asirije, došao je na sve utvrđene gradove u Judi i osvojio ih.“ Prema nekim izvorima, Senahirim je osvojio ukupno 46 judejskih gradova. Kako bismo se osećali da smo tada živeli u Jerusalimu i čuli da Asirci osvajaju judejske gradove jedan za drugim? (2. Kralj. 18:13).

10. Zašto su reči iz Miheja 5:5, 6 mogle biti ohrabrujuće za Jezekiju?

¹⁰ Jezekiji je bilo jasno da i Jerusalimu preti opasnost. Ali on se nije uspaničio i tražio pomoć od paganskih naroda, kao što je to uradio njegov otac Ahaz koji je služio lažnim bogovima, već se pouzdao u Jehovu (2. Let. 28:20, 21). U njegovo vreme je živeo i prorok Mihej. Jezekija je možda znao da je Mihej izgovorio sledeće proročanstvo: „Kad Asirac dođe u našu zemlju [...] podignućemo protiv njega sedam pastira, osam knezova od ljudi. Oni će mačem pasti zemlju asirsku“ (Mih. 5:5, 6). Moguće je da se Jezekija oslonio na to proročanstvo koje govori o tome da će se jedna veoma neobična vojska suprotstaviti Asircima i da će oni na kraju biti poraženi.

11. Kada će proročanstvo o sedam pastira i osam knezova imati glavno ispunjenje?

¹¹ Međutim, proročanstvo o sedam pastira i osam knezova ima svoje glavno, to jest najvažnije ispunjenje vekovima nakon rođenja Isusa, koji je ’vladar u Izraelu i čije je poreklo od davnina‘. (Pročitati Miheja 5:1, 2.) U stvari, glavno ispunjenje tog proročanstva biće u vreme kada neprijatelji  Božjih slugu, predstavljeni Asircem, ugroze njihov opstanak. U ovom članku ćemo videti kako će ih Jehova, preko svog Sina koji danas vlada kao Kralj, zaštititi tokom tog zastrašujućeg napada. Ali dobro je da najpre razmotrimo šta možemo naučiti iz onoga što je Jezekija preduzeo kada mu je pretila opasnost od Asirije.

12. Šta su kralj Jezekija i njegovi knezovi i junaci preduzeli kako bi zaštitili Božji narod?

¹² Jehova će uvek učiniti za nas ono što mi sami ne možemo, ali u isto vreme on očekuje da uradimo ono što možemo. Jezekija se posavetovao sa ’svojim knezovima i junacima‘ i zajednički su odlučili da ’zatrpaju izvore vode koji su bili izvan grada‘. Pored toga, „Jezekija se ohrabrio i obnovio sve oborene zidove i podigao kule na njima. Spolja je sagradio drugi zid [...] i načinio mnogo kopalja i štitova“ (2. Let. 32:3-5). Jehova je kao pastir štitio svoj narod i pritom je koristio mnoge hrabre ljude, kao što su to bili Jezekija, knezovi i proroci, koji su imali jaku veru.

13. Šta je bilo najvažnije što je Jezekija preduzeo kako bi pripremio narod za predstojeći napad Asiraca? Objasni.

¹³ Jezekija je preduzeo još nešto što je bilo daleko važnije od toga da se zatrpaju izvori vode i obnove gradske zidine. On je kao pravi pastir okupio svoj narod i uputio mu sledeće ohrabrujuće reči: „Ne bojte se i ne plašite se kralja Asirije [...] jer naših ima više nego njihovih. S njim je telesna mišica, a s nama je Jehova, naš Bog, da nam pomaže i da vodi naše bitke.“ Jezekija je podsetio narod da će se Jehova boriti za njih. To im je ojačalo veru i pomoglo im da se ’pouzdaju u reči Jezekije, Judinog kralja‘. Vredno je zapaziti da su upravo ’Jezekijine reči‘ ohrabrile narod. Jezekija i njegovi junaci, kao i proroci Mihej i Isaija, bili su pravi pastiri, baš kao što je Jehova i prorekao (2. Let. 32:7, 8; pročitati Miheja 5:5, 6).

14. Šta je ravsak pokušao i kako je narod reagovao?

¹⁴ Kralj Asirije se ulogorio kod Lahisa, jugozapadno od Jerusalima. Odatle je poslao svoja tri predstavnika preko kojih je zahtevao da mu se Jerusalim preda. Jedan od njih je nosio titulu ravsaka i govorio je u ime asirskog kralja. On je na nekoliko načina pokušao da nagovori narod da se preda Asircima. Obrativši im se na hebrejskom, rekao im je da ne slušaju svog kralja, već da se predaju. Pritom je lagao da će ih odvesti u zemlju u kojoj će spokojno živeti. (Pročitati 2. Kraljevima 18:31, 32.) Zatim je rekao da Jehova neće moći da ih izbavi, baš kao što ni druge narode njihovi bogovi nisu mogli da izbave od Asiraca. Narod je mudro postupio i nije odgovarao, što i današnje Jehovine sluge najčešće čine kada naiđu na klevete. (Pročitati 2. Kraljevima 18:35, 36.)

15. Šta je Jehova očekivao od naroda u Jerusalimu i kako ih je izbavio?

¹⁵ Sasvim je razumljivo što je Jezekija bio uznemiren. Pa ipak, on nije tražio pomoć neke vojne sile, već se obratio proroku Isaiji. Taj prorok mu je rekao: „Neće on [Senahirim] ući u ovaj grad, niti će ovamo odapeti strelu“ (2. Kralj. 19:32). Jehova je od naroda u Jerusalimu očekivao samo da ostane čvrst u veri. Obećao im je da će se on boriti za Judu i zaista je to učinio! U Bibliji piše: „Te iste noći Jehovin anđeo je izašao i pobio sto osamdeset i pet hiljada  ljudi u asirskom logoru“ (2. Kralj. 19:35). Stanovnici Jerusalima su bili izbavljeni zahvaljujući Jehovi, a ne zahvaljujući tome što je Jezekija zatrpao izvore vode i što je obnovio gradske zidine.

16. Ko se danas može uporediti sa (a) stanovnicima Jerusalima? (b) Asircem iz Mihejevog proročanstva? (c) sedam pastira i osam knezova?

¹⁶ Glavno ispunjenje proročanstva o sedam pastira i osam knezova treba da usledi u naše vreme. U drevno doba, stanovnike Jerusalima su napali Asirci. U bliskoj budućnosti, Jehovin naizgled nezaštićen narod napašće neko poput Asirca iz Mihejevog proročanstva. Cilj tog napada biće da se Jehovin narod ukloni sa lica zemlje. Sveto pismo govori o tom napadu, kao i o napadu ’Goga iz zemlje Magog‘, napadu ’kralja severa‘ i napadu ’kraljeva zemaljskih‘ (Jezek. 38:2, 10-13; Dan. 11:40, 44, 45; Otkr. 17:14; 19:19). Da li je reč o više napada na Božji narod? Ne mora da znači. Moguće je da Biblija koristi više naziva da ukaže na jedan isti događaj. Kako će Jehova odbraniti svoj narod od tog nemilosrdnog neprijatelja? Mihejevo proročanstvo ukazuje na to da će Jehova učiniti to na jedan nesvakidašnji način, koristeći ’sedam pastira i osam knezova‘ (Mih. 5:5). Pastiri i knezovi iz proročanstva predstavljaju skupštinske starešine (1. Petr. 5:2). Jehova se stara da danas ima mnogo braće koja kao pastiri brinu o njegovom narodu i jačaju ga da se suoči s predstojećim napadom, o kom se govori u Mihejevom proročanstvu. * Mihej je prorekao i da će oni „mačem pasti zemlju asirsku“ (Mih. 5:6). U skladu s tim, starešine koriste „mač duha“, to jest Božju Reč, kao ’oružje svog ratovanja‘ (2. Kor. 10:4; Ef. 6:17).

17. Koje četiri važne pouke starešine mogu izvući iz zapisa koji smo upravo razmotrili?

¹⁷ Na osnovu biblijskog zapisa koji smo upravo razmotrili starešine mogu izvući četiri važne pouke: (1) Da bi se pripremili za predstojeći napad Asirca iz Mihejevog proročanstva, najvažnije je da sebi i svojoj braći jačaju veru u Boga. (2) Kada dođe do tog napada, starešine moraju biti potpuno uverene u to da će nas Jehova izbaviti. (3) Gledano iz ljudskog ugla, životovažne smernice koje tada budu dobili od Jehovine organizacije možda neće izgledati praktično. Ali neophodno je da budemo spremni da poslušamo sve smernice koje ćemo dobiti, bez obzira na to da li će nam one u tom trenutku izgledati logično. (4) Ako se neko uzda u svetovno obrazovanje, materijalne stvari ili u neke organizacije, sada je vreme da to promeni. Od starešina se očekuje da spremno pomažu onima čija vera nije toliko jaka.

18. Kako nam razmišljanje o biblijskom zapisu koji smo upravo razmatrali može pomoći u budućnosti?

¹⁸ Bliži se vreme kada će Božje sluge biti naizgled lak plen, baš poput Judejaca koji su u Jezekijino vreme bili zarobljeni u Jerusalimu. Nema sumnje da će nas tada jačati ono što je Jezekija rekao svom narodu. Zato nemojmo zaboraviti da je s našim protivnicima „telesna mišica, a s nama je Jehova, naš Bog, da nam pomaže i da vodi naše bitke“! (2. Let. 32:8).