Božić se uglavnom definiše kao tradicionalni hrišćanski praznik kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista. Međutim, zbog prirode nekih božićnih običaja, javlja se pitanje kakva veza postoji između njih i Isusovog rođenja.

Uzmimo kao primer priče o Deda Mrazu, koji je danas mnogima poznat kao veseo deka u crvenoj bundi, sa belom bradom i rumenim obrazima. Ovaj lik je nastao 1931, u reklamnoj kampanji jedne severnoameričke kompanije koja se bavi proizvodnjom pića. Tokom 1950-ih, neki Brazilci su pokušali da ga zamene likom iz svojih narodnih predanja. Međutim, Deda Mraz nije zasenio samo njega, nego je, prema rečima profesora Karlosa Fantinatija, „zasenio i malog Isusa i postao simbol Božića“. Ali da li osim priča o Deda Mrazu ima još pogrešnih predstava povezanih s proslavom Božića? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, vratimo se u doba prvih hrišćana.

„Tokom prva dva veka hrišćanstva, hrišćani su se snažno suprotstavljali obeležavanju rođendana mučenika, kao i rođendana Isusa Hrista“, stoji u jednoj enciklopediji (Encyclopedia Britannica). Oni su rođendanske proslave smatrali paganskim običajima kojih se nikako ne treba držati. Osim toga, u Bibliji se nigde ne pominje datum Isusovog rođenja.

Uprkos stavu koji su imali prvi hrišćani prema proslavama rođendana, crkva je u četvrtom veku n. e. uvela Božić kao hrišćanski praznik. Crkva je tako želela da učvrsti svoj položaj i ukloni jednu od glavnih prepreka na svom putu — popularnost paganske rimske religije i njenih praznika u vreme kratkodnevice. Svake godine, u periodu od 17. decembra do 1. januara, „većina Rimljana je odavala počast svojim bogovima tako što su išli na gozbe, igrali razne igre, pijančili i uopšte uzev uživali u prazničnom raspoloženju“, kaže se u jednoj knjizi (Christmas in America, Peni Restad). A 25. decembra su proslavljali rođenje nepobedivog sunca. Uvodeći proslavu Božića na taj dan, crkva je postepeno navela mnoge Rimljane da proslavljaju Isusovo rođenje umesto rođenja sunca. „Narod je i dalje mogao da uživa u sjaju i raskoši tih zimskih praznika“, kaže se u jednoj knjizi (Santa Claus, a Biography, Džeri Baular). Oni su tako počeli da „nove praznike proslavljaju na stari način“.

Dakle, ono što je sporno u vezi sa Božićem jeste njegovo poreklo. Jedan pisac kaže da Božić „nije ništa drugo do paganski praznik u hrišćanskom ruhu“ (The Battle for Christmas, Stiven Nisenbom). Prema tome, proslavom Božića se zapravo ne odaje čast Bogu i njegovom Sinu, Isusu Hristu. Da li je to uopšte važno? U Bibliji se postavljaju sledeća pitanja: „Šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama?“ (2. Korinćanima 6:14). Dakle, Božić je kao praznik toliko daleko od prvobitnog hrišćanstva da se to ne može ispraviti (Propovednik 1:15).