Pismo iz Norveške

Poseta snežnom prostranstvu

RANO je zimsko jutro. Virimo kroz zavese da vidimo kakvo je vreme napolju. Kako je samo lepo videti vedro, plavo nebo! Provešćemo tri dana u službi propovedanja na Finmarksvidi — velikoj visoravni iznad Severnog polarnika.

Zime su hladne u Norveškoj, zbog čega pomalo strepimo od odlaska u severne predele. Na sreću, putujemo sa troje Jehovinih svedoka koji žive tamo. Oni znaju šta možemo očekivati i daju nam dobre savete.

Ovde nema puno puteva. Najbolji način da se dođe do ljudi u udaljenim oblastima jeste pomoću motornih sanki. Na ovo prevozno sredstvo i dodatne sanke koje vuče pakujemo našu odeću, zalihe hrane i goriva. Beskrajna snežna visoravan se prostire pred nama dokle god pogled seže. Sneg svetluca poput dijamanata na sunčevim zracima. Pogled je toliko lep da oduzima dah!

Na Finmarksvidi žive irvasi, losovi, risovi, zečevi, lisice, žderavci i mala populacija medveda. Međutim, najviše se radujemo što imamo priliku da dođemo do ljudi u ovoj udaljenoj oblasti. Posebno smo oduševljeni jer ćemo sresti pripadnike naroda Sami, koji žive od uzgajanja irvasa ili rade u planinarskim domovima.

Ispred prvog takvog doma na koji nailazimo, srećemo nekoliko mladih koji su sa svojim školskim drugovima došli na nordijsko skijanje. Zastaju da popričaju s nama i pitaju nas šta radimo. Naravno, rado smo im objasnili da prenosimo poruku iz Biblije. „Puno uspeha!“, kaže nam jedan od njih dok odlazimo. Ponovo smo na putu, prelazimo velika zaleđena jezera i snegom prekrivenu pustoš. Da li ćemo možda videti krdo irvasa?

Dok se približavamo maloj kolibi, toplo nas pozdravlja jedan čovek. On je jedan od retkih ljudi koji ovde žive. Video je da su nam sanke pokvarene i ljubazno se nudi da ih popravi. On to radi polako; ljudi ovde nisu u žurbi. Način na koji radi i nas čini opuštenima. Nakon popravke, zahvaljujemo mu i pokazujemo nekoliko misli iz Biblije u vezi s tim zašto Bog dopušta patnju. Sluša nas pažljivo. Na  kraju uzima knjigu Šta Biblija zaista naučava?, kao i časopise Stražarska kula i Probudite se! Osmehuje se i kaže: „Hvala što ste me posetili.“

Nakon još nekoliko razgovora, počinje da pada mrak i mi se upućujemo ka brvnari u kojoj ćemo prespavati. Najednom ugledamo lisicu. Njeno crveno krzno se presijava i u prelepom je kontrastu sa belim snegom. Lisica zastaje za trenutak, radoznalo nas gleda i potom nastavlja dalje. Počinje da pada sneg, što nam otežava da vidimo put. Kakvo olakšanje kada smo napokon ugledali brvnaru! Palimo vatru u peći i postaje sve toplije. Srećni smo iako osećamo veliki umor nakon što smo se ceo dan truckali na našim sankama.

Jutro je došlo i suviše brzo. Ponovo tovarimo stvari na naše sanke i spuštamo se u niže predele, pratimo rečno korito i stižemo do drugog planinarskog doma. Tu se upoznajemo sa mladićem s kojim delimo nekoliko ohrabrujućih misli iz Biblije. On nam susretljivo pokazuje najlakši način da se vratimo na stazu.

Osvanuo je poslednji dan našeg boravka. Dok ulazimo u Nacionalni park Stabursdalen, ukazuje nam se prelep prizor — snegom prekrivene planine u daljini koje obasjavaju sunčevi zraci. Pred nama se pojavljuje veliko krdo irvasa! Mirno pasu i svojim velikim kopitima kopaju kroz snežni prekrivač da bi došli do lišajeva i mahovine. U daljini vidimo čoveka iz naroda Sami kako sedi na motornim sankama. On u tišini posmatra svoje irvase. Njegov pas brižno čuva krdo i drži ga na okupu. Na trenutak se okreće prema nama i njuši nas. Međutim, ubrzo se vraća svom poslu. Prenosimo našu poruku vlasniku krda, a on je prijateljski raspoložen i sluša nas.

U povratku kući razmišljamo o svima na koje smo naišli tokom ovog putovanja dugog 300 kilometara. Smatramo čašću to što smo mogli malo doprineti tome da se sa biblijskom porukom stigne do ljudi u ovom snežnom prostranstvu.

[Izvor slike na 15. strani]

© Norway Post