Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Jedan od prvih izdavača doprinosi širenju Biblije

Jedan od prvih izdavača doprinosi širenju Biblije

Jedan od prvih izdavača doprinosi širenju Biblije

ISTORIJA rukom pisanih knjiga i svitaka seže hiljadama godina unazad. Međutim, to nije slučaj sa štampanim knjigama. Prve poznate štampane knjige nastale su u Kini 868. godine n. e., korišćenjem izrezbarenih drvenih ploča pomoću kojih se dobijao otisak. U Nemačkoj je otprilike 1455. Johan Gutenberg izumeo pokretna metalna slova i proizveo prvu štampanu Bibliju na latinskom.

Međutim, samo nekoliko godina kasnije, nakon što je štampanje knjiga preraslo u industriju, postalo je uobičajeno da ljudi poseduju Bibliju i druge knjige. Nirnberg je postao centar nemačke izdavačke delatnosti, a Anton Koberger, rodom iz ovog grada, možda je bio prvi koji je štampao i izdavao Biblije u više zemalja.

Rani izdavači, među kojima je i Anton Koberger, zadužili su ljude iz svih kultura. Upoznajmo se pobliže sa Kobergerom i njegovim delom.

„Zanimanje za jednu knjigu — Bibliju“

Koberger je 1470. otvorio prvu štampariju u Nirnbergu. U vreme kada mu je posao cvetao, u njegovoj štampariji su istovremeno radile 24 prese, imao je 100 štampara, zanatlija i drugih radnika u Bazelu, Strazburu, Lionu i drugim evropskim gradovima. Koberger je štampao srednjovekovne rukopise na latinskom i mnogo naučnih dela tog vremena. Izdao je ukupno 236 različitih dela. Neke od knjiga su imale i po nekoliko stotina stranica i sve su štampane na presama koje su ručno pokretane.

Pošto je koristio kvalitetna slova, njegove knjige su postale čuvene po svojoj lepoti i čitkosti. „Koberger je uvek insistirao na tome da se koriste sveže izlivena, oštro definisana slova“, napisao je istoričar Alfred Berkel. „Nije dozvoljavao da se koriste istrošena slova.“ Osim toga, mnoge od Kobergerovih knjiga i Biblija imale su živopisne grafike.

Otkad je počeo da se bavi ovim poslom pa sve do kraja, kod Kobergera se „sve vreme vidi zanimanje za jednu knjigu — Bibliju“, napisao je njegov biograf Oskar Hejz. Koberger i njegovi saradnici su uložili mnogo truda u to da dođu do najtačnijih dostupnih biblijskih tekstova. To sigurno nije bio nimalo lak poduhvat, budući da su se mnogi manuskripti čuvali kao blago u nekim manastirima i mogli su se samo na kratko pozajmiti da bi se iz njih nešto prepisalo, ako je to uopšte i bilo dozvoljeno.

Biblije na latinskom i nemačkom

Koberger je 15 puta štampao Bibliju na latinskom (Biblia Latina), a prvo izdanje je objavljeno 1475. U nekim izdanjima su se nalazile slike Nojeve arke, Deset Božjih zapovesti i Solomonovog hrama. Godine 1483. štampao je Bibliju na nemačkom (Biblia Germanica), čiji je tiraž bio oko 1 500 primeraka, što je za to vreme bio veliki broj. Ovo izdanje Biblije je imalo preko 100 grafika, čiji je cilj bio da probude zanimanje kod čitalaca, da pojasne biblijski tekst i da one koji ne znaju da čitaju podsete na poznate biblijske priče. Slike iz ovog izdanja su dosta uticale na kasnije ilustratore Biblija, posebno na ilustratore Biblija na nemačkom.

Kobergerova Biblija iz 1483. postala je popularna, ali se ispostavilo da je to bilo jedino izdanje Biblije na nemačkom koje je on štampao. Premda su njegovi urednici pažljivo prilagodili tekst kako bi ga uskladili s latinskom Vulgatom koju je crkva odobrila, on je za svoje izdanje koristio zabranjeni valdenški prevod iz 14. veka. * Papa Inoćentije VIII je sledeće godine rešio da iskoreni valdenške zajednice. Posle toga se crkva sve više protivila štampanju Biblija na jeziku običnog naroda. Nadbiskup Bertold iz Majnca u Nemačkoj doneo je 22. marta 1485. godine jedan edikt po kom se zabranjuje prevođenje Biblije na nemački jezik. Sledeće godine, 4. januara, potvrdio je taj edikt. Zbog takve atmosfere, Koberger se više nikada nije usudio da štampa Bibliju na nemačkom.

Bez obzira na sve to, trud Antona Kobergera nije bio uzaludan. On je prednjačio u korišćenju novootkrivene štamparske tehnike kako bi knjige iz različitih oblasti bile pristupačnije Evropljanima. Dakle, Kobergerov rad je doprineo tome da Biblija dođe u ruke običnog čoveka.

[Fusnota]

^ Videti članak „Valdenzi — od jeresi do protestantizma“ u Stražarskoj kuli od 15. marta 2002. godine.

[Slike na 26. strani]

Sleva nadesno: grafika koja prikazuje Danila u lavovskoj jami; pozlaćeno početno slovo; oštro definisana slova

[Slika na 26. strani]

Koberger

[Slike na 26. strani]

Detalji Kobergerove biblije na latinskom i nemačkom: Dekoracija i komentar za Postanak 1:1

[Izvori slika na 26. strani]

Sve slike Biblije: Courtesy American Bible Society Library; Koberger: Mit freundlicher Genehmigung der Linotype GmbH