DA LI sve molitve odlaze na isto mesto, bez obzira na to kome su upućene? U današnjem svetu je popularno verovati u to. Takvo gledište se dopada mnogima koji podržavaju međuverske pokrete i žele da sve religije uprkos razlikama budu prihvatljive. Međutim, da li je ovakva ideja možda pogrešna?

Iz Biblije saznajemo da se mnoge molitve zapravo ne upućuju pravoj osobi. Još u vreme njenog pisanja, ljudi su imali običaj da se mole rezbarenim likovima. Bog je više puta upozoravao na to. Na primer, u Psalmu 115:4-6 za idole se kaže: „Uši imaju, ali ne čuju.“ Poruka je jasna. Zašto se moliti bogu koji nas ne može čuti?

Jedan živopisan biblijski izveštaj to potvrđuje. Prorok Ilija izazvao je Valove proroke da se pomole svom bogu, nakon čega bi se on pomolio svom Bogu. Rekao je da će pravi Bog odgovoriti na molitvu, a lažni ne. Prihvativši izazov, Valovi proroci su se molili dugo i usrdno, čak vičući iz sveg glasa — ali uzalud! U izveštaju čitamo: „Nije bilo ni glasa ni odgovora niti znaka da iko sluša“ (1. Kraljevima 18:29). Međutim, kako je Ilija prošao?

Nakon što se pomolio, njegov Bog je odmah odgovorio tako što je poslao vatru s neba da spali žrtvu koju je prineo. Po čemu se njegova molitva razlikovala? Presudan faktor očigledan je iz samih reči zabeleženih u 1. Kraljevima 18:36, 37. To je veoma kratka molitva — samo tridesetak reči u izvornom hebrejskom tekstu. Pa ipak, u tih nekoliko redova, Ilija se triput obratio Bogu po ličnom imenu, Jehova.

Val, što znači „vlasnik“ ili „gospodar“, bio je hananski bog i postojalo je više lokalnih varijanti tog božanstva. Međutim, Jehova je jedinstveno ime koje pripada samo jednoj osobi u čitavom svemiru. On je svom narodu rekao: „Ja sam Jehova. To je ime moje, i nikome neću dati slavu svoju“ (Isaija 42:8).

Da li su Ilijina molitva i molitve Valovih proroka mogle biti prihvatljive iako su bile upućene različitim bogovima? Obožavanje Vala uključivalo je degradirajuće postupke kao što su obredna prostitucija i prinošenje ljudskih žrtava. Nasuprot tome, obožavanje Jehove je oplemenjivalo njegov narod Izrael, štiteći ga od takvih ponižavajućih običaja. Razmislite o sledećem: Ako želite da pošaljete pismo prijatelju koga jako cenite, da li biste ga adresirali na osobu s drugim imenom čija je loša reputacija nespojiva sa stavovima i uverenjima  vašeg prijatelja? Ni u kom slučaju!

Kada se molimo Jehovi, mi se obraćamo Stvoritelju, Ocu svih ljudi. * ’Ti si Jehova naš Otac‘, rekao je prorok Isaija u molitvi (Isaija 63:16). Dakle, to je ista osoba o kojoj je Isus Hrist govorio kada se obraćao svojim sledbenicima: „Uzlazim k svom Ocu i vašem Ocu, svom Bogu i vašem Bogu“ (Jovan 20:17). Jehova je Isusov Otac. Isus se molio upravo tom Bogu i poučio je svoje sledbenike da čine isto (Matej 6:9).

Da li Sveto pismo kaže da treba da se molimo Isusu, Mariji, svecima ili anđelima? Ne, već samo Jehovi. Osmotrimo iz koja dva razloga. Kao prvo, molitva je čin obožavanja, a Biblija kaže da obožavanje pripada isključivo Jehovi (Izlazak 20:5). Kao drugo, Biblija nam otkriva da on „sluša molitve“ (Psalam 65:2). Iako drugima rado poverava mnoge odgovornosti, slušanje molitve nikada nije poverio nikome. On je Bog koji obećava da će lično saslušati naše molitve.

Zato, ako želite da Bog čuje vaše molitve, setite se sledećeg biblijskog saveta: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (Dela apostolska 2:21). Međutim, da li Jehova bezuslovno sluša sve molitve? Ili postoji još nešto što treba da znamo?