Ovo je važno pitanje, naročito za one koji su izgubili bračnog druga koga su mnogo voleli. Takve osobe možda jedva čekaju da u novom svetu ponovo budu sa svojim uskrsnulim bračnim drugom. Jedan naš brat je rekao: „Moja supruga i ja nismo želeli da se naš brak okonča. Hteli smo da kao muž i žena služimo Jehovi u svu večnost. Moja osećanja se u tom pogledu nisu promenila.“ Imamo li razloga da se nadamo da će se oni koji budu uskrsnuli ponovo ženiti i udavati? Jednostavno rečeno, odgovor na to pitanje ne znamo.

Godinama je u našim publikacijama stajalo da se te Isusove reči odnose na uskrsenje na zemlji i da se u novom svetu oni koji budu uskrsnuli verovatno neće ženiti ni udavati * (Mat. 22:29, 30; Mar. 12:24, 25; Luka 20:34-36). Međutim, da li je moguće da se njegove reči odnose na uskrsenje na nebu? To ne možemo sa sigurnošću tvrditi. Ali razmotrimo sada ono što je Isus rekao.

Kome se Isus tom prilikom obraćao? (Pročitati Luku 20:27-33.) On se obraćao sadukejima, koji nisu verovali u uskrsenje i koji su pokušali da ga namame u zamku postavivši mu pitanje o uskrsenju i deverskom, to jest leviratskom braku. * Isus im je odgovorio sledećim rečima: „Ljudi koji žive u ovom poretku žene se i udaju, ali oni koji budu dostojni da žive u onom poretku i da uskrsnu iz mrtvih, neće se ženiti niti udavati. Oni više neće moći ni umreti, jer će biti kao anđeli, i biće Božja deca jer će biti deca uskrsenja“ (Luka 20:34-36).

Zašto je u našim publikacijama pisalo da je Isus verovatno govorio o uskrsenju na zemlji? Taj zaključak se prvenstveno zasniva na dva razloga. Kao prvo, vrlo je verovatno da su sadukeji mislili na uskrsenje na zemlji i da im je Isus u skladu s tim i odgovorio. Kao drugo, Isus je na kraju svog odgovora spomenuo Avrahama, Isaka i Jakova — verne Božje sluge koje će biti uskrsnute na zemlji (Luka 20:37, 38).

Međutim, izgleda da je moguće da je Isus imao u mislima uskrsenje na nebu. Na osnovu čega to možemo reći? Razmotrimo sada dve Isusove izjave.

’Oni koji budu dostojni da uskrsnu iz mrtvih.‘ Verni pomazanici su oni koji su „proglašeni dostojnima Božjeg kraljevstva“ (2. Sol. 1:5, 11). Oni su još za života proglašeni pravednima na osnovu otkupne žrtve i zato ne umiru kao grešnici koji zaslužuju osudu (Rimlj. 5:1, 18; 8:1). Oni su ’srećni i sveti‘ i Jehova ih smatra dostojnima uskrsenja na nebu (Otkr. 20:5, 6). To se ne može reći za one koji će biti uskrsnuti na zemlji jer će među njima biti i ’nepravednici‘ (Dela 24:15). Može li se za njih reći da su ’dostojni‘ uskrsenja?

 „Oni više neće moći ni umreti“. Isus nije rekao da oni više neće umreti, već da neće moći umreti. Neki drugi prevodi kažu da „oni više neće biti podložni smrti“ ili da „nad njima smrt više neće imati vlast“. Pomazanici koji do kraja života ostanu verni Jehovi uskrsavaju na nebo i dobijaju besmrtan život (1. Kor. 15:53, 54). Smrt više nema nikakvu vlast nad onima koji dobiju nebesko uskrsenje. *

Šta na osnovu svega ovoga možemo zaključiti? Moguće je da se ono što je Isus rekao prema Luki 20:34-36 odnosi na uskrsenje na nebu. Ukoliko je to tačno, na osnovu tih reči možemo saznati nekoliko stvari o onima koji uskrsavaju na nebu: Oni ne stupaju u brak, ne mogu umreti i u nekom smislu su poput anđela — duhovnih stvorenja koja žive u duhovnom području. Međutim, takav zaključak povlači za sobom nekoliko pitanja.

Kao prvo, zašto bi Isus govorio o uskrsenju na nebu ako su sadukeji verovatno mislili na uskrsenje na zemlji? Isus nije uvek odgovarao svojim neprijateljima u skladu sa njihovim očekivanjima. Na primer, on je Judejcima koji su od njega tražili znak rekao: „Srušite ovaj hram i ja ću ga za tri dana podići.“ Isus je verovatno znao da oni misle na hramsko zdanje, „ali hram o kome je govorio bilo je njegovo telo“ (Jov. 2:18-21). Možda je Isus smatrao da ne treba da odgovori tim neiskrenim sadukejima, koji nisu verovali u uskrsenje niti u postojanje anđela (Posl. 23:9; Mat. 7:6; Dela 23:8). Moguće je da je hteo da svojim vernim učenicima, koji će jednog dana biti uskrsnuti na nebu, otkrije nešto o tom uskrsenju.

Kao drugo, zašto bi Isus na kraju razgovora spomenuo Avrahama, Isaka i Jakova, koji će uskrsnuti na zemlji? (Pročitati Mateja 22:31, 32.) Zapazimo da je pre nego što je spomenuo te verne Božje sluge započeo svoju izjavu rečima: „A za uskrsenje mrtvih [...].“ Možda je tom izjavom skrenuo razgovor sa uskrsenja na nebu na uskrsenje na zemlji. On je znao da sadukeji prihvataju Mojsijeve spise i zato je citirao ono što je Bog rekao Mojsiju kod grma koji je goreo. Time je želeo da im dokaže da je uskrsenje na zemlji deo Božje namere (Izl. 3:1-6).

Kao treće, ukoliko se Isusove reči iz Luke 20:34-36 odnose na uskrsenje na nebu, da li to znači da će oni koji budu uskrsnuli na zemlji moći da se žene i udaju? Božja Reč ne daje konkretan odgovor na to pitanje. U suštini, čak i ako je Isus govorio o uskrsenju na nebu, njegove reči ne objašnjavaju da li će se uskrsnule osobe u novom svetu ženiti i udavati.

Međutim, mi znamo da Božja Reč izričito kaže da se smrću prekida bračna veza. Zato oni koji su ostali bez bračnog druga ne treba da imaju osećaj krivice ukoliko su odlučili da ponovo stupe u brak. To je lična odluka i takve osobe ne treba kritikovati zato što im je potrebno društvo bračnog druga (Rimlj. 7:2, 3; 1. Kor. 7:39).

Naravno, ima još mnogo pitanja koja se odnose na život u novom svetu. Ali ne treba da nagađamo kako će sve to izgledati. Ostaje nam samo da sačekamo i vidimo. Jedno je sigurno: Oni koji su poslušni Jehovi biće istinski srećni, jer će on ispuniti sve naše potrebe i želje na najbolji mogući način (Ps. 145:16).