Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

 BIBLIJA MENJA ŽIVOTE

„Napokon sam pronašao pravu slobodu“

„Napokon sam pronašao pravu slobodu“
  • GODINA ROÐENJA: 1981.

  • ZEMLJA ROÐENJA: SJEDINJENE DRŽAVE

  • U PROŠLOSTI: BUNTOVNI TINEJDŽER

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA:

Rođen sam u Maundsvilu, mirnom gradiću pokraj reke Ohajo na severu Zapadne Virdžinije, kao drugo od četvoro dece. Pošto je bilo tri dečaka, u kući je retko kad bilo dosadno. Moji roditelji su naporno radili, bili su pošteni i voleli su druge ljude. Nismo bili bogati, ali smo uvek imali ono što nam je trebalo. Kao Jehovini svedoci, roditelji su se trudili da u nas usade biblijska načela.

Međutim, već u tinejdžerskim godinama počele su da me privlače stvari koje nisu bile u skladu s onim čemu sam poučavan. Sumnjao sam u to da život po biblijskim načelima može biti smisaon i ispunjen. Mislio sam da je apsolutna sloboda jedini put do istinske sreće. Nedugo zatim, prestao sam da idem na sastanke Svedoka. Stariji brat i mlađa sestra su se poput mene pobunili protiv onog čemu smo poučavani. Iako su se roditelji svojski trudili da nam pomognu, mi smo to odbacivali.

Nisam uviđao da će me „sloboda“ koju sam želeo zapravo odvesti u okove zavisnosti. Kada sam se jednog dana vraćao iz škole, drug mi je ponudio cigaretu i ja sam uzeo. Od tada većinu poroka nisam odbio. S vremenom sam počeo da koristim drogu i alkohol i da živim nemoralno. Narednih nekoliko godina, postepeno sam prelazio na jače droge i postao njihov rob. Tonuo sam sve dublje u svoju zavisnost, pa sam počeo da prodajem drogu kako bih finansirao svoje poroke.

Koliko god da sam se trudio da ugušim svoju savest, ona me je neprestano podsećala na to da sam izabrao pogrešan način života. Ipak, smatrao sam da nema povratka jer je šteta već načinjena. Iako sam na žurkama i koncertima bio okružen ljudima, često sam se osećao usamljeno i depresivno. Ponekad bih se setio koliko su moji roditelji  plemeniti i dobri i pitao se kako sam ja odlutao tako daleko.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT:

Iako sam ja digao ruke od sebe, drugi nisu. Roditelji su me 2000. godine pozvali na oblasni kongres Jehovinih svedoka. Premda nerado, pristao sam da dođem. Na moje iznenađenje, to su učinili i moja sestra i stariji brat.

Na kongresu sam odjednom shvatio da sam pre oko godinu dana na istom mestu bio na rok koncertu. Razlika koju sam zapazio pokrenula je moje najdublje emocije. Na koncertu je objekat bio pun smeća i duvanskog dima. Prisutni su uglavnom bili grubi, a muzika je prenosila depresivnu poruku. Ali na kongresu sam bio okružen istinski srećnim ljudima koji su me srdačno dočekali iako me nisu videli godinama. Sve je bilo čisto, a iznosila se poruka nade. Videvši pozitivan uticaj biblijske istine, zapitao sam se zašto sam je uopšte odbacio! (Isaija 48:17, 18).

„Biblija mi je dala snagu da prestanem da koristim i prodajem drogu i da postanem koristan član društva“

Odmah nakon tog kongresa, odlučio sam da se vratim u skupštinu. Brat i sestra, takođe podstaknuti onim što su doživeli na kongresu, doneli su istu odluku. Sve troje smo počeli da proučavamo Bibliju.

Biblijski stih koji je posebno uticao na mene bio je iz Jakovljeve 4:8, gde piše: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama.“ Shvatio sam da je neophodno da dovedem svoj život u red da bih mogao da se približim Bogu. Između ostalog, morao sam da ostavim cigarete, drogu i alkohol (2. Korinćanima 7:1).

Prekinuo sam kontakt sa starim društvom i pronašao nove prijatelje među Jehovinim svedocima. Velika pomoć mi je bio starešina koji je sa mnom proučavao Bibliju. Redovno me je zvao i često je svraćao da vidi kako sam. Do dan-danas je jedan od mojih najboljih prijatelja.

Na proleće 2001, brat, sestra i ja smo se krstili u znak predanja Bogu. Možete zamisliti radost mojih roditelja i vernog mlađeg brata kada se naša porodica ponovo ujedinila u služenju Jehovi.

KAKO MI JE TO KORISTILO:

Nekada sam smatrao da biblijska načela suviše ograničavaju, ali sada na njih gledam kao na neprocenjivu zaštitu. Biblija mi je dala snagu da prestanem da koristim i prodajem drogu i da postanem koristan član društva.

Imam čast da budem deo međunarodne porodice Jehovinih slugu. Oni iskreno vole jedni druge i ujedinjeni su u služenju Bogu (Jovan 13:34, 35). Među tim ljudima pronašao sam jedan veliki blagoslov — svoju ženu, Adrijen, koju mnogo volim i cenim. Nas dvoje smo veoma srećni zbog toga što zajedno služimo našem Stvoritelju.

Više ne vodim sebičan način života, već kao volonter provodim puno vremena poučavajući druge da izvuku korist iz Božje Reči. To mi donosi najveću sreću u životu. S potpunim uverenjem mogu reći da mi je Biblija promenila život. Napokon sam pronašao pravu slobodu.