ŠTA biste poklonili nekoj veoma uvaženoj osobi? U biblijska vremena, neki začini i mirisno bilje bili su dragoceni kao zlato, pa su se zbog toga smatrali darovima dostojnim jednog kralja. Zato nije čudo što su među poklonima koje su astrolozi doneli ’judejskom kralju‘ bili tamjan i smirna (Matej 2:1, 2, 11).

U Bibliji se takođe govori da je kraljica Save poklonila kralju Solomonu „sto dvadeset talanata zlata, balzama u velikim količinama i dragog kamenja. Nikada više nije doneto toliko balzama koliko je kraljica Save dala kralju Solomonu“ * (2. Letopisa 9:9). I drugi kraljevi su slali Solomonu balzam, u znak potvrde prijateljskih odnosa (2. Letopisa 9:23, 24).

Zašto su u biblijska vremena mirisno bilje i proizvodi dobijeni od njega bili tako cenjeni i skupoceni? Zbog svoje važne primene, recimo za negu lepote, kao i za verske obrede i pripremu tela za sahranu. (Videti okvir „ Upotreba aromatičnog bilja u biblijska vremena“.) Pored toga što je bilo veoma traženo, začinsko i aromatično bilje je bilo veoma skupo zbog troškova transporta.

U biblijsko doba, neke aromatične biljke su uspevale u dolini reke Jordan. Međutim, druge biljke su se uvozile. U Bibliji se pominju mnogi proizvodi od mirisnog bilja. Među njima su najpoznatiji šafran, aloja, * balzam, cimet, tamjan i smirna. Takođe su bili poznati začini poput kima, nane i kopra, to jest mirođije.

Gde su se nabavljale te egzotične biljke? Aloja, kasija i cimet dolazili su sa područja današnje Kine, Indije i Šri Lanke. Smirna i tamjan su se dobijali od drveća i bilja iz pustinjskih područja koja su se protezala od juga Arabije do Somalije u Africi. A nard je dolazio sa Himalaja i bio je isključivo indijski proizvod.

Do Izraela su mnoge začinske i aromatične biljke stizale preko Arabije. To je sigurno doprinelo tome da Arabija tokom drugog i prvog milenijuma pre n. e. stekne „kontrolu nad protokom robe između Istoka i Zapada“, kao što stoji u delu The Book of Spices. Drevni gradovi, tvrđave i odmorišta za karavane u Negevu, na jugu Izraela, pokazuju kuda su putovali trgovci začinima. Sva ta mesta takođe „svedoče o veoma  unosnoj trgovini [...] između južne Arabije i Sredozemlja“, navodi Uneskov centar za svetsku baštinu.

Karavani koji su prevozili mirisno bilje redovno su preko Arabije prelazili razdaljinu od oko 1 800 kilometara (Jov 6:19). U Bibliji se pominje da je trgovački karavan Ismailaca, koji je išao iz Galada u Egipat, nosio ’ladanum, balzam i kore od drveta koje sadrže smolu‘ (Postanak 37:25). Jakovljevi sinovi su tim trgovcima prodali svog brata Josifa kao roba.

Arabijski trgovci su vekovima imali gotovo potpunu kontrolu nad trgovinom začinima i aromatičnim biljem. Jedino su oni nabavljali kasiju, cimet i druge proizvode iz Azije. Da bi sprečili zemlje Sredozemlja da uspostave direktne trgovačke veze s proizvođačima začina na Istoku, Arabljani su širili izmišljene priče o opasnostima kojima su se izlagali oni koji su nabavljali začine. Pravi izvor začina i aromatičnih biljaka verovatno je bila „najbolje čuvana trgovačka tajna svih vremena“, stoji u delu The Book of Spices.

Kakve su priče Arabljani pričali? Herodot, grčki istoričar iz petog veka pre n. e., spominje priče o zastrašujućim pticama koje su na nepristupačnim vrletima pravile gnezda od kore cimetovca. Oni koji su želeli da dođu do dragocenog cimeta, pisao je on, stavili bi velike komade mesa u podnožje litice. Ptice bi pohlepno ponele toliko mesa u svoja gnezda da bi se ona raspala  i pala na zemlju. Ljudi bi onda brzo sakupili koru cimetovca i prodali je trgovcima. Ovakve priče su se nadaleko prepričavale. Tako se, zbog „navodne opasnosti prilikom sakupljanja [cimeta], ovaj začin prodavao po veoma visokoj ceni“, navodi se u delu The Book of Spices.

S vremenom je tajna Arabljana bila razotkrivena i oni su izgubili kontrolu nad trgovinom začina. Do prvog veka pre n. e., Aleksandrija u Egiptu postala je velika luka i trgovački centar za začine i aromatično bilje. Kada su moreplovci naučili kako da koriste monsunske vetrove u Indijskom okeanu, ka Indiji su iz egipatskih luka zaplovili rimski brodovi. Zahvaljujući tome, skupoceno začinsko bilje postalo je mnogo zastupljenije i pristupačnije.

Danas se cena začina ne može meriti sa cenom zlata. I sigurno ne bismo smatrali da su začini ili mirisne biljke prikladan poklon za jednog kralja. Pa ipak, milioni ljudi širom sveta ih i dalje koriste u proizvodnji parfema i lekova i, naravno, da bi poboljšali ukus hrane. Kao i pre više hiljada godina, začini i aromatično bilje i dan-danas plene svojim primamljivim mirisom.