Da li ste znali?

Koja je posebna prava i odgovornosti imao sin prvenac?

▪ Još od vremena patrijarhâ, Božje sluge su priznavale posebna prava prvenca. Nakon smrti oca, najstariji sin bi preuzeo odgovornosti poglavara porodice. On bi brinuo o porodici i imao autoritet nad članovima domaćinstva koji su živeli s njim. Takođe bi zastupao porodicu pred Bogom. Iako bi svi sinovi dobili nasledstvo, prvenac bi dobio glavni deo. U poređenju sa imetkom koji su drugi sinovi mogli naslediti, on je dobijao dvostruki deo.

U danima patrijarhâ, najstariji sin je mogao ostati bez svog prava koje je imao kao prvenac. Na primer, Isav je prodao prvenaštvo svom mlađem bratu (Postanak 25:30-34). Jakov je pravo koje je pripadalo njegovom prvencu Ruvimu preneo na Josifa. Ruvim je zbog nemoralnog ponašanja izgubio tu čast (1. Letopisa 5:1). Međutim, prema Mojsijevom zakonu, čovek koji je imao više žena nije mogao preneti pravo koje je pripadalo prvencu jedne žene na prvog sina druge samo zato što je nju više voleo. Trebalo je da otac poštuje pravo koje je pripadalo njegovom sinu prvencu (Ponovljeni zakoni 21:15-17).

Zašto su pismoznalci i fariseji nosili „filakterije“, kutijice s delovima teksta Svetog pisma?

▪ Isus je svoje verske protivnike, pismoznalce i fariseje, osudio zato što su povećavali „svoje filakterije“ (Matej 23:2, 5). Pripadnici tih grupa vezivali su na čelo male crne kožne kutije kvadratnog ili pravougaonog oblika. Takođe su ih vezivali sa unutrašnje strane nadlaktice, blizu srca. U njima su se nalazili odlomci iz Pisma. Običaj nošenja ovih kutijica s delovima teksta Pisma, poznatih kao filakterije, zasniva se na doslovnom tumačenju sledeće naredbe koju je Bog dao Izraelcima: „Neka ove reči koje ti danas zapovedam budu u tvom srcu... Priveži ih kao znak na svoju ruku“ i „kao povez preko čela“ (Ponovljeni zakoni 6:6-8). Nije poznato kada je tačno nastao običaj nošenja filakterija, ali većina izučavalaca se slaže da potiče iz trećeg ili drugog veka pre naše ere.

Isus je osudio ovaj običaj iz dva razloga. Kao prvo, pismoznalci i fariseji su povećavali svoje filakterije kako bi drugi stekli utisak da su oni veoma pobožni. Kao drugo, pogrešno su smatrali te kutijice amajlijama ili talismanima koji će ih zaštititi. Grčka reč za te kutijice, filakterion, kada se koristi u literaturi van Biblije prevodi se kao „stražara“, „utvrđenje“ ili „zaštita“.