Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Sudija koji uvek donosi pravedne presude

Sudija koji uvek donosi pravedne presude

Približimo se Bogu

Sudija koji uvek donosi pravedne presude

Brojevi 20:2-13

LJUDI ponekad donose nepravedne ili preterano stroge presude, ali to nije slučaj s Jehovom, Bogom koji ’voli pravdu‘ (Psalam 37:28). On je strpljiv, ali nije popustljiv i odlučno zastupa ono što je ispravno. Osmotrimo šta je učinio kada je jednom prilikom izbila prepirka i pobuna, što je zabeleženo u 20. poglavlju knjige Brojevi.

Izraelcima je pred kraj njihovog putovanja kroz pustinju ponestalo vode. * Počeli su da se prepiru s Mojsijem i Aronom, govoreći: „Zašto ste Jehovin zbor doveli u ovu pustinju da pomremo ovde i mi i naša stoka?“ (4. stih). Ljudi su gunđali da je pustinja „zlo mesto“ gde nema ni „smokava ni grožđa ni narova“ — upravo onog voća koje su izraelske uhode donele iz Obećane zemlje pre mnogo godina. Takođe su se žalili da „nema ni vode za piće“ (5. stih; Brojevi 13:23). Oni su zapravo krivili Mojsija i Arona zbog toga što ta pustinja nije bila poput plodne zemlje u koju je raniji buntovni naraštaj odbio da uđe!

Jehova nije pogubio one koji su prigovarali. Umesto toga, rekao je Mojsiju da uradi tri stvari: da uzme svoj štap, okupi narod i da ’pred njihovim očima kaže steni da im da svoju vodu‘ (8. stih). Mojsije je poslušao prva dva uputstva, ali ne i treće. Umesto da s verom u Jehovu govori steni, on se ogorčeno obratio narodu i rekao: „Slušajte buntovnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?“ (10. stih; Psalam 106:32, 33). Zatim je Mojsije dvaput udario štapom u stenu „i poteklo je mnogo vode“ (11. stih).

Mojsije i Aron su tako počinili ozbiljan greh. Bog im je rekao: ’Pobunili ste se protiv moje naredbe‘ (Brojevi 20:24). Zbog toga što su postupili suprotno Božjoj naredbi, postali su buntovnici — upravo ono za šta su optužili narod. Božja presuda je bila jasna: Njih dvojica neće uvesti Izrael u Obećanu zemlju. Da li je ta kazna bila i suviše stroga? Ne, iz više razloga.

Prvo, Bog nije uputio Mojsija da se obrati narodu, a kamoli da ih osudi kao buntovnike. Drugo, Mojsije i Aron nisu dali slavu Bogu. „Niste priznali moju svetost“, kazao je Bog (12. stih). Kada je Mojsije rekao „Hoćemo li vam [mi] iz ove stene izvesti vodu“, izgledalo je kao da su za to čudo zaslužni on i Aron, a ne Bog. Treće, ta kazna je bila u skladu s prethodnim presudama. Kao što je zabranio pređašnjem buntovnom naraštaju da uđe u Hanan, tako je učinio i u Mojsijevom i Aronovom slučaju (Brojevi 14:22, 23). Četvrto, Mojsije i Aron su bili izraelske vođe. Oni kojima je povereno više zaduženja imaju veću odgovornost pred Bogom (Luka 12:48).

Jehova odlučno zastupa ono što je ispravno. Pošto voli pravdu, on nikada ne izriče nepravedne presude. Nema sumnje da takav Sudija zaslužuje naše poverenje i poštovanje.

[Fusnota]

^ Nakon izlaska iz Egipta, Izraelci su bili spremni da uđu u Hanan, zemlju koju je Bog obećao Avrahamu. Ali kada je deset uhoda pronelo loš glas o toj zemlji, ljudi su počeli da gunđaju protiv Mojsija. Jehova ih je zato osudio da 40 godina lutaju pustinjom, što je bilo dovoljno vremena da taj buntovni naraštaj umre.