1-3. (a) Kako znamo da je Božja sposobnost komunikacije superiorna u odnosu na ljudsku? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

ŽELJA da podari život i sreću drugim bićima pokrenula je našeg večnog Boga da stvori anđele i ljude (Ps. 36:9; 1. Tim. 1:11). Prvo Božje stvorenje apostol Jovan je nazvao „Reč“ i „početak Božjih dela stvaranja“ (Jov. 1:1; Otkr. 3:14). Jehova Bog je svom prvorođenom Sinu otkrivao svoje misli i osećanja (Jov. 1:14, 17; Kol. 1:15). Apostol Pavle je govorio o „anđeoskim jezicima“, iz čega se vidi da i anđeli komuniciraju, koristeći jezik koji je superioran u odnosu na ljudski (1. Kor. 13:1).

² Jehova zna sve o milijardama svojih razumom obdarenih stvorenja, kako zemaljskih tako i nebeskih. U svakom trenutku, on sluša molitve koje mu milioni ljudi upućuju na različitim jezicima. I ne samo to — u isto vreme, on komunicira i sa anđelima i poverava im različite zadatke. Da bi sve to postigao, njegove misli, jezik i način komunikacije moraju biti neuporedivo uzvišeniji od ljudskih. (Pročitati Isaiju 55:8, 9.) Kad komunicira s ljudima, Jehova svoje misli izražava na jednostavan način, kako bi oni mogli da ga razumeju.

 ³ Sada ćemo osmotriti šta je Bog u svojoj mudrosti preduzeo da bi jasnim jezikom otkrivao ljudima svoju volju. Takođe ćemo videti kako je menjao sredstva komunikacije u zavisnosti od potreba i okolnosti.

4. (a) Na kom jeziku se Jehova obraćao Mojsiju, Samuilu i Davidu? (b) Šta Biblija sadrži?

⁴ Kad je u edenskom vrtu razgovarao sa Adamom, Jehova se služio ljudskim jezikom, najverovatnije nekim vidom starohebrejskog. Kasnije je svoje misli otkrivao piscima Biblije koji su govorili hebrejski, kao što su Mojsije, Samuilo i David, a oni su ih prenosili svojim rečima i sebi svojstvenim stilom. Pored onoga što im je Bog rekao, zabeležili su i šta je on činio za svoj narod. Takođe su pisali o veri i ljubavi njegovih slugu, ali i o njihovim propustima i gresima. U tim drevnim spisima i mi danas nalazimo dragocene pouke (Rimlj. 15:4).

5. Da li je Jehova od svog naroda zahtevao da koristi samo hebrejski jezik? Objasni.

⁵ Kako je vreme prolazilo i okolnosti se menjale, Bog nije ograničavao svoju komunikaciju s ljudima na hebrejski jezik. Nakon povratka iz izgnanstva u Vavilonu, neke Božje sluge su u svakodnevnom govoru koristile aramejski. Možda je zbog toga Jehova nadahnuo proroke Danila i Jeremiju, kao i sveštenika Jezdru, da neke delove svojih knjiga zapišu na aramejskom. *

6. Zašto se počelo s prevođenjem Božje Reči na druge jezike?

⁶ Kasnije je Aleksandar Veliki pokorio ogroman deo drevnog sveta, pa je narodni grčki, koine, postao međunarodni jezik. Govorili su ga i mnogi Jevreji, pa je stoga hebrejski deo Svetog pisma preveden na grčki. Smatra se da su u tom poduhvatu učestvovala 72 prevodioca. Prevod koji je plod njihovog rada nazvan je Septuaginta. To je prvi i ujedno jedan od najznačajnijih prevoda Biblije. * Budući da je na njemu radio veliki broj prevodilaca, postoje razlike u stilu prevođenja, od doslovnog do prilično slobodnog. Pa ipak, Septuagintu su Božjom Rečju smatrali i Jevreji koji su govorili grčki, a kasnije i hrišćani.

7. Na kom jeziku je Isus verovatno poučavao svoje učenike?

⁷ Kad je Božji prvorođeni Sin došao na zemlju, verovatno je u svakodnevnom govoru i poučavanju koristio hebrejski (Jov. 19:20; 20:16; Dela 26:14). U prvom veku, hebrejski je izgleda bio pod uticajem aramejskog jezika, pa je Isus koristio i neke aramejske izraze. Takođe je znao starohebrejski na kom su Mojsije i proroci pisali svete spise, koji su se svake sedmice čitali u sinagogama (Luka 4:17-19; 24:44, 45; Dela 15:21). U to vreme su u Izraelu takođe bili zastupljeni grčki i latinski, ali Sveto pismo ne kaže ništa o tome da li je Isus govorio te jezike.

8, 9. Zašto su neke biblijske knjige napisane na grčkom i šta nam to govori o Jehovi?

⁸ Isusovi prvi učenici su znali hebrejski. Posle njegove smrti, među njegovim sledbenicima je bilo i onih koji su govorili druge jezike.  (Pročitati Dela apostolska 6:1.) Kako se hrišćanstvo širilo na nova područja, sve veći broj hrišćana je govorio grčki. Jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu, u kojima su opisani Isusov život i služba, bila su dostupna na grčkom jeziku, koji je u to vreme razumela većina ljudi. Prema tome, jezik većine učenika nije bio hebrejski već grčki. * Poslanice apostola Pavla i druge nadahnute knjige takođe su bile napisane na grčkom.

⁹ Kad su u svojim nadahnutim spisima citirali hebrejski deo Svetog pisma, hrišćani su obično koristili Septuagintu. Ti citati, koji neznatno odstupaju od izvornog hebrejskog teksta, sada su deo Svetog pisma. Tako je prevodilačko delo nesavršenih ljudi postalo deo Božje Reči, čije pisanje je nadahnuo Bog koji ne uzvisuje nijednu kulturu ni jezik iznad drugih. (Pročitati Dela apostolska 10:34.)

10. Šta možemo zaključiti o Jehovi iz načina na koji je otkrivao ljudima svoju volju i nameru?

¹⁰ Iz ovog kratkog pregleda istorije Božje komunikacije s ljudima videli smo da Jehova komunicira s nama u skladu s potrebama i okolnostima. On ne zahteva od nas da naučimo neki drugi jezik da bismo mogli da upoznamo njega i njegovu nameru. (Pročitati Zahariju 8:23 i Otkrivenje 7:9, 10.) Jehova je nadahnuo pisce Biblije, ali im je dozvolio da njegove misli izraze različitim stilovima.

11. Zbog čega postojanje različitih jezika nije prepreka da Božja poruka dođe do ljudi?

¹¹ Da li su različiti jezici i manja odstupanja u prevodima bili smetnja da Božja poruka dođe do ljudi? Ne. Na primer, Jehova se pobrinuo da ono što je Isus govorio bude prevedeno na grčki i kasnije na druge jezike. U Bibliji se nalazi samo nekoliko Isusovih reči na izvornom jeziku (Mat. 27:46; Mar. 5:41; 7:34; 14:36). S vremenom su i Jevreji i hrišćani prepisivali biblijske rukopise i tako ih sačuvali. Ti rukopisi su potom prevođeni na još veći broj jezika. Oko 400 godina posle Hrista, Jovan Zlatousti je napisao da su Isusova učenja prevedena na jezik Sirijaca, Egipćana, Indijaca, Persijanaca, Etiopljana i mnogih drugih naroda.

12. Kako su neki pokušavali da spreče prevođenje i štampanje Biblije?

¹² Biblija je prevedena na mnoge jezike uprkos napadima koje su pokretali ljudi poput rimskog cara Dioklecijana, koji je 303. n. e. naredio da se unište svi primerci Svetog  pisma. Bilo je još mnogo napada na Božju Reč i na one koji su je prevodili i delili drugima. U 16. veku, Vilijam Tindejl je počeo s prevođenjem Biblije s hebrejskog i grčkog na engleski. Jednom obrazovanom čoveku je rekao: „Ako Bog da i poživim dovoljno dugo, pobrinuću se da za koju godinu dečak za plugom zna više o Svetom pismu nego ti.“ Tindejl je bio prinuđen da pobegne iz Engleske u kontinentalni deo Evrope gde je dovršio i štampao svoj prevod. Uprkos tome što se sveštenstvo svim silama trudilo da zapleni i spali sve Biblije koje je moglo naći, njegov prevod je stigao u ruke mnogih. Tindejl je na kraju bio izdat, zadavljen i spaljen na lomači, ali njegov prevod Svetog pisma je opstao. Bio je od velike pomoći tokom rada na čuvenom prevodu King James. (Pročitati 2. Timoteju 2:9.)

13. Šta je ustanovljeno nakon pažljivog izučavanja drevnih rukopisa?

¹³ Činjenica je da među sačuvanim prepisima biblijskog teksta ima neznatnih razlika i da sadrže sitne greške. Međutim, biblisti su pomno i pažljivo upoređivali hiljade fragmenata, rukopisa i drevnih prevoda. Ustanovili su da je biblijski tekst uglavnom verno prenesen. Postoji samo nekoliko stihova koji se donekle razlikuju, ali to ne menja njihov smisao. Rezultati ispitivanja drevnih rukopisa uverili su iskrene izučavaoce Biblije da je do dan-danas sačuvano ono što su njeni pisci zapisali pod Jehovinim nadahnućem (Is. 40:8). *

14. Koliko je Biblija rasprostranjena?

¹⁴ Jehova se pobrinuo da, uprkos napadima moćnih neprijatelja, njegova Reč bude najprevođenija knjiga u istoriji čovečanstva. Iako mnogi ljudi ne veruju u Boga, Biblija je i dalje među najtraženijim knjigama. Cela Biblija ili neki njeni delovi dostupni su na preko 2 800 jezika. Nijedna knjiga joj nije ni blizu po broju odštampanih primeraka i po rasprostranjenosti. Premda neki prevodi Biblije nisu toliko jasni ili tačni kao drugi, iz skoro svih se može saznati za njenu poruku nade i spasenja.

15. (a) Kako je u savremeno doba duhovna hrana postala dostupna većem broju ljudi? (b) Zašto se naša literatura piše na engleskom?

¹⁵ Kada je početkom prošlog veka mala grupa Istraživača Biblije počela da služi kao „verni i razboriti rob“, veći deo duhovne hrane bio je na engleskom jeziku (Mat. 24:45). „Verni i razboriti rob“ se svesrdno trudio da biblijske publikacije budu dostupne na sve više  jezika i sada je taj broj narastao na 700. Poput narodnog grčkog jezika u prvom veku, engleski se danas uveliko koristi u ekonomiji i obrazovanju i rasprostranjen je u celom svetu. Zato se naše publikacije pišu na engleskom i potom prevode na druge jezike.

16, 17. (a) Koju potrebu je Božji narod uvideo? (b) Šta je učinjeno da bi se udovoljilo toj potrebi? (c) Šta je brat Nor rekao o prevodu Novi svet?

¹⁶ Sva naša literatura se zasniva na Bibliji. Sredinom 20. veka, najrasprostranjeniji prevod na engleskom bio je King James iz 1611. godine. Međutim, jezik koji je korišćen u njemu prilično je zastareo. Osim toga, Božje ime se nalazilo u samo nekoliko stihova, dok se u drevnim biblijskim rukopisima pojavljuje više hiljada puta. U tom prevodu je bilo i nekih prevodilačkih grešaka, kao i naknadno dodatih stihova kojih nema u pouzdanim drevnim rukopisima. I drugi engleski prevodi su imali nedostatke.

¹⁷ Bio je potreban prevod Biblije koji bi na savremenom jeziku verno preneo poruku izvornih spisa. S tim ciljem je osnovan Odbor za biblijski prevod Novi svet, koji je u periodu od 1950. do 1960. objavio prevod Biblije u šest tomova. Najavljujući izlaženje prvog toma, na oblasnom kongresu, 2. avgusta 1950, brat Natan Nor je rekao: „Sve nam je potrebniji prevod na savremenom jeziku, koji je u skladu s biblijskom istinom i omogućava nam da je još bolje razumemo time što verno prenosi poruku izvornog teksta; prevod koji je savremenom čitaocu razumljiv isto kao što su izvorni spisi Hristovih učenika bili razumljivi jednostavnim, skromnim, običnim, poniznim ljudima njihovog doba.“ Ujedno je izrazio nadu da će taj prevod pomoći milionima ljudi da upoznaju Jehovu.

18. Koje su odluke doprinele tome da se Biblija prevede na veći broj jezika?

¹⁸ Ostvarenju te nade je u velikoj meri doprinelo to što je do 1963. grčki deo Svetog pisma — prevod Novi svet izdat na još šest jezika — na holandskom, francuskom, nemačkom, italijanskom, portugalskom i španskom. Vodeće telo Jehovinih svedoka je 1989. u našem glavnom sedištu osnovalo odeljenje čiji je zadatak bio da potpomogne rad na prevođenju Biblije. Zatim je 2005. odlučeno da treba dati prioritet prevođenju Biblije na jezike na kojima izlazi ovaj časopis. Zahvaljujući tome, celo Sveto pismo — prevod Novi svet ili neki njegovi delovi do sada su izdati na preko 130 jezika.

19. Koji značajan događaj se odigrao 2013. i o čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁹ S prolaskom godina menjao se i jezik, pa se uvidelo da je potrebno revidirati englesko izdanje prevoda Novi svet. Prvog vikenda u oktobru 2013. održan je 129. godišnji sastanak korporacije Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania. Program je uživo ili putem interneta pratilo 1 413 676 osoba u 31 zemlji. Svi su bili oduševljeni kad je jedan član Vodećeg tela objavio izlaženje revidiranog prevoda Novi svet na engleskom. Redari su odmah počeli da dele prisutnima primerke revidirane Biblije. Mnogi su bili dirnuti do suza. Dok su čitani stihovi iz revidiranog izdanja, prisutni su se mogli uveriti da je ovaj prevod Božje Reči bolji nego ikad. U sledećem članku ćemo osmotriti neka obeležja ovog prevoda, kao i njegovih izdanja na drugim jezicima.