Traženje emocionalnog utočišta je neka vrsta samoobmane pošto navodi osobu da zatvori oči pred stvarnošću i da ne razmišlja logično. Na primer, neki ljudi traže utočište u alkoholu. U početku možda osećaju da imaju više samopouzdanja i da mogu da se izbore s problemima. Ali gledano na duge staze, oni koji utehu traže u piću sebi nanose štetu. Da li se isto može reći i za religiju?

Neki kažu da je vera isto što i lakovernost. Tvrde da ljudi koji traže utočište u religiji ne žele da razmišljaju niti dozvoljavaju da čvrsti dokazi oblikuju njihova verovanja. Ti skeptici zapravo tvrde da oni koji imaju snažnu veru ignorišu realnost.

Biblija često govori o veri. Ipak, ona nas nikada ne podstiče da budemo naivni niti odobrava mentalnu lenjost. Naprotiv, za one koji veruju u sve što čuju kaže da su lakoverni pa čak i ludi (Poslovice 14:15, 18). Zaista bi bila ludost prihvatiti nešto a da nismo proverili činjenice! To bi bilo kao da smo pokrili oči i pokušali da pređemo prometnu ulicu samo zato što nam je to neko rekao.

Biblija ne podstiče na slepo verovanje već nas ohrabruje da budemo oprezni da ne bismo bili zavedeni (Matej 16:6). Za to je potrebno da koristimo svoj razum (Rimljanima 12:1). Biblija nas poučava kako da rezonujemo na osnovu dokaza i time dođemo do zaključaka koji se temelje na činjenicama. Osmotrimo neke primere iz poslanica apostola Pavla.

Kada je Pavle pisao članovima skupštine u Rimu, nije želeo da oni veruju u Boga samo zato što im je tako rekao. On ih je ohrabrio da osmotre dokaze za postojanje Boga. Napisao je: „Njegova [Božja] nevidljiva svojstva, naime njegova večna moć i božanstvo, jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno, tako da ti ljudi [koji ne prihvataju Božji autoritet] nemaju izgovora“ (Rimljanima 1:20). Na sličan način je rezonovao u svojoj poslanici Jevrejima: „Svaki dom je neko sagradio, a onaj ko je sve sagradio jeste Bog“ (Jevrejima 3:4). Kada je pisao hrišćanima u Solunu, Pavle ih je savetovao da pažljivo odvagnu u šta će verovati. Rekao im je: „Sve proveravajte da biste se u to uverili“ (1. Solunjanima 5:21).

Vera koja nije zasnovana na čvrstim dokazima mogla bi biti lažno utočište, zbog čega osoba može biti obmanuta i povređena. U vezi s nekim pobožnim ljudima svog vremena, Pavle je napisao: „Svedočim za njih da se revno trude da ugode Bogu, ali ne znaju tačno šta je njegova volja“ (Rimljanima 10:2). Zaista je važno da poslušamo Pavlov savet skupštini u Rimu: „Preobrazite [se] obnavljanjem svog uma, da utvrdite šta je Božja volja — šta je dobro, ugodno i savršeno“ (Rimljanima 12:2). Vera zasnovana na istini o Bogu nije emocionalno utočište za slabe već „veliki štit“ koji nas čuva kako u emocionalnom tako i u duhovnom pogledu (Efešanima 6:16).