Mnogi olako zaključuju da je Satana Ðavo o kom čitamo u Bibliji samo simbol zla. Ali da li ga Biblija zaista tako prikazuje? Zašto onda u njoj piše da je on razgovarao sa Isusom Hristom i sa samim Svemoćnim Bogom? Osmotrimo dva takva primera.

Kada je Isus započeo sa svojom službom, Ðavo ga je tri puta iskušao ne bi li ga naveo da pogreši. Prvo je pokušao da navede Isusa da moć koju je dobio od Boga upotrebi na sebičan način, naime da utoli svoju glad. Zatim je pokušao da ga nagovori da svoj život izloži opasnosti samo da bi privukao pažnju na sebe. I na kraju mu je ponudio vlast nad svim kraljevstvima sveta ako mu se samo jednom pokloni. Isus je odbio sva tri lukava napada tako što je citirao iz Božje Reči (Matej 4:1-11; Luka 4:1-13).

Kome se Isus obraćao? Nekom zlu u sebi? Prema Svetom pismu, Isus je „poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio“ (Jevrejima 4:15). O njemu se takođe kaže: „On nikakav greh nije počinio, niti se prevara našla u njegovim ustima“ (1. Petrova 2:22). Isus je bio savršen i do kraja besprekoran u svemu. Nikada nije dozvolio da se u njemu razvije neko zlo. Jasno je da Isus nije razgovarao s nekim zlom u sebi, već sa stvarnom osobom.

U istom razgovoru možemo naći još neke dokaze da je Ðavo stvarna osoba.

• Već smo spomenuli da je Ðavo ponudio Isusu vlast nad celim svetom ako mu se zauzvrat pokloni (Matej 4:8, 9). Ta ponuda ne bi imala smisla da Ðavo nije stvarna osoba. Štaviše, Isus nije porekao da Ðavo poseduje svu vlast koju mu je ponudio.

• Nakon što se Isus odupro njegovim iskušenjima, Ðavo je ’otišao od njega do neke druge prilike‘ (Luka 4:13). Šta biste na osnovu ovih reči pre zaključili? Da je Ðavo samo neko oličenje zla ili da je jedan uporan i odlučan neprijatelj?

• Vredi zapaziti da su kod Isusa ’došli anđeli i počeli da mu služe‘ (Matej 4:11). Da li su to bile stvarne duhovne osobe, koje su Isusu pružile ohrabrenje i pomoć? Nema sumnje da jesu. Da li onda imamo razloga da pretpostavimo da Satana Ðavo nije duhovna osoba?

Drugi primer nalazimo u biblijskoj knjizi o bogobojaznom čoveku Jovu. Tu se pominju dva razgovora između Ðavola i Boga. U oba slučaja, Bog je pohvalno govorio o Jovu zato što je bio besprekoran. Međutim, Ðavo je tvrdio da Jov služi Bogu iz sebičnih motiva i time je indirektno optužio Boga da kupuje Jovovu vernost. Tako je zapravo tvrdio da bolje poznaje Jova nego sam Bog. Jehova mu je dozvolio da Jovu oduzme svu imovinu, decu, pa čak i zdravlje. * S vremenom je bilo jasno da je Jehova bio u pravu, a da je Satana Ðavo lažov. Bog je nagradio Jova za njegovu besprekornost (Jov 1:6-12; 2:1-7).

Da li je Jehova Bog kada je razgovarao sa Satanom zapravo razgovarao s nekim zlom u sebi? Božja Reč Biblija kaže: „Savršen je put istinitog Boga“ (2. Samuilova 22:31). U njoj takođe stoji: „Svet, svet, svet je Jehova Bog, Svemoćni“ (Otkrivenje 4:8). „Svet“ znači čist, odvojen od greha. Jehova je savršen i bez mane. Jednostavno je nemoguće da u njemu ima i traga zla.

Pa ipak, neki tvrde da Jov nije istorijska ličnost, nego da je ceo razgovor između Boga i Ðavola jedna alegorija. Ali da li to ima smisla? U drugim delovima Biblije se ukazuje na to da je Jov stvarno postojao. Na primer, u Jakovljevoj 5:7-11 na Jova se ukazuje kao na primer koji za sve hrišćane služi kao podsticaj da izdrže teška vremena i kao uteha da Jehova nagrađuje istrajnost. Da li bi taj primer imao ikakvu snagu ako Jov nije bio stvarna osoba i ako su napadi Satane bili izmišljeni? Štaviše, u Jezekilju 14:14, 20 navodi se primer tri pravedna čoveka — Noja, Danila i Jova. Poput Noja i Danila, i Jov je stvarno živeo i bio čovek sa izuzetnom verom u Boga. Ako je Jov bio stvaran, zar onda nije logično da je stvaran i onaj koji ga je progonio?

Biblija, dakle, prikazuje Satanu kao stvarnu duhovnu osobu. Međutim, možda se pitate: ’Da li on zaista predstavlja opasnost za mene i moju porodicu u današnjem savremenom svetu?‘

Zamislite da su vaš grad iznenada preplavili brojni kriminalci. Jasno je da bi lična bezbednost bila ugrožena, a isto tako i moral u društvu. A sada, evo jednog sličnog scenarija: Satana i njegovi demoni, duhovna stvorenja koja su se takođe pobunila protiv Boga, iznenada su primorani da svoj uticaj ograniče na zemlju. Kakve bi bile posledice toga? Upravo onakve kakve vidite kako u svom okruženju, tako i u celom svetu. Razmislite o sledećem:

• Da li je došlo do porasta okrutnih zločina, uprkos tome što se na svetskom nivou ulaže trud da se oni suzbiju?

• Da li u filmovima i muzici ima sve više okultizma, iako to brine mnoge roditelje?

• Da li se životna sredina sve više zagađuje, iako se mnogi zalažu za njeno očuvanje?

• Da li vam se čini da nešto ozbiljno nije u redu s ljudskim društvom — da neka sila gura čovečanstvo u propast?

Zapazite kako Biblija objašnjava ko se nalazi iza svih ovih nevolja: „Bio je zbačen veliki zmaj, prazmija, koji se zove Ðavo i Satana, koji zavodi ceo svet. Bio je zbačen na zemlju, a s njim su bili zbačeni i njegovi anđeli [...] Teško vama, zemljo i more, jer je Ðavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“ (Otkrivenje 12:9, 12). Nakon što su razmotrili sve te dokaze, mnogi su zaključili da je Ðavo opasna duhovna osoba, koja neprestano utiče na svet oko nas.

Ako se pitate kako se možete zaštititi od njega, to je zaista na mestu. U sledećem članku se pružaju neki praktični predlozi.