Milioni ljudi širom sveta slave Božić iz raznih razloga. Mnogi od njih tokom tog praznika rado provode vreme s porodicom i prijateljima, dok drugi više razmišljaju o Bogu ili pomažu siromašnima. Sve to samo po sebi nije loše. Međutim, postoji i druga strana ovog praznika. Osmotrimo neke činjenice.

Kao prvo, iako mnogi smatraju da je Božić praznik u znak sećanja na Hristovo rođenje, većina istoričara se slaže da je datum njegovog rođenja nepoznat. U delu The Christian Book of Why se navodi da su „rani hrišćani odbijali da izdvoje datum koji bi slavili kao dan Isusovog rođenja“ zbog toga što su želeli da se „odvoje od svih paganskih običaja“. Zanimljivo je zapaziti da se u Bibliji nigde ne spominje da je Isus slavio svoj rođendan, ili rođendan neke druge osobe. S druge strane, svojim sledbenicima je zapovedio da obeležavaju dan njegove smrti (Luka 22:19).

Kao drugo, mnogi stručnjaci na polju religije se slažu da većina božićnih običaja nema hrišćansko, već pagansko poreklo. Neki od tih običaja su: verovanje u Deda Mraza, kićenje božićne jelke, ukrašavanje doma božićnim vencima, razmena poklona, korišćenje božićnih sveća, paljenje badnjaka i pevanje božićnih pesama. Što se tiče nekih od ovih običaja, u knjizi The Externals of the Catholic Church stoji: „Koliko nas zna da su razmenjivanje božićnih poklona i ukrašavanje domova i crkava božićnim vencima zapravo paganski običaji?“

Možda se pitate šta ima loše u tome da se držimo ovih naizgled bezazlenih običaja. Da bismo dobili odgovor na to pitanje, osmotrimo i treću činjenicu koju vredi uzeti u obzir: Sam Bog kaže da se ne smemo držati paganskih običaja ako želimo da ga obožavamo na ispravan način. Preko svog proroka Amosa, Jehova Bog je neposlušnom narodu drevnog Izraela rekao: „Mrzim vaše praznike, odbacio sam ih [...] Ukloni od mene buku svojih pesama“ (Amos 5:21, 23).

Zašto im je Bog uputio ovako oštre reči? Zapazite kako je narod severnog kraljevstva Izraela postupao. Njihov prvi kralj, Jerovoam, želeo je da odvrati narod od toga da ide u jerusalimski hram da tamo obožava Jehovu Boga. Zato je načinio dva zlatna teleta, jedno u Danu a drugo u Vetilju, kojima bi se narod klanjao. Takođe je uveo praznike i postavio sveštenike koji bi služili narodu (1. Kraljevima 12:26-33).

Izraelci su mislili da nema ničeg lošeg u onome što su činili. Na kraju krajeva, smatrali su da time obožavaju Boga i da mu ugađaju. Ali šta je Bog mislio o tome? To nam jasno pokazuju oštre reči koje im je Bog uputio preko Amosa i drugih proroka. Osim toga, Bog je preko proroka Malahije rekao: „Ja [sam] Jehova, ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). Da li na osnovu svega ovoga možemo zaključiti kako Bog danas gleda na mnoge božićne običaje?

Nakon što su razmislili o ovim činjenicama, milioni ljudi su odlučili da ne slave Božić. Oni rado provode vreme s porodicom i prijateljima i pomažu drugima kad god to požele u toku godine.