O KATASTROFAMA često slušamo u vestima. Ljudi više nego ikada stradaju u raznim nesrećama. Belgijski Centar za istraživanje epidemiologije katastrofa izveštava da je samo u 2010. godini bilo 373 nepogode i da je najmanje 296 000 ljudi izgubilo život.

Broj izveštaja o katastrofama je takođe vidno porastao u proteklih nekoliko decenija. Primera radi, od 1975. do 1999, njihov broj je na godišnjem nivou bio dosta ispod 300. Međutim, od 2000. do 2010. godine u proseku se desilo blizu 400 prirodnih nepogoda godišnje. Možda se i vi poput mnogih pitate: ’Zbog čega danas ima tako mnogo katastrofa?‘

Iako ljudi za takve tragedije kažu da su „Božje delo“, to je zapravo daleko od istine. Bog nije odgovoran za nepogode koje danas pogađaju mnoge. Pa ipak, u Bibliji je prorečeno da će u naše vreme biti katastrofa. Na primer, u Mateju 24:7, 8 nalazimo Isusove reči: „Biće gladi i zemljotresa po raznim mestima. Sve je to početak bolnih nevolja.“ Zašto je Isus prorekao ove događaje i kakvo značenje oni imaju za nas?

Ove reči Božjeg Sina Isusa bile su deo odgovora na pitanje: „Šta će biti znak... svršetka ovog poretka?“ (Matej 24:3). On je govorio o različitim stvarima koje će se dešavati, između ostalog i nesrećama poput onih o kojima je bilo reči. Zatim je rekao nešto značajno: „Kad vidite da se sve to zbiva, znajte da je blizu Božje kraljevstvo“ (Luka 21:31). Prema tome, ove prirodne katastrofe se i te kako tiču nas. One ukazuju na vreme velikih promena koje samo što nije nastupilo.

Pa ipak, mnogi se i dalje pitaju: Ako Bog nije odgovoran za katastrofe, ko ili šta je uzrok? Odgovor na to pitanje možemo dobiti samo ako shvatimo važnu činjenicu koja se nalazi u Bibliji: „Ceo svet je u vlasti Zloga“ (1. Jovanova  5:19). Ove reči pokazuju da iza loših uslova koji vladaju u svetu ne stoji Bog već vrlo često njegov neprijatelj, to jest „Zli“ — kog Biblija naziva i „Đavo“ (Otkrivenje 12:9, 12).

Ovaj Božji neprijatelj sebično gleda samo svoje interese a ljude smatra potrošnom robom. Pošto je ceo svet pod njegovom kontrolom, on takav duh raspiruje i među ljudima. To je Biblija i prorekla rekavši da će u „poslednjim danima“ ljudi biti „sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi“ (2. Timoteju 3:1, 2). Zato nije čudo što je Đavo stvorio jedan globalni sistem koji počiva na ovim i sličnim bezbožnim osobinama. On takođe pothranjuje sebično i pohlepno iskorišćavanje prirodnih bogatstava, čime dovodi ljude na put propasti.

Kako ovaj današnji sistem zasnovan na pohlepi doprinosi katastrofama? U jednom izveštaju Ujedinjenih nacija o globalnim katastrofama je rečeno: „Ljudi često žive u gusto naseljenim rizičnim područjima kao što su vodoplavne ravnice. Nadalje, uništavanje šuma i močvara oslabljuje sposobnost ekoloških sistema da održe stabilnost. Povrh svega nazire se pretnja da će doći do globalnih klimatskih promena i podizanja nivoa mora usled povećane koncentracije gasova staklene bašte... izazvane ljudskim aktivnostima.“ Iako se za većinu tih ’ljudskih aktivnosti‘ kaže da služe ekonomskom razvoju, one su zapravo odraz sebičnosti i pohlepe koje prožimaju svet.

Zagađenje

Razumljivo je što mnogi stručnjaci priznaju da bahatost ljudi povećava razorne posledice elementarnih nepogoda. Može se reći da to što ljudi podržavaju ovaj sistem koji doprinosi nastanku katastrofa zapravo ide na ruku Đavolu.

Svedoci smo toga da je uzrok katastrofa često ljudska nemarnost. Neke nepogode ne bi bile toliko razorne da su se desile na nekom drugom mestu. U mnogim delovima sveta, posledice prirodnih katastrofa su još veće zbog besramnih postupaka pojedinaca ili zbog toga što su, usled ekonomske i socijalne nejednakosti u današnjem svetu, mnogi prisiljeni da žive u rizičnim područjima. Naravno, nisu svi žrtve greške ili nemara određenih pojedinaca već „vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od njih“ (Propovednik 9:11).

Šta god da je uzrok prirodne katastrofe, kako se možete suočiti s njom ukoliko je lično doživite? U narednom članku će biti reči o tome kako se mogu ublažiti posledice neke katastrofe.