Pitanja čitalaca

Zašto je Bog tražio od svojih slugu da stupaju u brak samo sa suvernicima?

▪ U Zakonu koji je Jehova Bog dao Izraelu nalazila se i zapovest u vezi sa pripadnicima okolnih naroda: „Ne sklapaj brakove s njima. Svoju kćer nemoj dati njihovom sinu, i njihovu kćer nemoj uzeti za svog sina“ (Ponovljeni zakoni 7:3, 4). Zbog čega je Bog to zabranjivao?

Kao prvo, Jehova je znao da Satana želi da iskvari izraelski narod tako što bi ga naveo da služi lažnim bogovima. Bog im je zato zabranio da stupaju u brak sa onima koji mu ne služe, rekavši: „Jer bi oni odvratili tvog sina od mene, pa bi on služio drugim bogovima.“ U pitanju je bilo nešto veoma ozbiljno. Ako bi izraelski narod počeo da služi drugim bogovima, izgubio bi Božju naklonost i zaštitu i postao lak plen svojim neprijateljima. Da li bi onda iz tog naroda mogao doći obećani Mesija? Očigledno je Satani bilo u interesu da navede Izraelce da se venčavaju sa pripadnicima okolnih naroda.

Kao drugo, nemojmo izgubiti iz vida da je Bog bio zainteresovan za svoje sluge kao pojedince. On je znao da njihova dobrobit i sreća zavise od dobrog odnosa s njim. Da li je Jehova bio s pravom zabrinut da bi na njegove sluge mogao loše uticati brak s nekim ko mu ne služi? Uzmimo za primer kralja Solomona. Njemu je bilo poznato Jehovino upozorenje u vezi sa ženama iz drugih naroda: „Sigurno [će] navesti vaše srce da se okrene njihovim bogovima.“ Pošto je bio izuzetno mudar čovek, možda je mislio da mu nije potreban Božji savet, da on za njega ne važi, i zato ga je zanemario. S kakvim ishodom? „Njegove žene [su] na kraju zavele njegovo srce [...] da se okrene drugim bogovima.“ Zaista tragično! Solomon je izgubio Jehovino odobravanje, a zbog njegove nevernosti u narodu je došlo do razdora (1. Kraljevima 11:2-4, 9-13).

Neki bi možda rekli da postoje izuzeci. Na primer, Izraelac po imenu Malon oženio se Moavkom Rutom, koja je postala izvanredan Božji sluga. Pa ipak, bilo je rizično stupiti u brak sa Moavkom. Nigde u Bibliji se ne kaže da je to bila dobra odluka. Malon je umro mlad, verovatno pre nego što je Ruta prihvatila Jehovu za svog Boga. Njegov brat Heleon se oženio Moavkom Orfom, koja je ostala privržena „svojim bogovima“. S druge strane, Voz je uzeo Rutu za ženu nakon što je ona već neko vreme služila Jehovi. Zapravo, govoreći o njoj kao o obraćeniku na judejsku veru, Judejci su je kasnije čak nazvali „savršenim prozelitom“. Taj brak je i za Voza i za Rutu bio blagoslov (Ruta 1:4, 5, 15-17; 4:13-17).

Da li je mudro razmišljati da primer Malona i Rute na neki način osporava Jehovin savet o stupanju u brak samo sa suvernikom? To bi bilo isto kao kada bi neko koristio primer kockara koji je dobio premiju kao dokaz da je kockanje prihvatljiv način zarađivanja za život.

Biblija i danas podstiče hrišćane da se venčaju „samo u Gospodu“. Takođe upozorava: „Ne ujarmljujte se u nejednak jaram s nevernicima.“ Ovi saveti su upućeni Božjim slugama koje žele da stupe u brak. Onima koji su već u braku sa osobom koja ne služi Jehovi Biblija pruža praktične savete kako da učine najbolje što mogu u svojim okolnostima (1. Korinćanima 7:12-16, 39; 2. Korinćanima 6:14). Svi ovi saveti pokazuju da Jehova Bog, Osnivač braka, želi da budemo srećni dok mu služimo — bilo sami, bilo u braku.