SVI znamo kako izgleda kad se neko naljuti, a sigurno se i mi ponekad naljutimo. Iako možda gledamo na gnev kao na negativnu emociju koju treba savladati, često smatramo da imamo valjan razlog da se ljutimo, posebno kad neko uradi nešto što mi mislimo da nije u redu. Američko udruženje psihologa je objavilo članak u kom se navodi da je „gnev sasvim normalna, i uopšte uzev zdrava ljudska emocija“.

Mogli bismo zaključiti da je ova izjava tačna kada je uporedimo sa onim što je apostol Pavle napisao pod Božjim nadahnućem: „Ako se gnevite, nemojte grešiti. Sunce da ne zađe, a da vi još osećate gnev“ (Efešanima 4:26). On je ovim rečima potvrdio činjenicu da se čovek ponekad može razgneviti. Da li to onda znači da treba da dajemo oduška gnevu ili možda treba da se trudimo da ga kontrolišemo?

Kada je apostol Pavle napisao taj savet, verovatno je imao na umu reči psalmiste koji je rekao: „Ako se i uznemirite, nemojte grešiti“ (Psalam 4:4). Međutim, koja je bila svrha Pavlovog saveta o gnevu? To se vidi iz njegovih sledećih reči: „Neka se sva zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor ukloni od vas zajedno sa svom zloćom“ (Efešanima 4:31). Pavle je zapravo podsticao hrišćane da ne daju oduška gnevu. Zanimljivo je što i Američko udruženje psihologa dalje navodi: „Istraživanja pokazuju da iskaljivanje besa zapravo rasplamsava bes i povećava agresivnost, i uopšte ne pomaže u [...] rešavanju problema.“

Kako onda možemo ukloniti od sebe gnev i njegove loše posledice? Solomon, mudri kralj drevnog Izraela, napisao je: „Razumevanje čoveka zadržava od gneva, i čast mu je da pređe preko prestupa“ (Poslovice 19:11). Kako nam razumevanje može pomoći kada nas obuzme ljutnja?

Kada imamo razumevanje, to znači da možemo proniknuti u nešto i videti ispod  površine. Kako nam to pomaže kada smo uvređeni ili isprovocirani?

Možda smo ogorčeni kada vidimo neku nepravdu. Međutim, ako dozvolimo da nas emocije savladaju i burno reagujemo, to bi moglo naneti štetu nama ili drugima. Baš kao što nekontrolisana vatra može uništiti kuću, tako i iskaljivanje besa može uništiti našu reputaciju i naš odnos s drugima, pa čak i s Bogom. Zato kada osetimo da nas obuzima gnev, treba da zastanemo i malo bolje sagledamo situaciju. Ako steknemo potpuniju sliku, to će nam sigurno pomoći da svoja osećanja držimo pod kontrolom.

Upravo to je i Solomonovom ocu, kralju Davidu, pomoglo da izbegne krivicu za krv. David i njegovi ljudi su u Judejskoj pustinji štitili stada koja su pripadala čoveku po imenu Naval. Kada je bilo vreme za strižu ovaca, David je tražio od Navala nešto hrane, na šta mu je on odgovorio: „Zar da uzmem svoj hleb, svoju vodu i stoku koju sam poklao za one koji mi strigu ovce i da to dam ljudima za koje ne znam ni odakle su?“ Kakva uvreda! Kada je David to čuo, on je sa svojih 400 ljudi krenuo da ubije Navala i sve muškarce iz njegovog domaćinstva (1. Samuilova 25:4-13).

Navalova žena Avigeja je čula šta se desilo i zato je krenula u susret Davidu i njegovim ljudima. Kada ga je srela, poklonila mu se i rekla: „Molim te, dopusti da tvoja robinja progovori pred tobom i saslušaj reči svoje robinje.“ Zatim je objasnila koliko je Naval bezuman i rekla Davidu da bi kasnije žalio ako bi se osvetio i prolio krv (1. Samuilova 25:24-31).

Kako su Avigejine reči pomogle Davidu da ima potpuniju sliku i da, zahvaljujući tome, obuzda svoje emocije? On je shvatio da je Naval po prirodi bezuman i takođe je uvideo da bi na sebe navukao krivicu za krv ako bi se osvetio. Možda smo i mi, kao i David, veoma ljuti zbog nečega. Šta treba da radimo? „Duboko udahnite i izbrojte do 10“, predlaže Klinika Mejo u jednom članku koji govori o kontrolisanju gneva. Zaista, vredi zastati i razmisliti o uzroku problema i o posledicama do kojih bi dovela naša reakcija. Razumevanje nam zaista može pomoći da obuzdamo gnev, pa čak i da ga potpuno savladamo (1. Samuilova 25:32-35).

Poput kralja Davida, i danas su mnogi naučili da kontrolišu gnev. Šta im je u tome pomoglo? Čovek po imenu Sebastijan je objasnio kako je sa 23 godine, dok je bio u zatvoru u Poljskoj, naučio da kontroliše svoju naglu narav. U tome mu je pomoglo proučavanje Biblije. „Obično najpre razmislim o problemu“, kaže on. „Zatim se potrudim da primenim savete iz Biblije. Uvideo sam da su to najdelotvorniji saveti.“

Biblija je pomogla i čoveku po imenu Secuo. On je ispričao: „Ranije bih na poslu vikao na druge kada bi me iznervirali. Sada kada proučavam Bibliju, naučio sam da u takvim situacijama zastanem i razmislim: ’Ko je zapravo kriv? Da nisam ja možda uzrok problema?‘“ Razmišljanje o takvim pitanjima pomoglo mu je da obuzda gnev i savlada svoja uzburkana osećanja.

Ljutnja i gnev mogu biti veoma snažni, ali saveti iz Božje Reči imaju još veću snagu. Primenjivanje mudrih biblijskih saveta i molitva za Božju pomoć mogu nam pomoći da savladamo gnev.