IMPRESIVNE planine Lefka na ostrvu Krit polako se gube u daljini dok se naš brodić približava malom uzvišenju koje izranja iz dubina Sredozemnog mora. Na put je krenulo nas trinaestoro i svi se unapred radujemo propovedanju na ostrvu Gavdos, maloj tački koja na mapi označava krajnji jug Evrope.

Ovaj topli letnji dan obećavao je mirnu plovidbu. Ali ubrzo su naleti vetra uzburkali more pa razbesneli talasi nose brodić kao da je od plute. Osećam mučninu i prisećam se biblijskog zapisa o apostolu Pavlu, koji je doživeo jaku oluju u ovim vodama vekovima ranije — kada je Gavdos bio poznat kao Klauda (Dela apostolska 27:13-17). Nadam se da ćemo bezbedno stići do ostrva.

Najzad se nazire naše odredište, stenovito uzvišenje sa liticama koje poniru u more. Visoko je svega oko 300 metara i prilično je ravno, bez oštrih vrhova. Gusti pojasevi borovih šuma i šipražja pokrivaju veći deo ostrva koje se proteže na otprilike 26 kvadratnih kilometara. Ponegde se drveće smreke spušta do same obale.

Jedno vreme je na ostrvu živelo oko 8 000 ljudi. Danas ima manje od 40 stanovnika. Savremena civilizacija je izgleda zaobišla Gavdos. Iako teretni brodovi i tankeri često prolaze blizu obale, jedina veza sa Kritom su neredovni trajekti koji nekada ne saobraćaju zbog loših vremenskih uslova.

Na Gavdos smo došli da s ljudima podelimo nešto radosno i ohrabrujuće — sigurnu nadu u bolju budućnost i večni život u savršenom zdravlju. Dok se približavamo pristaništu, u nama raste želja da prenesemo tu dobru vest ljudima na ostrvu.

Nakon četiri i po sata borbe s talasima, na našim bledim licima se vidi da plovidba do Gavdosa nije bila nimalo prijatna. Ali, nakon što smo dremnuli i popili šoljicu kafe, sada smo kao novi. Kratko razmatramo biblijski zapis o putovanju apostola Pavla, upućujemo usrdnu molitvu i zatim krećemo na posao.

 Meštani kojima prenosimo dobru vest iz Biblije prijateljski su raspoloženi i gostoljubivi. Pozivaju nas u svoje domove i nude nam osveženje. Mi im iz zahvalnosti pomažemo kad god možemo. Na primer, dok jedan objavitelj iz naše grupe razgovara s jednom ženom, primećuje neispravan uređaj na njenom radnom mestu. Pošto je električar, nudi se da ga popravi. Žena je dirnuta, prihvata biblijsku literaturu i pohvaljuje nas za ono što radimo. Druga žena izražava cenjenje rečima: „Vaše delo je od Boga, ne od čoveka, i to se vidi po tome što ste došli da propovedate na ovom dalekom ostrvu.“

Izgleda da ljudi veoma cene biblijsku literaturu koju smo im doneli. Jedan čovek uzima Stražarsku kulu i Probudite se! i traži još literature kako bi čitao tokom zimskih meseci. Drugi čovek želi da literaturu stavi u svoju radnju kako bi i njegove mušterije čitale. Daje nam svoju adresu da mu šaljemo časopise svakog meseca. Jedna porodica je oduševljena kada vidi da se njihovo malo ostrvo spominje u Bibliji. I oni rado uzimaju naše časopise.

Iako nas ovakve reakcije hrabre, poseta Gavdosu nekima od nas doziva u sećanje tužne uspomene. Blizu zaliva Sarakiniko nalazi se zgrada u kojoj su nekada bili smešteni politički zatvorenici. Jehovin svedok po imenu Emanuel Lionudakis bio je izgnan ovde krajem tridesetih godina prošlog veka zbog toga što je propovedao. a Za Gavdos se kaže da je tada bio „pustoš gde žive jedino smrtonosne škorpije, mesto gde su mnogi [...] umrli usled gladi, nemaštine i bolesti, [ostrvo] koje se s pravom naziva ostrvom smrti“. Da bi imao šta da jede, Lionudakis je morao da peca. I pored toga, on je kao jedini Svedok na ostrvu bio veoma zauzet propovedanjem drugim zatočenicima. Kada su njegova ćerka, zet i unuka videli mesto na kojem je on bio pre nekih 70 godina, to je na njih ostavilo dubok utisak. Za nas je njegov primer podsticaj da ostanemo verni i istrajni u službi propovedanja.

Za one koji su ovde bili izgnani, Gavdos svakako nije bio turistički raj. Ali mi se ovde osećamo prijatno dok ovog vikenda propovedamo po celom ostrvu. Ovim srdačnim ljudima smo uručili 46 časopisa i 9 brošura. Jedva čekamo da ponovo vidimo naše nove prijatelje!

Vreme za povratak je došlo prebrzo. Međutim, ni ovog puta nas vreme nije poslužilo, pa je odložen naš polazak planiran za pet sati posle podne. Ukrcavamo se u ponoć i pripremamo za još jedan naporan put. Napokon krećemo u tri sata ujutru i nakon petočasovnog ljuljanja po olujnom moru stižemo do Krita. Izmoreni od puta, nesigurnim korakom stajemo na kopno, srećni što smo objavili Jehovino ime na ostrvu Gavdos (Isaija 42:12). Svi iz grupe se slažu da se trud isplatio. Poteškoće na koje smo nailazili brzo će se zaboraviti, ali uvereni smo da će nam lepa sećanja na ovaj put ostati neizbrisivo urezana u srcu.