’Iz brda ćete vaditi bakar‘
Jedan arheološki tim je istraživao klisure i pećine u Judejskoj pustinji. Visoko iznad jedne strme litice, naišli su na jednu pećinu. Da li će u njoj otkriti nešto vredno, možda neke drevne artefakte ili rukopise poput svitaka s Mrtvog mora? Na njihovo iznenađenje, pronašli su pravo skriveno blago. Ono je postalo poznato kao blago iz Nahal Mišmara.
TA KOLEKCIJA, uvijena u trščanu prostirku, bila je skrivena u jednoj pukotini, a pronađena je u martu 1961. Sastojala se od preko 400 predmeta, uglavnom od bakra. Tu su se mogle naći krune, palice, alatke, buzdovani i drugo oružje. To otkriće je zanimljivo onima koji čitaju Bibliju, jer se u Postanku 4:22 pominje ’raznovrstan alat od bakra i gvožđa‘.
Malo toga znamo o poreklu ovog blaga. Međutim, samo njegovo otkriće potvrđuje da je vađenje bakra, kao i njegovo topljenje i livenje, još odvajkada bilo uobičajeno u biblijskim zemljama.
NALAZIŠTA BAKRA U OBEĆANOJ ZEMLJI
Pre nego što je izraelski narod ušao u Obećanu zemlju, Mojsije im je rekao: ’Iz brda ćete vaditi bakar‘ (Ponovljeni zakoni 8:7-9). Arheolozi su u Izraelu i Jordanu, na nalazištima poput Fenana, Timne i Kirbet en-Nahasa pronašli ostatke mnogih drevnih rudnika i topionica. Šta nam ta nalazišta govore?
Područje Fenana i Timne ispresecano je plitkim jamama, iz kojih su rudari najmanje 2 000 godina vadili bakar. I dan-danas, posetioci ovog područja mogu posvuda videti kamenje sa zelenkastim tragovima bakra. Drevni rudari su kamenim alatom mukotrpno razbijali stene, prateći rudnu žilu. Kada su iscrpli površinski sloj, metalnim alatom su kopali dublje praveći velike jame i duboka okna i tunele. U Bibliji se u Knjizi o Jovu opisuje iskopavanje rude (Jov 28:2-11). To je bio težak fizički posao. Štaviše, od trećeg do petog veka su rimske vlasti slale okorele kriminalce i druge zatvorenike na rad u rudnike bakra u Fenanu.
Ogromna brda šljake pronađena su u Kirbet en-Nahasu (u prevodu „ostaci od bakra“), što ukazuje da je na tom mestu topljenje bakra bilo prava industrija. Izučavaoci smatraju da se ruda donosila iz obližnjih rudnika, kao što su Fenan i Timna. Da bi se bakar izdvojio iz rude, bilo je potrebno da se osam do deset sati u pećima održava temperatura od oko 1 200 stepeni. Zato su radnici raspirivali vatru duvajući kroz cevi ili koristeći mehove koje su pokretali nogama. Obično se od pet kilograma rude dobijala bakarna poluga od jednog kilograma, od koje su se dalje mogli praviti razni predmeti.
BAKAR U DREVNOM IZRAELU
Jehova Bog je na gori Sinaj konkretno rekao da se ovaj sjajni metal iz obližnjih rudnika koristi u izgradnji šatora sastanka, a kasnije je po istom obrascu izgrađen i hram u Jerusalimu (Izlazak, 27. poglavlje). Izraelci su možda i pre nego što su otišli u Egipat znali nešto o obradi metala, ili su tu veštinu tamo stekli. U svakom slučaju, nakon što su izašli iz Egipta, umeli su da izrade liveni kip teleta. Takođe su pravili mnoge bakarne predmete za službu u šatoru sastanka, kao što su velika posuda za vodu, lonci, tiganji, lopate i viljuške (Izlazak 32:4).
Kasnije, dok su išli kroz pustinju, narod se žalio na hranu i nestašicu vode. To se možda desilo na području Finona (verovatno današnji Fenan), gde je bilo dosta bakra. Jehova ih je kaznio pustivši na njih otrovne zmije, od kojih su mnogi izginuli. Kada su se Izraelci pokajali, Mojsije se molio za njih i Jehova mu je zapovedio da napravi bakarnu zmiju i postavi je na stub. U zapisu se kaže: „Ako bi nekog čoveka ujela zmija i on bi pogledao bakarnu zmiju, ostao bi živ“ (Brojevi 21:4-10; 33:43).
BAKAR U VREME KRALJA SOLOMONA
Kralj Solomon je koristio ogromne količine bakra za opremanje hrama u Jerusalimu. Veći deo tog bakra je njegov otac, David, doneo iz pohoda na Siriju (1. Letopisa 18:6-8). Bakarno „liveno more“, velika posuda za vodu koju su sveštenici koristili za pranje, imalo je maksimalni kapacitet od oko 66 000 litara, a težina mu je mogla dostići čak 27 tona (1. Kraljevima 7:23-26, 44-46). Na ulazu u hram bila su dva velika stuba od bakra visine 8 metara. Na vrhu su imali kapitel, koji je išao u visinu još oko 2 metra. Stubovi su bili prečnika 1,7 metara i iznutra su bili šuplji, a debljina zidova im je bila oko 7,5 centimetara (1. Kraljevima 7:15, 16; 2. Letopisa 4:17). Ne možemo ni zamisliti koliko je bakra utrošeno za izradu svega toga.
Pored toga, bakar je u biblijska vremena bio u svakodnevnoj upotrebi. Na primer, znamo da se od bakra pravilo oružje, kao i okovi, muzički instrumenti i vrata (1. Samuilova 17:5, 6; 2. Kraljevima 25:7; 1. Letopisa 15:19; Psalam 107:16). Isus je pomenuo bakarni novac koji se stavljao u pojaseve (Matej 10:9).
Arheolozi i istoričari još uvek nemaju odgovore na mnoga pitanja u vezi s bakarnim predmetima iz biblijskih vremena i blagom iz Nahal Mišmara. Jedno je sigurno, što potvrđuje i Biblija, zemlja koju su Izraelci nasledili bila je dobra zemlja u kojoj su ’iz brda vadili bakar‘ (Ponovljeni zakoni 8:7-9).