’Ako Bog zna sve, pa i moje misli i potrebe, zašto treba da se molim?‘, možda se pitate. To je dobro pitanje. Zar Isus nije rekao da Bog „zna šta vam treba i pre nego što ga zamolite“? (Matej 6:8). To je razumeo i David, kralj drevnog Izraela, pa je napisao: „Još nema ni reči na jeziku mome, a ti ih, Jehova, već sve znaš“ (Psalam 139:4). Zašto onda treba da se obraćamo Bogu? Da bismo dobili odgovor, osmotrimo šta Biblija kaže o molitvi. *

Iako Biblija kaže da Jehova Bog * zna sve, ona takođe pokazuje da on ne sakuplja samo činjenice o svojim slugama (Psalam 139:6; Rimljanima 11:33). Njegovo bezgranično pamćenje nije poput memorije kompjutera u koji se samo skladište podaci. Zapravo, Bog je veoma zainteresovan za naše najdublje misli jer želi da mu se približimo (Psalam 139:23, 24; Jakovljeva 4:8). Zato nas Isus podstiče da se molimo, iako njegov Otac dobro zna šta nam je neophodno (Matej 6:6-8). Što više otkrivamo svoje misli Stvoritelju, osećamo veću bliskost s njim.

Ponekad možda ne znamo šta da kažemo u molitvi. U takvim situacijama, Bog razume kako se osećamo, iako mi to ne umemo da izrazimo. On savršeno dobro zna šta nam je potrebno u tim okolnostima i to nam i pruža (Rimljanima 8:26, 27; Efešanima 3:20). Kada zapažamo kako Bog deluje u našem životu, iako to nije uvek tako očigledno, to nas zbližava s njim.

Biblija nas uverava da Svemoćni Bog odgovara na molitve svojih vernih slugu. Takođe se navode razlozi zbog kojih on ne sluša neke molitve. Na primer, u vreme kada je u drevnom Izraelu nasilje bilo veoma rašireno, Bog je uputio svog proroka Isaiju da kaže narodu: „Mnoge molitve izgovarate, ali ja ih ne slušam, jer su vam ruke pune krvi“ (Isaija 1:15). Jasno je da oni koji se ne obaziru na Božje zakone ili se mole sa neispravnim motivima ne mogu očekivati da će ih Bog uslišiti (Poslovice 28:9; Jakovljeva 4:3).

S druge strane, Biblija kaže: „Šta god da molimo u skladu s njegovom voljom, on nas čuje“ (1. Jovanova 5:14). Da li to znači da će Bog svojim slugama odmah uslišiti svaku molbu? Naravno da ne. Osmotrimo primer apostola Pavla, koji je tri puta preklinjao Boga da ukloni njegov „trn u telu“ (2. Korinćanima 12:7, 8). Pavle je možda imao hroničnu bolest očiju. Sigurno mu nije bilo lako! On je od Boga dobio moć da leči druge i čak je uskrsnuo jednog mladića, ali sebi nije mogao da pomogne (Dela apostolska 19:11, 12; 20:9, 10). Iako mu Bog nije odgovorio onako kako je želeo, ovaj verni apostol je sa zahvalnošću prihvatio odgovor koji je dobio (2. Korinćanima 12:9, 10).

Istina je da su molitve nekih biblijskih ličnosti bile uslišene na čudesan način (2. Kraljevima 20:1-7). Ali to su bili izuzeci, čak i za to doba. Nekim Božjim slugama je bilo teško kada im se činilo da Bog ne odgovara na njihove molitve. Kralj David je pitao Boga: „Dokle ćeš me, Jehova, zaboravljati? Zar zauvek?“ (Psalam 13:1). Međutim, kada je David shvatio koliko ga je puta Jehova izbavio iz nevolje, ojačao je svoje poverenje u njega. U istoj molitvi, David je rekao i sledeće: „Ja se u tvoju milost uzdam“ (Psalam 13:5). Kao i David, Božje sluge danas moraju da istraju u molitvi dok ne dobiju njegov odgovor (Rimljanima 12:12).

Bog nam pruža ono što nam je stvarno potrebno.

Brižni roditelji s dobrim razlogom neće svojoj deci uvek davati ono što traže i onda kada to traže. Slično tome, Bog neće uvek odgovoriti na naše molbe onako kako mi mislimo da treba i onda kad mi to očekujemo. Ali možemo biti uvereni da će nam naš Stvoritelj, kao brižan otac, pružiti ono što nam je stvarno potrebno, u pravo vreme i na pravi način (Luka 11:11-13).

Božji odgovor na molitvu nije uvek tako očigledan.

Šta ako se molimo da se reši neki naš problem? Da li treba da zaključimo da nam Jehova nije odgovorio na molitvu zato što se nije desilo nikakvo čudo? Naprotiv, bilo bi mudrije da razmislimo da li je Bog uslišio našu molitvu na manje očigledan način. Na primer, možda je neki prijatelj pokazao brigu i pomogao nam baš u pravom trenutku (Poslovice 17:17). Da li je možda Jehova pokrenuo tu osobu da nam pomogne? Pored toga, Bog na našu molitvu može odgovoriti preko stranica Biblije. U njoj možemo naći mudrost koja nam je potrebna da se izborimo s nekom situacijom (2. Timoteju 3:16, 17).

Bog najčešće neće ukloniti neki naš problem, već će nam dati snagu da izađemo na kraj s njim (2. Korinćanima 4:7). Na primer, Isus je pred smrt preklinjao Jehovu Boga da ga to iskušenje mimoiđe, jer se bojao da će biti naneta sramota Jehovinom imenu. Bog je tada poslao anđela da ojača Isusa (Luka 22:42, 43). Slično tome, on i nas može ohrabriti preko nekog prijatelja onda kada nam je to najpotrebnije (Poslovice 12:25). Pošto nekad nije toliko očigledno da je to Božji odgovor na molitvu, moramo se više potruditi da ga zapazimo.

Bog zna kada je najbolje vreme.

Biblija kaže da Svemoćni Bog pomaže poniznim osobama u pravo vreme (1. Petrova 5:6). Zato ako nam se čini da njegov odgovor na našu iskrenu molitvu kasni, ne treba da mislimo da Jehova ne brine o nama. Pošto je njegovo znanje neuporedivo veće od našeg, on uzima u obzir ono što je najbolje za nas i u skladu s tim odgovara na naše molitve.

Osmotrimo jedan primer: Recimo da imate malog sina i da on traži da mu kupite bicikl. Da li biste to bez razmišljanja učinili? Ako smatrate da je još uvek suviše mali za to, možda ćete pustiti da prođe još malo vremena. Međutim, verovatno ćete mu kasnije, kada dođe vreme za to, kupiti bicikl. Slično tome, Bog će nam u pravo vreme ’dati što nam srce želi‘, ako ne prestanemo da se molimo (Psalam 37:4).

Biblija podstiče hrišćane da ne potcenjuju vrednost molitve. Neko bi mogao da kaže: ’To je lakše reći nego učiniti.‘ Istina, ako se dugo borimo s nekim problemom ili podnosimo nepravdu, možda nam je teško da čekamo da Bog usliši naše molitve. Međutim, dobro je da imamo na umu šta je Isus rekao o istrajnosti u molitvi.

 On je ispričao poređenje o siromašnoj udovici koja je više puta odlazila kod nepravednog sudije kako bi dobila pravdu (Luka 18:1-3). Iako sudija u početku nije želeo da joj pomogne, na kraju je rekao u sebi: „Ipak [ću joj] pomoći da dobije pravdu, tako da više ne dolazi i da me sasvim ne izmuči“ (Luka 18:4, 5). Sudija je obratio pažnju na udovicu da ga ne bi, kako stoji u izvornom tekstu, „udarila ispod oka“, to jest „uništila [njegov] ugled“. * Ako je čak i nepravedni sudija, iz straha za svoj ugled, pomogao siromašnoj udovici, zar naš brižni Bog neće doneti pravdu onima „koji k njemu vape dan i noć“? Kao što je Isus rekao, Bog će se pobrinuti „da brzo dobiju pravdu“ (Luka 18:6-8).

Ponekad se možda umorimo od toga da molimo za pomoć. Ipak, ne treba da odustanemo. Time što istrajavamo u molitvi, pokazujemo da iskreno želimo da nas Bog vodi u životu. Takođe učimo da prepoznamo njegov odgovor na naše molitve i da mu se tako približimo. Zaista možemo biti uvereni da će Jehova Bog odgovoriti na naše molitve koje su po njegovoj volji, ukoliko nastavimo da se molimo s verom (Luka 11:9).