Prema jednom rečniku, nauka je „sistematsko i metodsko istraživanje i znanje u kome svako tvrđenje mora biti zasnovano na [...] racionalnim razlozima“. Iz toga možemo zaključiti da bavljenje naukom iziskuje dosta truda. Dešava se da naučnici sedmicama, mesecima ili čak godinama ponavljaju neki eksperiment i vrše ispitivanja. Premda oni ne dolaze uvek do željenih rezultata, činjenica je da nauka umnogome doprinosi kvalitetu našeg života. Navešćemo nekoliko primera.

Jedna evropska kompanija je od čvrste plastike i savremenih filtera napravila uređaj za filtriranje zagađene vode. Takvi uređaji se koriste kada dođe do prirodne katastrofe, kao što je bilo posle zemljotresa na Haitiju 2010. godine.

Oko naše planete kruže sateliti pomoću kojih funkcioniše Sistem za globalno pozicioniranje (GPS). Iako je prvobitno korišćen u vojne svrhe, danas ovaj sistem pomaže vozačima, pilotima, moreplovcima, pa čak i lovcima i planinarima. Zahvaljujući ovom naučnom izumu, lakše stižemo tamo gde smo se uputili.

Da li koristite mobilni telefon, kompjuter i internet? Da li putujete avionom? Da li ste izlečeni od neke bolesti zahvaljujući napretku medicine? Onda i vi možete reći da imate koristi od nauke i njenih dostignuća. Nauka na razne načine poboljšava kvalitet našeg života.

U nastojanju da pomere granice znanja, današnji naučnici istražuju pojave i mehanizme u prirodi. Nuklearni fizičari ispituju mehanizme unutar atoma, dok astrofizičari nastoje da dokuče kako je pre više milijardi godina nastao svemir. Neki naučnici idu i korak dalje — pokušavaju da istraže čak i ono što je nevidljivo i neopipljivo. Oni smatraju da će, ukoliko Bog zaista postoji, sigurno pronaći dokaze za to.

Neki istaknuti naučnici i filozofi imaju drugačiji cilj. Kao što je pisac naučnih tekstova Amir Akzel rekao, oni pokušavaju da pronađu „naučni dokaz koji opovrgava postojanje Boga“. Na primer, jedan čuveni fizičar je tvrdio da „nedostatak dokaza o nekom bogu koji ima važnu ulogu u svemiru nepobitno dokazuje da takav bog ne postoji“. Drugi kažu da su čuda koja se u Bibliji pripisuju Bogu zapravo „magija“ i „natprirodni trikovi“. a

Međutim, postavlja se pitanje: Da li naučnici znaju dovoljno o prirodi da bi mogli  biti toliko sigurni u takve zaključke? Jednostavno rečeno, ne znaju. Nauka jeste izuzetno napredovala, ali mnogi naučnici priznaju da postoji još mnogo toga što ne znaju i mnogo toga što verovatno nikada neće moći da dokuče. Kada je reč o tome da li možemo razumeti sve što postoji u prirodi, fizičar i dobitnik Nobelove nagrade Stiven Vajnberg je rekao: „Nikada nećemo sve dokučiti.“ Profesor Martin Ris, priznati astronom iz Velike Britanije, napisao je: „Postoje stvari koje ljudi nikada neće razumeti.“ Zaista, savremena nauka ne uspeva da odgonetne mnoge pojave i procese u prirodi, od mehanizama u sićušnoj ćeliji pa sve do fenomena u beskrajnom svemiru. Evo tri primera:

• Biolozi ne razumeju u potpunosti procese koji se odvijaju u ćelijama. Nauka nije do kraja objasnila kako ćelije troše energiju, kako proizvode proteine i kako se dele.

• Gravitacija neprestano utiče na nas. Međutim, može se reći da je ona i dalje misterija za fizičare. Oni ne razumeju u potpunosti kako nas gravitacija vuče prema tlu ili kako održava Mesec u Zemljinoj orbiti.

• Kosmolozi procenjuju da se oko 95 posto svemira sastoji od nečega što je nevidljivo i što naučni instrumenti ne mogu detektovati. Oni su to podelili u dve kategorije, u tamnu materiju i tamnu energiju, ali njihovu prirodu još uvek ne razumeju.

Postoji još mnogo toga što zbunjuje naučnike. Zašto je važno da to uzmemo u obzir? Jedan pisac naučnih tekstova primećuje: „Daleko je više onoga što ne znamo nego onoga što znamo. Po meni, nauka treba u nama da probudi divljenje i želju da saznamo više, a ne da nas učini dogmatičnima.“

Ako se pitate da li je nauka zasenila Bibliju i učinila nepotrebnom veru u Boga, razmislite o sledećem: Pošto vrhunski naučnici sa svojim preciznim instrumentima samo donekle razumeju prirodu, da li treba da odbacimo sve ono što je van domašaja nauke? Sledeće reči iz jedne poznate enciklopedije takođe potvrđuju da nauka ima svoje granice: „Nakon skoro 4 000 godina postojanja astronomije, svemir nam je još uvek nepoznat gotovo isto koliko je bio i Vaviloncima“ (Encyclopedia Britannica).

Jehovini svedoci poštuju pravo svake osobe da sama odluči u šta će verovati. Mi se trudimo da sledimo biblijski savet koji glasi: „Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“ (Filipljanima 4:5). Stoga vas pozivamo da na osnovu sledećih činjenica sami procenite kakav sklad postoji između nauke i Biblije i kako se one međusobno dopunjuju.