Da li je Sveto pismo Božja Reč?
„Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da Božji čovek bude sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. TIMOTEJU 3:16, 17)
KAKVA snažna izjava apostola Pavla o nenadmašnoj vrednosti Svetog pisma! Naravno, on je prvenstveno ukazivao na deo koji mu je bio dostupan u to vreme — na spise koji su uglavnom poznati kao Stari zavet. Ali u načelu se njegove reči sa istom snagom mogu primeniti na svih 66 biblijskih knjiga, uključujući i one koje su napisali Isusovi verni učenici u prvom veku naše ere.
Da li i vi cenite Sveto pismo kao apostol Pavle? Da li smatrate da su njegovi pisci zaista bili nadahnuti od Boga? Prvi hrišćani su verovali u to, i tokom narednih vekova to nikada nije dovedeno u pitanje. Na primer, engleski sveštenik iz 14. veka Džon Viklif na Bibliju je gledao kao na „nepogrešivo merilo istine“. Komentarišući o gore citiranim Pavlovim rečima, The New Bible Dictionary navodi da je Božje „nadahnuće, stoga, garancija da je sve ono što se nalazi u Bibliji istinito“.
Promena stava prema Svetom pismu
Međutim, u skorije vreme poverenje u pouzdanost Svetog pisma sve više bledi. „U teoriji“, kaže se u priručniku The World’s Religions, „svi hrišćani [i dalje] priznaju Bibliju kao autoritet koji treba da upravlja njihovim postupcima i da oblikuje njihova verovanja.“ Pa ipak, u praksi to jednostavno više nije tako. Za mnoge je Sveto pismo samo „nepouzdano ljudsko predanje“. Premda priznaju da su pisci Biblije imali izuzetnu veru, oni na njih gledaju kao na obične ljude koji nisu bili nepogrešivi i koji su pokušavali da objasne duboke duhovne istine, ali nisu imali znanje i šire vidike koje mi danas imamo.
Zapravo, danas jako malo ljudi dopušta Svetom pismu da upravlja njihovim mislima i postupcima. Na primer, koliko često čujete da se kaže da su biblijska moralna merila zastarela i nepraktična? Mnogi uzimaju slobodu da razvodnjavaju biblijske zakone i načela, pa čak i da ih potpuno ignorišu kada im to odgovara. Neki koji sebe nazivaju hrišćanima drsko zanemaruju ono što Sveto pismo kaže o bludu, preljubi, nepoštenju i pijanstvu (1. Korinćanima 6:9, 10).
Zašto je to tako? Početkom 20. veka, arheolog ser Čarls Marston u svojoj knjizi The Bible Is True naveo je jedan razlog za to. On je rekao da su ljudi prebrzo „bez pogovora prihvatali mnoge spekulacije savremenih pisaca“ koji su doveli u pitanje verodostojnost Biblije. Da li je i danas tako? Kako treba da gledamo na mišljenja i teorije izučavalaca koji potkopavaju poverenje u Sveto pismo? Pogledajmo šta sledeći članak kaže o tome.