Rođen sam u malom gradu po imenu Teskoko. U to vreme nije bilo asfaltiranih ulica već samo prašnjavih, zemljanih puteva. Često su dolazili ljudi iz obližnjih sela koji su na magarce natovarili stvari za prodaju. Moja porodica je bila siromašna, a ja sam bio sedmo od devetoro dece. Otac je zarađivao popravljajući tradicionalne sandale (gvaračes). Ali on je umro kada sam ja imao sedam godina. Od tada je majka morala sama da prehranjuje porodicu.

Moj deda je bio violinista i dirigent orkestra koji je uglavnom izvodio crkvenu muziku. Skoro svi članovi moje porodice svirali su neki instrument. Majka je pevala u crkvenom horu a ujak je bio operski pevač i pijanista. Bili smo veoma pobožni. Ja sam bio ministrant u crkvi i želeo sam da postanem katolički sveštenik. Ali takođe sam bio ljubitelj karate filmova. Što sam više gledao takve filmove, postajao sam sve nasilniji.

Upisao sam se u jednu versku školu u Puebli s namerom da postanem sveštenik. Ali tokom poslednje godine školovanja, razočarao sam se u Katoličku crkvu. Jedna mlada časna sestra uputila mi je nemoralnu ponudu. Odupro sam se tom iskušenju ali se u meni tada probudila želja da stupim u brak. Pored toga, primetio sam da su neki sveštenici bili licemerni i nisu živeli u skladu sa onim što su propovedali. Na kraju sam odustao od cilja da postanem sveštenik.

 Odlučio sam da studiram na Nacionalnom muzičkom konzervatorijumu u Meksiko Sitiju. Nakon diplomiranja sam se oženio i uskoro smo dobili četvoro dece. Izdržavao sam porodicu tako što sam pevao na crkvenim misama.

Od samog početka u našem braku je bilo problema. Supruga i ja smo bili nasilni jedno prema drugom, u velikoj meri zato što smo oboje bili ljubomorni. U početku su to bile samo teške reči a kasnije i udarci. Nakon 13 godina smo odlučili da se razdvojimo, a kasnije smo se i razveli.

Prvi put sam se sreo sa Jehovinim svedocima još dok smo moja žena i ja bili zajedno. Dvoje Svedoka je pokucalo na naša vrata i počeli su razgovor o Bibliji, to jest Svetom pismu. Mislio sam da znam mnogo o religiji pa sam se trudio da im dokažem da nisu u pravu. Postavljao sam teška pitanja za koja sam mislio da ne postoji odgovor. Ali na moje iznenađenje, uvek su mi dali uverljive odgovore na temelju Biblije. Shvatio sam da u suštini znam vrlo malo. Međutim, prestali su da nas posećuju jer je moja supruga bila gruba prema njima a ja sam stalno bio zauzet.

S Jehovinim svedocima sam ponovo došao u kontakt pet godina kasnije. Tada sam živeo s drugom ženom, Elvirom. Ona nije imala ništa protiv njih pa mi je bilo lakše da redovno proučavam Bibliju. Ali i pored toga, trebalo mi je nekoliko godina da se promenim.

Uvideo sam da moram da načinim korenite promene ako želim da služim Jehovi celim srcem. Kao prvo, morao sam da nađem drugi posao jer nisam više želeo da pevam u crkvi (Otkrivenje 18:4). Takođe je trebalo da ozakonim brak sa Elvirom.

Najteže mi je bilo da naučim da kontrolišem svoju preku narav. Dva biblijska stiha su mi u tome naročito pomogla: Psalam 11:5, gde stoji da Jehova mrzi nasilje, kao i stih iz 1. Petrove 3:7, odakle sam naučio da moram poštovati svoju ženu ako želim da Jehova sluša moje molitve. Duboko sam razmišljao o ovim stihovima i molio se Jehovi da mi pomogne. Zahvaljujući tome, s vremenom sam uspeo da obuzdam svoj temperament.

Sada imam divnu porodicu. Trudim se da popravim odnos sa sinovima iz prvog braka i da pomognem članovima sadašnje porodice da ostanu jaki u veri.

Kada sam bio dete, želeo sam da postanem sveštenik i pomažem ljudima. Ali sada mogu reći da moj život ima pravi smisao. Izdržavam porodicu radeći kao profesor muzike. Zahvalan sam Jehovi što je bio strpljiv sa mnom i dao mi priliku da se promenim i postanem bolja osoba.