Poslednjih godina je objavljeno više knjiga u kojima se iznose gledišta jedne nove grupe ateista. One su privukle pažnju javnosti i dovele do mnogih diskusija i debata. Neurolog Dejvid Iglman je u vezi s tim napisao: „Neki čitaoci [...] stiču utisak da naučnici misle da znaju sve.“ Zatim je dodao: „Ali pravi naučnici su otvoreni za nove ideje; neočekivana otkrića su sastavni deo nauke.“

Kroz istoriju je bilo mnogo talentovanih naučnika koji su u potrazi za odgovorima na zbunjujuća pitanja o prirodi došli do neočekivanih otkrića. Međutim, neki su pritom napravili i ozbiljne greške. Uzmimo za primer Isaka Njutna, koji je bio jedan od najvećih naučnika svih vremena. On je pokazao kako gravitacija povezuje planete, zvezde i galaksije. Otkrio je diferencijalni i integralni račun, granu matematike koja ima primenu u kompjuterskoj tehnologiji i nuklearnoj fizici, kao i u proračunima za svemirske letove. Međutim, bavio se i alhemijom, pseudonaukom koja se služi astrologijom i magijom s ciljem da se olovo i drugi metali pretvore u zlato.

Više od 1 500 godina pre Njutna, grčki astronom Ptolemej posmatrao je nebo golim okom. Pratio je kretanje nebeskih tela po noćnom nebu i bio je vešt kartograf. Ali verovao je da je Zemlja centar svemira. Astrofizičar Karl Segan napisao je o njemu sledeće: „Njegova Vaseljena, u čijem se središtu nalazila Zemlja, ostala je na snazi hiljadu pet stotina godina, pokazujući da od velikih grešaka nije imuna ni najblistavija inteligencija.“

Nešto slično bi se moglo reći i za današnje naučnike. Hoće li oni ikada uspeti da odgovore na sva pitanja o svetu koji nas okružuje? Sasvim je na mestu da priznamo da je nauka napredovala i donela mnogo dobra čovečanstvu, ali je važno i da zadržimo na umu da ona ima svoje granice. Fizičar Pol Dejvis je primetio: „Nemoguće je pronaći teoriju koja će uvek pružati logično i potpuno objašnjenje za sve.“ Ove reči potvrđuju sledeću nepobitnu činjenicu: Ljudi ne mogu u potpunosti shvatiti svet oko sebe. Stoga tvrdnje da nauka može pružiti objašnjenje za sve treba uzeti s rezervom.

Biblija na sledeći način govori o čudesnim pojavama u prirodi: „To su samo obrisi dela [Božjih], o njemu tek slabi šapat čujemo!“ (Jov 26:14). Postoji mnogo toga što čovek niti zna niti razume. Reči koje je apostol Pavle napisao pre skoro 2 000 godina i dalje imaju istu snagu: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“ (Rimljanima 11:33).