5. poglavlje

Hinduizam — potraga za oslobođenjem

„U hinduističkom društvu, po verskom običaju, prvo što neko ujutru uradi jeste da se okupa u obližnjoj reci ili u kući ako u blizini nema reke ili neke vode. Ljudi veruju da ih to čini svetima. Zatim, dok još nisu jeli, oni odlaze do lokalnog hrama i lokalnim bogovima prinose cveće i hranu. Neki peru idola i ukrašavaju ga crvenim i žutim prahom.

„Skoro svaki dom ima neki ugao ili čak celu sobu za obožavanje omiljenog porodičnog boga. Popularni bog u nekim mestima je Ganeša, bog-slon. Ljudi se posebno njemu mole za sreću, pošto je poznat kao onaj ko otklanja prepreke. Na drugim mestima, prvo mesto u obožavanju pripada Krišni, Rami, Šivi, Durgi ili nekom drugom božanstvu“ (Tara K., Katmandu, Nepal).

1. (a) Opišite neke hinduističke običaje. (b) Koje su neke razlike između zapadnjačkog gledišta i hinduističkog gledišta?

ŠTA je hinduizam? Da li je to samo previše pojednostavljena zapadnjačka predstava o obožavanju životinja, kupanju u Gangu i podeli na kaste? Ili to obuhvata više stvari? Odgovor glasi: ima tu mnogo više stvari. Hinduizam je jedan drugačiji način razumevanja života, kome su zapadnjačke vrednosti  totalno strane. Zapadnjaci su skloni da život gledaju kao hronološki niz događaja u struji vremena. Hindusi gledaju na život kao na jedan ciklus koji se sam od sebe ponavlja i u kome ljudska istorija ima malu važnost.

2, 3. (a) Zašto je teško definisati hinduizam? (b) Kako jedan indijski pisac objašnjava hinduizam i politeizam?

² Nije lako definisati hinduizam, pošto on nema određeno verovanje, svešteničku hijerarhiju niti upravno telo. Međutim, on ima svamine (učitelje) i gurue (duhovne vođe). Jedna opšta definicija hinduizma koju daje jedna knjiga o istoriji kaže da je to „čitav skup verovanja i institucija koje su se pojavljivale od vremena kad su bili sastavljeni njihovi drevni (i najsvetiji) spisi, Vede, pa do danas“. Jedna druga definicija kaže: „Možemo reći da je hinduizam odanost bogovima Višnuu, ili Šivi, ili boginji Šakti, ili njihovim inkarnacijama, obličjima, ženama ili potomcima, ili obožavanje istih.“ Na ovaj način su uključeni i kultovi Rame i Krišne (inkarnacije Višnua), Durge, Skande i Ganeše (odnosno žene i sinova Šive). Tvrdi se da hinduizam ima 330 miliona bogova, ali se ipak kaže da hinduizam nije politeistički. Kako je to moguće?

³ Indijski pisac A. Partasarati objašnjava: „Hindusi nisu politeisti. Hinduizam govori o jednom Bogu... Razni bogovi i boginje hinduističkog panteona samo su predstavnici sila i funkcija jednog vrhovnog Boga u vidljivom svetu.“

4. Šta obuhvata termin „hinduizam“?

⁴ Hindusi često kažu da je njihova vera sanatana darma, što znači večni zakon ili red. Hinduizam * je  u stvari širok termin koji opisuje mnoštvo religija i sekti (sampradaja) koje su se razvile i cvetale tokom milenijuma pod okriljem složene drevne hinduističke mitologije. Ta mitologija je tako komplikovana da New Larousse Encyclopedia of Mythology kaže: „Indijska mitologija je jedna nerazmrsiva džungla bujnog rastinja. Kad uđete u nju, više ne vidite dnevnu svetlost i nemate nikakav osećaj za pravac.“ Ipak, u ovom poglavlju ćemo obraditi neka obeležja i učenja te religije.

Drevni koreni hinduizma

5. Koliko je hinduizam raširen?

⁵ Premda hinduizam možda nije toliko raširen kao neke druge velike religije, njemu je ipak 1990. godine bilo lojalno skoro 700 miliona sledbenika, to jest otprilike svaki osmi stanovnik planete (13%). Međutim, većina njih se nalazi u Indiji. Zato je logično da se pitamo: kako i zašto je hinduizam koncentrisan u Indiji?

6, 7. (a) Kako je hinduizam došao u Indiju prema nekim istoričarima? (b) Kako hinduizam prikazuje svoju legendu o potopu? (c) Prema arheologu Maršalu, koji se oblik religije upražnjavao u dolini Inda pre dolaska Arijaca?

⁶ Neki istoričari kažu da je hinduizam imao svoje korene pre više od 3 500 godina u jednom talasu migracije u kome je jedan narod svetle kože, Arijski narod, došao sa severozapada u dolinu Inda, koja se sada prostire uglavnom u Pakistanu i Indiji. Odatle su se raširili u ravnice reke Gang i po celoj Indiji. Neki stručnjaci kažu da su se religiozne ideje tih doseljenika zasnivale na drevnim iranskim i vavilonskim učenjima. Jedna nit zajednička za mnoge kulture, a koja se nalazi i u hinduizmu, jeste legenda o potopu. (Vidite okvir na 120. strani.)

 ⁷ Ali koji se oblik religije upražnjavao u dolini Inda pre nego što su došli Arijci? Arheolog ser Džon Maršal govori o „’Velikoj boginji Majci‘, čiji su neki prikazi bili figurice trudnica, od kojih su većina bile figure obnaženih žena, s visokim okovratnicima i izdignutim frizurama... Zatim dolazi ’Muški bog‘, ’koji se odmah prepoznaje kao prototip istorijskog Šive‘, koji sedi tako da mu se tabani dodiruju (joga položaj), itifaličan (što podseća na kult lingama [falusa]), okružen životinjama (koje prikazuju Šivin epitet, ’Gospodar zveri‘). Posvuda ima kamenih oblika falusa i vulve... što ukazuje na kult lingama i joni Šive i njegove žene“ (World Religions—From Ancient History to the Present). Šiva se i do dan-danas obožava kao bog plodnosti, bog falusa, to jest lingama. Njega nosi bik Nandi.

8, 9. (a) U čemu se jedan hinduistički izučavalac ne slaže s Maršalovom teorijom? (b) Koje su protivtvrdnje iznesene u vezi s predmetima obožavanja u hinduizmu i „hrišćanstvu“? (c) Koji je temelj za svete spise hinduizma?

⁸ Hinduistički izučavalac Svami Sankarananda ne slaže se s ovim Maršalovim tumačenjem, navodeći da  su kamenovi koji su se obožavali, od kojih su neki poznati kao sivalinga, prvobitno bili simboli „nebeske vatre ili sunca i sunčeve vatre, zraka“ (The Rigvedic Culture of the Pre-Historic Indus). On rezonuje da „kult seksa... nije nastao kao religiozni kult. To je jedan nusproizvod. To je degeneracija originala. Narod je taj koji ideal, previsok za njih da bi ga shvatili, spuštaju na svoj nivo.“ Kao protivargument zapadnjačkom kritikovanju hinduizma, on kaže da su „hrišćani... pristalice kulta seksa“, jer obožavaju krst, paganski simbol falusa.

⁹ S vremenom su verovanja, mitovi i legende Indije bili zapisani, i oni danas sačinjavaju svete spise hinduizma. Iako su ova sveta dela obimna, njihov cilj nije da ponude neku ujedinjenu hinduističku doktrinu.

Sveti spisi hinduizma

10. Koji su neki od najstarijih spisa hinduizma?

¹⁰ Najstariji spisi su Vede, zbirka molitvi i himni, poznatih kao Rig-veda, Sama-veda, Jađur-veda i Atarva-veda. Sastavljane su tokom nekoliko vekova i završene su oko 900. pre n. e. Vedama su kasnije bili dodati drugi spisi, uključujući i Bramane i Upanišade.

11. (a) Koja je razlika između Bramane i Upanišada? (b) Koje su doktrine izražene u Upanišadama?

¹¹ Bramane specifično govore kako treba da se obavljaju rituali i prinose žrtve, i kod kuće i u javnosti, i detaljno objašnjavaju njihovo duboko značenje. One su zapisivane negde oko 300. pre n. e. ili kasnije. Upanišade (doslovno, „sedeti kraj učitelja“), takođe poznate kao Vedanta i zapisane između 600. i 300. pre n. e., predstavljaju studije koje prema hinduističkoj  filozofiji izlažu razlog za svaku misao i svaki postupak. U tim spisima su izložene doktrine o samsari (seobi duša) i o karmi (verovanju da su dela iz ranijeg života uzrok za čovekovo sadašnje stanje u životu).

12. Ko je bio Rama, i gde se nalazi priča o njemu?

¹² Još jedan skup spisa jesu Purane, to jest duge alegorične priče koje sadrže mnoge hinduističke mitove o bogovima i boginjama kao i o hinduističkim junacima. Ova obimna hinduistička biblioteka uključuje i epove o Ramajani i Mahabharati. Prvi ep je priča o „Gospodaru Rami... najslavnijem od svih likova koji se mogu naći u svetoj literaturi“, po rečima A. Partašaratija. Ramajana je jedan od najpopularnijih spisa za hinduse, i datira otprilike iz četvrtog veka pre n. e. To je priča o junaku Rami, to jest Ramaćandri, koga hindusi smatraju uzornim sinom, bratom i mužem. Smatra se da je on sedmi avatar (inkarnacija) Višnua, a njegovo ime se često koristi kao pozdrav.

13, 14. (a) Prema jednom hinduističkom izvoru, šta je Bhagavad-gita? (b) Šta znači Šruti i Smrti, i šta je Manusmrti?

¹³ Prema Baktivedanti Svamiju Prabupadi, osnivaču Međunarodnog društva za svesnost Krišne, „Bhagavad-gita [deo Mahabharate] je vrhovno uputstvo za moral. Uputstva iz Bhagavad-gite sačinjavaju najviši proces religije i najviši proces morala... Poslednje uputstvo Gite je poslednja reč sveg morala i religije: prepusti se Kršni [Krišni]“ (BG).

¹⁴ Bhagavad-gita (Nebeska pesma), koju neki smatraju „draguljem duhovne mudrosti Indije“, predstavlja poprište razgovora „između Gospodara Šri Kršne [Krišne], Vrhovne Ličnosti Božanstva, i Arđune, njegovog bliskog prijatelja i poklonika, koga  On poučava spoznanju samopoimanja“. Međutim, Bhagavad-gita je samo jedan deo obimne hinduističke svete biblioteke. Na neke od ovih spisa (Vede, Bramane i Upanišade) gleda se kao na Šrute, to jest „ono što se čulo“, i stoga se smatraju za direktno otkrivene svete zapise. Drugi, kao što su epovi i Purane, jesu Smrti, to jest „ono što je zapamćeno“, i time sastavljeno od ljudskih pisaca, premda izvedeno iz otkrivenja. Jedan primer je Manusmrti, koji izlaže hinduističke religiozne i društvene zakone, osim što objašnjava temelj za kastinski sistem. Koja su neka verovanja koja su nastala iz ovih hinduističkih spisa?

Učenja i ponašanje — ahimsa i varna

15. (a) Definišite ahimsu, i objasnite kako je đainisti primenjuju. (b) Kako je Gandi gledao na ahimsu? (c) Kako se siki razlikuju od hindusa i đainista?

¹⁵ U hinduizmu, kao i u drugim religijama, postoje izvesni osnovni koncepti koji utiču na razmišljanje i svakodnevno ponašanje. Jedan izrazit koncept jeste koncept ahimse (na sanskritu, ahinsa), to jest nenasilja, po čemu je Mohandas Gandi (1869-1948), poznat kao Mahatma, bio tako čuven. (Vidite okvir na 113. strani.) Na osnovu ove filozofije, hindusima nije dozvoljeno da ubijaju druga stvorenja niti da vrše nasilje nad njima, što je jedan od razloga zbog čega obožavaju neke životinje, kao što su krave, zmije i majmuni. Najstroži pobornici ovog učenja o ahimsi i poštovanja prema životu jesu sledbenici đainizma (osnovanog u šestom veku pre n. e.), koji idu bosi i čak nose masku kako slučajno ne bi progutali nekog insekta. (Vidite okvir na 104. strani i fotografiju na 108. strani.) Nasuprot tome, siki su poznati po svojoj ratničkoj tradiciji, a Sing, uobičajeno  prezime među njima, znači lav. (Vidite okvir na 100. i 101. strani)

16. (a) Kako većina hindusa gleda na kastinski sistem? (b) Šta je Gandi rekao o kastinskom sistemu?

¹⁶ Univerzalno poznat aspekt hinduizma jeste varna, to jest kastinski sistem, čime se društvo strogo deli na klase. (Vidite okvir na 113. strani.) Čovek ne može a da ne primeti da je hinduističko društvo još uvek uslojeno ovim sistemom, iako ga budisti i đainisti odbacuju. Međutim, baš kao što rasna diskriminacija i dalje postoji u Sjedinjenim Državama i drugde, tako je i kastinski sistem duboko urezan u indijsku psihu. To je u nekom smislu oblik klasne svesnosti koji se i danas, na jedan paralelan način, još uvek u manjoj meri može naći u britanskom društvu i u drugim zemljama (Jakov 2:1-9). Tako se osoba u Indiji rađa u jednom krutom kastinskom sistemu, i gotovo da ne postoji izlaz. Uostalom, prosečan hindus i ne traži izlaz. On na to gleda kao na svoju predodređenu, neizbežnu sudbinu u životu, rezultat svojih dela u prethodnom životu, to jest karme. Ali kako je nastao kastinski sistem? Još jednom se moramo obratiti hinduističkoj mitologiji.

17, 18. Prema hinduističkoj mitologiji, kako je nastao kastinski sistem?

 ¹⁷ Prema hinduističkoj mitologiji, prvobitno su postojale četiri glavne kaste zasnovane na telesnim delovima Puruše, prvobitne očinske figure čovečanstva. Himne Rig-vede kažu:

„Kad su delili Purušu koliko su delova načinili?

Kako zovu njegova usta, njegove ruke? Kako zovu njegova bedra i stopala?

Braman [najviša kasta] je predstavljao njegova usta, od obe njegove ruke načinjena je Rađanja.

Njegova bedra su postala Vaišja, od njegovih stopala nastala je Šudra“ (The Bible of the World).

¹⁸ Tako su sveštenički Bramani, najviša kasta, navodno nastali od Purušinih usta, njegovog najvišeg dela. Vladajuća, to jest ratnička, klasa (Kšatrija ili Rađanja) nastala je od njegovih ruku. Klasa trgovaca i zemljoradnika, nazvana Vaišja, nastala je od njegovih bedara. Niža kasta, Šudra, to jest radnička klasa, nastala je iz najnižeg dela tela, njegovih stopala.

19. Koje su još kaste nastale?

¹⁹ Tokom vekova su nastale još niže kaste, parije i nedodirljivi, ili kako ih je Mahatma Gandi blaže nazvao, hariđani, to jest „osobe koje pripadaju bogu Višnuu“. Iako je nedodirljivost u Indiji protivzakonita od 1948, nedodirljivi još uvek imaju veoma težak život.

20. Koji su drugi aspekti kastinskog sistema?

²⁰ Kaste su se s vremenom umnožile kako bi obuhvatile maltene svaku profesiju i zanat u indijskom društvu. Taj drevni kastinski sistem, koji svakoga  drži na njegovom društvenom mestu, u stvari je rasne prirode i „obuhvata karakteristične rasne tipove koji variraju od onoga što je poznato kao arijska loza [svetle puti] pa do predravidske [tamnopute] loze“. Varna, to jest kasta, znači „boja“. „Prve tri kaste su bili Arijci, najčistiji ljudi; četvrta kasta, koja obuhvata tamnopute Aboridžine, bila je nearijska“ (Myths and Legends Series—India, od Donalda A. Mekenzija). Realnost indijskog života jeste ta da je kastinski sistem, ojačan religioznim učenjem o karmi, milione ljudi zarobio u trajno siromaštvo i nepravdu.

Frustrirajući ciklus postojanja

21. Prema Garuda-purani, kako karma utiče na čovekovu sudbinu?

²¹ Još jedno od osnovnih verovanja koje utiče na hinduističku etiku i ponašanje, i jedno od najbitnijih, jeste učenje o karmi. To je načelo da svaki postupak ima svoje posledice, pozitivne ili negativne; to načelo određuje svako postojanje duše koja se seli ili reinkarnira. Garuda-purana to ovako objašnjava:

„Čovek je kreator vlastite sudbine, i čak i u svom fetalnom životu na njega utiče dinamika dela iz njegovog ranijeg postojanja. Bilo da je zatočen čvrstoćom planine ili da se ljuljuška na dnu mora, bilo da je bezbedan u krilu svoje majke ili da ga ona drži visoko iznad glave, čovek ne može pobeći od posledica svojih ranijih dela... Ma šta da snađe čoveka u bilo kom konkretnom uzrastu ili vremenu, to je trebalo sigurno da ga snađe tada i baš tog dana.“

Garuda-purana nastavlja:

„Spoznanje koje čovek stekne u svom prethodnom rođenju, bogatstvo koje dâ u dobrotvorne svrhe u svom prethodnom životu, i dela koja učini u  prethodnoj inkarnaciji, idu ispred njegove duše u njen boravak.“

22. (a) Koja razlika postoji između hinduističkih opcija za dušu posle smrti i opcija hrišćanskog sveta? (b) Kakvo je biblijsko učenje o duši?

²² Na čemu se zasniva ovo verovanje? Besmrtna duša je preko potrebna za učenje o karmi, a karma je ono po čemu se hinduističko gledište o duši razlikuje od gledišta hrišćanskog sveta. Hindusi veruju da duša svake osobe, điva ili prana, * prolazi kroz mnoge reinkarnacije i moguće kroz „pakao“. Ona mora nastojati da se ujedini s „Konačnom realnošću“, takođe nazvanom Braman, ili Bram (ne treba mešati s hinduističkim bogom Bramom). S druge strane, doktrine hrišćanskog sveta pružaju duši mogućnost da bude na nebu, u paklu, čistilištu ili u limbu, zavisno od religioznog ubeđenja (Propovednik 9:5, 6, 10; Psalam 146:4).

23. Kako karma utiče na gledište hindusa o životu? (Uporedite s Galatima 6:7-10.)

²³ Kao posledica karme, hindusi su skloni tome da budu fatalisti. Oni veruju da je čovekov trenutni status i stanje posledica prethodnog života i da je stoga zasluženo, bilo da je dobro ili loše. Hindus može pokušati da stekne bolji dosije kako bi njegov sledeći život bio podnošljiviji. Zato on lakše prihvata svoju sudbinu u životu od nekog Zapadnjaka. Hindus na sve to gleda kao na delovanje zakona uzroka i posledice u odnosu na njegov prethodni život. To je  načelo da ćete požnjeti ono što ste u navodnom ranijem životu posejali. Naravno, sve to se temelji na pretpostavci da čovek ima besmrtnu dušu koja prelazi u drugi život, bilo da se radi o čoveku, životinji ili biljci.

24. Šta je mokša, i kako hindusi veruju da se ona postiže?

²⁴ Šta je onda krajnji cilj u hinduističkoj veri? Postići mokšu, što znači oslobođenje, to jest izbavljenje, iz mučnog kruga ponovnih rađanja i raznih postojanja. Prema tome, to je beg od utelovljenog postojanja, ali ne za telo, već za „dušu“. „Pošto je mokša, to jest izbavljenje od dugog niza inkarnacija, cilj svakog hindusa, najveći događaj u njegovom životu u stvari je njegova smrt“, kaže jedan komentator. Mokša može da se postigne sleđenjem različitih margi, to jest puteva. (Vidite okvir na 110. strani.) Koliko samo toga u vezi s ovim religioznim učenjem zavisi od drevnog vavilonskog koncepta o besmrtnosti duše!

25. Kako se hinduističko gledište o životu razlikuje od biblijskog gledišta?

²⁵ Međutim, prema Bibliji, ovo preziranje materijalnog života i odricanje od njega dijametralno je suprotno prvobitnoj nameri Jehove Boga za čovečanstvo. Kad je stvorio prvi ljudski par, on je odredio da oni imaju jedno srećno, radosno zemaljsko postojanje. Biblijski izveštaj nam kaže:

„I Bog stvori čoveka po obličju svome; po obličju Božjemu stvori ga; stvori čoveka i ženu. I blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču... Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše“ (Postanje 1:27-31).

 Biblija proriče jedno skoro doba mira i pravde za zemlju, doba u kome će svaka porodica imati svoj pristojan dom, a savršeno zdravlje i život biće večna sudbina čovečanstva (Isaija 65:17-25; 2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:1-4).

26. Na koje pitanje sada treba odgovoriti?

²⁶ Sledeće pitanje na koje želimo odgovoriti glasi: kojim bogovima hindus mora ugoditi da bi postigao dobru karmu?

Panteon hinduističkih bogova

27, 28. (a) Koji bogovi sačinjavaju hinduistički trimurti? (b) Ko su bile njihove žene? (c) Navedite neke druge hinduističke bogove i boginje.

²⁷ Premda hinduizam može tvrditi da ima na milione bogova, u stvarnoj praksi postoje izvesni omiljeni bogovi koji su postali ključne tačke za razne sekte unutar hinduizma. Tri najistaknutija boga su uključena u ono što hindusi nazivaju trimurti, trojstvo, to jest trijada bogova. (Što se tiče drugih hinduističkih bogova, vidite okvir na 116. I 117. strani)

²⁸ Ta trijada se sastoji od Tvorca Brame, Zaštitnika Višnua i Razoritelja Šive, a svaki od njih ima najmanje jednu ženu ili partnerku. Brama je oženjen  sa Sarasvati, boginjom znanja. Višnuova žena je Lakšmi, dok je Šivina prva žena bila Sati, koja je izvršila samoubistvo. Ona je bila prva žena koja je spalila samu sebe, i tako je postala prva sati. Sledeći njen mitološki primer, hiljade hinduističkih udovica tokom vekova žrtvovalo se na pogrebnoj lomači svojih muževa, iako je ova praksa danas po zakonu zabranjena. Šiva ima još jednu ženu koja je poznata po mnogim imenima i titulama. U svom dobroćudnom obliku, ona je Parvati i Uma, kao i Gauri, Zlatna. Kao Durga ili Kali, ona je strašna boginja.

29. Kako hindusi gledaju na Bramu? (Uporedite s Delima apostolskim 17:22-31.)

 ²⁹ Brama, premda je u centru hinduističke mitologije, ne zauzima neko važno mesto u obožavanju prosečnog hindusa. U stvari, njemu je posvećeno veoma malo hramova iako se naziva Tvorac Brama. Međutim, hinduistička mitologija pripisuje delo stvaranja materijalnog svemira vrhovnom biću, izvoru, to jest suštini — Bramanu, ili Brami, identifikovanom svetim slogom OM ili AUM. Sva tri člana trijade smatraju se delom tog „Bića“, a na sve druge bogove se gleda kao na različite manifestacije. Ma koji bog da se zatim obožava kao vrhovni, za ovo božanstvo se misli da je sveobuhvatno. Dakle, premda hindusi otvoreno obožavaju milione bogova, većina priznaje samo jednog pravog Boga, koji može imati mnoge oblike: muške, ženske, ili čak životinjske. Prema tome, hinduistički izučavaoci spremno ukazuju na to da je hinduizam u stvari monoteistički, a ne politeistički. Međutim, kasnije vedsko razmišljanje odbacuje koncept o vrhovnom biću, zamenjujući ga jednim bezličnim božanskim principom ili realnošću.

30. Koji su neki avatari Višnua?

³⁰ Višnu, dobroćudno solarno i kosmičko božanstvo, centar je obožavanja za sledbenike višnuizma. On se pojavljuje pod deset avatara, to jest inkarnacija, uključujući i Ramu, Krišnu i Budu. * Još jedan avatar je Višnu Narajana, „predstavljen u ljudskom  obliku kako spava na sklupčanoj zmiji Šeši ili Ananti, te pluta na kosmičkim vodama sa svojom ženom, boginjom Lakšmi, koja sedi do njegovih nogu dok se bog Brama uzdiže iz jednog lotosa koji raste iz Višnuovog pupka“ (The Encyclopedia of World Faiths).

31. Kakav je bog Šiva?

³¹ Šiva, takođe obično nazvan Maheša (Vrhovni Gospodar) i Mahadeva (Veliki Bog), jeste drugi bog po veličini u hinduizmu, a obožavanje koje se upućuje njemu naziva se šivizam. On je opisan kao „veliki asketa, majstorski jogin koji sedi u položaju za meditaciju na padinama Himalaja, a njegovo je telo  posuto pepelom a glava mu je pokrivena zamršenom kosom“. On je takođe poznat „po svojoj erotičnosti, kao onaj koji donosi plodnost i vrhovni gospod stvaranja, Mahadeva“ (The Encyclopedia of World Faiths). Šiva se obožava pomoću lingama, to jest predmeta koji predstavlja falus. (Vidite fotografije na 99. strani.)

32. Koje oblike poprima boginja Kali?

³² Poput mnogih drugih svetskih religija, i hinduizam ima svoju vrhovnu boginju, koja može biti i privlačna i strašna. U svom prijatnijem obliku poznata je kao Parvati i Uma. Njen zastrašujući karakter se ispoljava kao Durga ili Kali, krvožedna boginja koja uživa u krvnim žrtvama. Kao Majka boginja, Kali Ma (Crna majka zemlja), ona je vrhovno božanstvo sekte šakti. Prikazana je gola do pojasa i ukrašena mrtvim telima, zmijama i lobanjama. U prošlosti, vernici poznati kao tugi, prinosili su joj zadavljene ljudske žrtve.

Hinduizam i reka Gang

33. Zašto je za hinduse Gang svet?

³³ Ne možemo govoriti o hinduističkom panteonu bogova a da ne spomenemo njegovu najsvetiju reku — Gang. Veliki deo hinduističke mitologije direktno je povezan s rekom Gang, to jest Ma-Ganga (majka Ganga), kako je pobožni hindusi zovu. (Vidite mapu na 123. strani.) Oni recituju molitvu koja sadrži 108 različitih imena za ovu reku. Zašto pravi hindusi toliko obožavaju Gang? Zato što je tesno povezana s njihovim svakodnevnim opstankom i s njihovom drevnom mitologijom. Oni veruju da je ona ranije postojala na nebu kao Mlečni put. Kako je onda postala reka?

34. Prema hinduističkoj mitologiji, koje je jedno od objašnjenja o tome kako je nastala reka Gang?

 ³⁴ Uz neke varijacije većina hindusa objašnjava to na sledeći način: Maharadža Sagara je imao 60 000 sinova koje je ubila vatra Kapile, jedne manifestacije Višnua. Njihove duše bi bile osuđene na pakao ukoliko boginja Ganga ne bi sišla s neba da ih očisti i oslobodi od tog prokletstva. Bhagirata, praunuk Sagare, založio se kod Brame da dozvoli svetoj Gangi da siđe na zemlju. Jedan izveštaj nastavlja: „Ganga je odgovorila: ’Ja sam tako moćna bujica da ću razvaliti temelje zemlje.‘ Zato je [Bhagirata], nakon što je hiljadu godina ispaštao, otišao kod boga Šive, najvećeg od svih asketa, i ubedio ga da stane visoko iznad zemlje usred stena i leda Himalaja. Šiva je umotao kosu na glavi, i dozvolio Gangi da s neba zagrmi u njegove kovrdže, koje su nežno apsorbovale potres što je pretio zemlji. Ganga je zatim lagano prokapala na zemlju i potekla planinama i ravnicama, donoseći vodu a time i život suvoj zemlji“ (From the Ocean to the Sky, od sir Edmunda Hilarija).

35. Kako sledbenici Višnua objašnjavaju postojanje ove reke?

³⁵ Sledbenici Višnua imaju donekle drugačiju verziju o tome kako je Gang nastao. Prema jednom drevnom tekstu, Višnu-purani, njihova verzija glasi:

„Iz ovog područja [svetog sedišta Višnua] izlazi reka Gang, koja otklanja sve grehe... Ona izlazi iz nokta nožnog palca Višnuovog levog stopala.“

Ili kako to Višnuovi sledbenici kažu na sanskritskom: „Višnu-padabđa-sambhuta“, što znači „rođena iz Višnuovog stopala sličnog lotosu“.

36. Šta hindusi veruju u vezi s moćima voda reke Gang?

³⁶ Hindusi veruju da Gang ima moć da oslobodi, pročisti, očisti i izleči vernike. Višnu-purana kaže:

 „Sveci, koji se pročiste kupanjem u vodama ove reke, i čiji su umovi odani Kesavi [Višnuu], dobijaju konačno oslobođenje. Sveta reka, kad se čuje za nju, kad se poželi, vidi, dodirne, kad se okupa u njoj, ili opeva u himni, iz dana u dan čisti sva bića. A oni koji žive čak i daleko... i koji uzvikuju ’Ganga i Ganga‘ dobijaju olakšanje od svojih greha počinjenih tokom tri prethodna života.“

Bramanda-purana kaže:

„Onima koji se jednom pobožno okupaju u čistim vodama Ganga, Ona štiti njihova plemena od stotina hiljada opasnosti. Zla nakupljena kroz naraštaje se uništavaju. Samo time što se okupa u Gangu, čovek bude smesta pročišćen.“

37, 38. Zašto se milioni hindusa stiču ka reci Gang?

³⁷ Indijci hrle ka ovoj reci kako bi obavili puđu, to jest obožavanje, tako što prinose cveće, pevaju molitve, i od sveštenika dobijaju tilaku, mrlju od crvene ili žute paste na čelu. Zatim ulaze u vodu kako bi se okupali. Mnogi takođe piju vodu, iako je strašno zagađena od kanalizacije, hemikalija i leševa. Pa ipak, Gang je u duhovnom pogledu toliko privlačan da milioni Indijaca imaju želju da se bar jednom okupaju u svojoj ’svetoj reci‘, bilo da je ona zagađena ili nije.

³⁸ Drugi donose mrtva tela svojih voljenih da budu spaljena na lomačama pored reke, a zatim pepeo posipaju po reci. Oni veruju da to garantuje večno blaženstvo za pokojnu dušu. Oni koji su suviše siromašni da plate za pogrebnu lomaču jednostavno gurnu umotano telo u reku, gde ga napadnu lešinari ili se jednostavno raspadne. To nas dovodi do jednog pitanja: pored onoga što smo već osmotrili, šta hinduizam naučava u vezi sa životom posle smrti?

 Hinduizam i duša

39, 40. Šta jedan hinduistički komentator kaže u vezi s dušom?

³⁹ Bhagavad-gita daje odgovor kad kaže:

„Duša telom našim prođe Kroz detinjstvo, mladost, starost, da u drugo telo uđe“ (2. poglavlje, 13. stih).

⁴⁰ Jedan hinduistički komentar na ovaj stih kaže: „Pošto je svako živo biće zasebna duša, svako biće menja svoje telo u svakom trenutku, manifestujući se ponekad kao dete, ponekad kao mladić, a ponekad kao starac — iako postoji jedna te ista duhovna duša i ona ne trpi nikakve promene. Ova zasebna duša konačno menja samo telo, u seljenju iz jednog tela u drugo, i pošto je sigurna da će imati neko drugo telo prilikom sledećeg rađanja — bilo da je to materijalno ili duhovno — nema razloga da Arđuna jadikuje zbog smrti.“

41. Prema Bibliji, koju razliku treba praviti u vezi s dušom?

⁴¹ Zapazi da ovaj komentar kaže da je ’svako živo biće zasebna duša‘. Ova izjava se podudara s onim što Biblija kaže u Postanju 2:7:

„Jehova Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života, i čovek posta duša živa“ (Postanje 2:7).

Ali treba zapaziti jednu bitnu razliku: da li čovek sa svim svojim funkcijama i svojstvima, sačinjava živu dušu ili on ima dušu odvojenu od telesnih funkcija? Da li je čovek duša, ili ima dušu? Sledeći citat pojašnjava hinduistički koncept.

42. Kako se hinduizam i Biblija razlikuju u pogledu razumevanja pojma duše?

⁴² Bhagavad-gita u 2. poglavlju, 17. stihu, kaže:

„Ono što prožima čitavo telo je neuništivo. Niko ne može da uništi nepropadljivu dušu.“

 Taj stih se zatim tumači:

„Svako telo sadrži jednu zasebnu dušu, a znak prisutnosti duše vidljiv je u individualnoj savesnosti.“

Prema tome, dok Biblija kaže da čovek jeste duša, hinduističko učenje kaže da on ima dušu. A to je ogromna razlika koja duboko utiče na učenja koja su posledica tih gledišta (Levitska 24:17, 18).

43. (a) Koje je poreklo učenja o besmrtnosti duše? (b) Koje su posledice tog učenja?

⁴³ Učenje o besmrtnosti duše u osnovi je izvedeno iz drevnog vavilonskog ustajalog izvora religioznog spoznanja. Logična posledica toga je ’život posle smrti‘, verovanje koje se nalazi u učenjima tako mnogo religija — u obliku reinkarnacije, neba, pakla, čistilišta, limba i tako dalje. Za hinduse, nebo i pakao su prelazna mesta čekanja pre nego što duša ponovo ne reinkarnira. Od posebnog je interesa hinduistički koncept o paklu.

Hinduističko učenje o paklu

44. Kako znamo da hinduizam naučava da postoji pakao sa svesnim mučenjem?

⁴⁴ Jedan stih iz Bhagavad-gite kaže:

„O Krišna, podržavaoče ljudi, čuo sam od autoriteta da oni koji uništavaju porodične tradicije borave... u paklu“ (1. poglavlje, 44. stih).

Jedan komentar kaže: „Oni koji su veoma grešni u svom zemaljskom životu moraju podneti razne kazne na paklenim planetama.“ Međutim, hinduistička predstava o paklu se za nijansu razlikuje od večnog mučenja u paklenoj vatri, kako se naučava u hrišćanskom svetu, naime: „Ova kazna... nije večna.“ Šta je onda u stvari hinduistički pakao?

45. Kako se opisuju muke hinduističkog pakla?

 ⁴⁵ Sledi opis sudbine grešnika, uzet iz Markandeja-purane:

„Onda ga izaslanici Jame [boga mrtvih] brzo vežu strašnim omčama i vuku ga na jug, dok on drhti od udaraca štapom. Onda ga izaslanici Jame vuku, šaljući strašne, zloslutne krike kroz polja obrasla [biljkom] Kusa, trnjem, s mravinjacima, koljem i stenama, polja koja tu i tamo plamte, puna rupa, užarena od sunčeve toplote i koja gore od njegovih zraka. Grešna osoba, koju vuku strašni izaslanici i jedu stotine šakala, ulazi u Jaminu kuću kroz jedan strašni prolaz...

„Kad joj se telo opeče, ona oseća veliku groznicu; a kad joj telo bude izudarano ili isečeno ona oseća veliku bol.

„Pošto je njeno telo tako uništeno, stvorenje, iako hoda u nekom drugom telu, pati od večne bede zbog svojih vlastitih loših postupaka...

„Da bi zatim njegovi gresi bili oprani, on se vodi do još jednog takvog pakla. Kad prođe kroz sve te paklove, grešnik dobija životinjski život. Zatim, prolazeći kroz život crva, insekata i muva, grabljivica, komaraca, slonova, drveća, konja, krava i kroz razne druge grešne i bedne živote, on, dolazeći do ljudske rase, rađa se kao grbavac, ili kao ružna osoba ili kao patuljak ili kao Ćandala Pukasa.“

46, 47. Šta Biblija kaže o stanju mrtvih, i do kog zaključka možemo doći?

⁴⁶ Uporedite to s onim što Biblija kaže o mrtvima:

„Živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju, i njima nema više ni plate, jer se na uspomenu njihovu zaboravlja. I ljubav njihova,  i mržnja njihova, i zavist njihova već su propale; i oni neće više nikakvog udela imati ni u čemu što pod suncem biva. Sve što ruka tvoja tvojom snagom može učiniti, učini; jer nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:5, 6, 10).

⁴⁷ Naravno, ako kao što Biblija kaže, čovek nema dušu već jeste duša, onda posle smrti nema svesnog života. Ne postoji nikakvo blaženstvo i nema patnje. Sve nelogične komplikacije „drugog sveta“ nestaju. *

Suparnik hinduizma

48, 49. (a) Da se podsetimo, koja su neka hinduistička učenja? (b) Zašto su neki doveli u pitanje valjanost hinduizma? (c) Ko se pojavio da ospori hinduističku misao?

⁴⁸ Ovaj neophodni kratki pregled hinduizma pokazao je da je to religija politeizma zasnovana na monoteizmu — verovanju u Bramana, Vrhovno Biće, izvor, to jest suštinu, koji je simbolizovan slogom OM ili AUM, i s mnogim fasetama ili manifestacijama. To je takođe religija koja naučava toleranciju i podstiče na dobrotu prema životinjama.

⁴⁹ S druge strane, neki elementi hinduističkog učenja, kao što su karma i nepravde kastinskog sistema, zajedno s idolopoklonstvom i sukobima mitova, naveli su neke razumne ljude da dovedu u pitanje valjanost ove vere. Jedan takav sumnjičavac pojavio se u severoistočnoj Indiji oko godine 560. pre n. e. To je bio Sidarta Gautama. On je osnovao novu veru koja nije prosperirala u Indiji ali je ipak cvetala na drugim mestima, kao što će to objasniti naše sledeće poglavlje. Ta nova vera bila je budizam.

[Fusnote]

[Pitanja za razmatranje]

 [Okvir/Slike na stranama 100, 101]

Sikizam — reformisana religija

Sikizam, simbolizovan s tri mača i krugom, jeste religija više od 17 miliona ljudi. Većina njih živi u Pandžabu. Zlatni hram sika, smešten usred jednog veštačkog jezera, nalazi se u Amritsaru, svetom gradu sika. Siki muškarci se lako prepoznaju po tome što nose plave, bele ili crne turbane, što je bitan deo njihove religiozne prakse, isto kao i nošenje duge kose.

Hindu reč sik znači „učenik“. Siki su učenici svog osnivača, gurua Nanaka, i sledbenici učenja deset gurua (Nanaka i njegovih devet naslednika) čiji se zapisi nalaze u svetoj knjizi sika, Guru Grant Sahib. Ova religija je nastala početkom XVI veka kad je guru Nanak želeo da uzme ono najbolje od hinduizma i islama i da formira jednu ujedinjenu religiju.

Nanakova misija može da se iskaže jednom rečenicom: „Pošto postoji samo jedan Bog, on je naš Otac; prema tome, svi mi moramo biti braća.“ Poput muslimana, siki veruju u jednog Boga i zabranjuju upotrebu idola (Psalam 115:4-9; Matej 23:8, 9). Oni slede hinduističku tradiciju verovanja u besmrtnost duše, reinkarnaciju i karmu. Mesto obožavanja sika naziva se gurudvara. (Uporedite s Psalmom 103:12, 13; Dela apostolska 24:15.)

Jedna od velikih zapovesti gurua Nanaka bila je: „Uvek se sećaj Boga, ponavljaj Njegovo ime.“ O Bogu se govori kao o „Pravom Bogu“, ali se ne daje nikakvo ime (Psalam 83:17-19). Još jedna zapovest je  bila: „Ono što zaradiš podeli s manje srećnima.“ U skladu s time, u svakom hramu sika postoji langar, to jest besplatna kuhinja, gde ljudi svih profila mogu besplatno da jedu. Postoje čak i besplatne sobe gde putnici mogu prenoćiti (Jakov 2:14-17).

Poslednji guru, Govind Sing (1666-1708), osnovao je bratstvo sika nazvano khalsa, koje se drži onoga što je poznato kao pet svetinja KA, a to su: kes, duga kosa, koja simbolizuje duhovnost; kangha, nož u kosi, što simbolizuje red i disciplinu; kirpan, mač, što simbolizuje dostojanstvo, hrabrost i samopožrtvovanost; kara, čelična narukvica, što simbolizuje jedinstvo s Bogom; kadć, kratke gaće, što ukazuje na skromnost i nosi se da simboliše moralno obuzdavanje. (Vidite delo The Encyclopedia of World Faiths, strana 269.)

[Slika]

Zlatni hram sika, u Amritsaru u Pandžabu, u Indiji

[Slike]

Plavi turban označava um širok kao nebo, koji ne daje mesta predrasudama

Beli turban označava svetu osobu koja vodi primeran život

Crni turban je podsetnik na progonstvo sika od strane Britanaca godine 1919.

Druge boje su stvar ukusa

[Slika]

U jednom ceremonijalnom izlaganju, sveštenik sika priča istoriju svetog oružja

 [Okvir/Slike na 104. strani]

Đainizam — samoodricanje i nenasilje

Ovu religiju, sa svojim drevnim indijskim simbolom kukastog krsta, osnovao je u šestom veku pre n. e. bogati indijski knez Nataputa Vardhamana, bolje poznat kao Vardhamana Mahavira (titula koja znači „Veliki čovek“ ili „Veliki heroj“). On se okrenuo životu samoodricanja i asketizma. Potpuno go krenuo je u potragu za spoznanjem „kroz sela i ravnice centralne Indije u potrazi za izbavljenjem iz ciklusa rađanja, smrti i ponovnog rođenja“ (Man’s Religions, od Džona B. Nosa). On je verovao da se spasenje duše može postići samo kroz ekstremno samoodricanje i samodisciplinu i kroz krutu primenu ahimse, nenasilja prema svim stvorenjima. Ahimsu je praktikovao do krajnosti, do te mere da je nosio meku metlicu kojom bi mogao nežno terati svakog insekta koji bi mu se mogao naći na putu. Njegovo poštovanje prema životu takođe je služilo da zaštiti čistoću i besprekornost njegove sopstvene duše.

Njegovi današnji sledbenici, u nastojanju da poboljšaju svoju karmu, vode sličan život pun samoodricanja i poštovanja prema svim drugim stvorenjima. Opet vidimo koliko snažno na ljudski život utiče verovanje u besmrtnost ljudske duše.

Danas ima manje od četiri miliona sledbenika ove vere, a većina njih se nalazi u područjima Bombaja i Gudžaratija u Indiji.

[Slika]

Đainista vrši obožavanje kod stopala 17 metara visokog kipa svetog Gomatešvare u Karnataki, u Indiji

 [Okvir/Slike na stranama 106, 107]

Mali vodič kroz hinduističke izraze

avatar — manifestacija ili inkarnacija nekog hinduističkog božanstva

atman — duh; povezan s onim što je besmrtno. Često se pogrešno prevodi kao duša. Vidite điva

ahimsa (na sanskritu, ahinsa) — nenasilje; nepovređivanje niti ubijanje bilo čega. Temelj za hinduističko vegetarijanstvo i poštovanje prema životinjama

ašram — hram ili mesto gde guru (duhovni vodič) poučava

bhakti — odanost božanstvu koja vodi do spasenja

bindu — crvena tačka koju udate žene nose na čelu

Braman — sveštenički i najviši nivo kastinskog sistema; takođe Konačna realnost. Vidite 116. stranu

Vaišja — klasa trgovaca i zemljoradnika; treća grupa u kastinskom sistemu

Vede — najraniji sveti poetski spisi hinduizma

gat — stepenice ili platforma pored reke

guru — učitelj ili duhovni vođa

darma — konačni zakon svih stvari; ono što određuje ispravnost ili neispravnost postupaka

đapa — obožavanje Boga ponavljanjem jednog od njegovih imena; mala, to jest brojanica od 108 perli, koristi se za brojanje

điva (ili pran, prani) — lična duša ili biće

Joga — od korena juj, što znači združiti ili vezati; obuhvata združivanje osobe s univerzalnim božanskim bićem. Popularno poznata kao disciplina meditiranja koja obuhvata položaj i kontrolu disanja. Hinduizam priznaje najmanje četiri glavne Joge, ili puta. Vidite 110. stranu

karma — načelo da svaki postupak ima pozitivne ili negativne posledice u narednom životu preseljene duše

kšatrija — profesionalna, vladajuća i ratnička klasa i drugi nivo kastinskog sistema

maja — svet kao iluzija

mantra — sveta formula, za koju se veruje da ima magične moći, koristi se u uvođenju u neku sektu i ponavlja se u molitvama i čaranjima

mahant — sveti čovek ili učitelj

mahatma — hinduistički svetac, od maha, visok ili veliki, i atman, duh

mokša, ili mukti — oslobođenje od ciklusa ponovnih rađanja; kraj putovanja duše. Takođe poznata kao nirvana, sjedinjenje osobe s Vrhovnim bićem, Bramanom

OM, AUM — slogovni simbol koji predstavlja Bramana i koji se koristi u meditaciji; zvuk  koji se smatra mističnom vibracijom; koristi se kao sveta mantra

paramatman — svet-duh, univerzalni atman, to jest Braman

puđa — obožavanje

sadhu — sveti čovek, asketa ili jogi

samsara — seljenje večne, neuništive duše

svamin — učitelj ili viši nivo duhovnog vodiča

tilaka — znak na čelu koji simbolizuje sećanje na Gospoda u svim njegovim aktivnostima

trimurti — hinduistička trijada sačinjena od Brame, Višnua i Šive

upanišade — rani sveti poetski spisi hinduizma. Takođe poznati kao vedanta, kraj veda

hariđan — član kaste Nedodirljivih; znači „Božji ljudi“, saosećajno ime koje im je dao Mahatma Gandi

šakti — ženska moć ili žena nekog boga, posebno Šivina žena

šradha — važni obredi koji se vrše u iskazivanju časti precima i koji pomažu pokojnim dušama da postignu mokšu

šudra — radnička, najniža od četiri glavne kaste

[Slike]

Sleva, hinduistički mahant; sadhu, stoji dok meditira; guru iz Nepala

 [Okvir na 110. strani]

Četiri puta do mokše

Hinduistička vera pruža najmanje četiri načina da se postigne mokša, to jest oslobođenje duše. Oni su poznati kao joge ili marge, putevi do mokše.

1. Karma joga — „Put akcije, to jest karma joga, disciplina akcije. U osnovi, karma marga znači da osoba izvršava svoju darmu u skladu sa svojim mestom u životu. Od svih ljudi se zahtevaju izvesne dužnosti, kao što su ahimsa i uzdržavanje od alkohola i mesa, ali specifična darma svakog pojedinca zavisi od kaste te osobe i njenog životnog okvira“ (Great Asian Religions).

Ova karma se vrši strogo unutar granica kaste. Čistoća kaste se održava tako što se osoba ne ženi i ne jede izvan svoje kaste, koja je određena njenom karmom u prethodnom životu. Zato se kasta osobe ne smatra nepravdom već nasleđem iz prethodne inkarnacije. Po hinduističkoj filozofiji, muškarci i žene nisu jednaki. Oni su podeljeni na osnovu kasta i pola i, u stvari, boje kože. Obično svetliji ten znači višu kastu.

2. Đnana joga — „Put spoznanja, to jest đnana joga, disciplina spoznanja. Za razliku od puta akcije, karma marge, sa svojim propisanim dužnostima za svaku priliku u životu, đnana marga pruža filozofski i psihološki put spoznanja samog sebe i univerzuma. Biti, a ne činiti, jeste ključ za đnana margu. [Kurziv naš.] Što je najvažnije, ovaj put onima koji ga praktikuju omogućuje mokšu već u ovom životu“ (Great Asian Religions). On uključuje introspektivnu jogu, povlačenje iz sveta i praktikovanje uzdržavanja. To je izraz samokontrole i samoodricanja.

3. Bhakti joga — „Najpopularniji oblik današnje hinduističke tradicije. To je put odanosti, bhakti marga. Za razliku od karma marge... ovaj put je lakši, spontaniji, i može da ga se drži osoba bilo koje kaste, pola ili uzrasta... [On] dozvoljava da se ljudske emocije i želje slobodno izražavaju umesto da se nadvladavaju jogističkim asketizmom... [On] se sastoji isključivo od odanosti božanskim bićima.“ A tradicionalno postoji 330 miliona njih koji se mogu obožavati. Prema ovoj tradiciji, znati znači voleti. U stvari, bhakti znači „emocionalna privrženost bogu koga neko izabere“ (Great Asian Religions).

4. Rađa joga — Metoda „posebnih poza, metoda disanja i ritmičnog ponavljanja ispravnih misli-formula“ (Man’s Religions). Ima osam koraka.

 [Okvir/Slika na 113. strani]

Mahatma Gandi i kastinski sistem

„Nenasilje je prvi član moje vere. To je takođe zadnji član mog kreda“ (Mahatma Gandi, 23. mart 1922).

Mahatma Gandi, čuven po svom nenasilnom predvođenju pokreta za postizanje nezavisnosti Indije od Britanije (koja je dodeljena 1947), takođe se zalagao za poboljšanje sudbine miliona Indijaca. Indijski profesor M. P. Rege to ovako objašnjava: „On je propovedao ahimsu (nenasilje) kao temeljnu moralnu vrednost, koju je tumačio kao brigu za dostojanstvo i dobrobit svake osobe. Poricao je autoritet hinduističkih spisa kad su njihova učenja bila suprotna ahimsi, gorljivo se zalagao za ukidanje nedodirljivosti i hijerarhijskog kastinskog sistema, i unapređivao je jednakost žena u svim sferama života.“

Kakvo je bilo Gandijevo gledište o životu nedodirljivih? U jednom pismu upućenom Džavaharlalu Nehruu, od 2. maja 1933, on je napisao: „Hariđanski pokret je prevelik za čisto intelektualni napor. U svetu ne postoji ništa što je toliko loše. A ja ipak ne mogu da ostavim religiju a time ni hinduizam. Život bi mi bio teret ako bi me hinduizam izneverio. Ja volim hrišćanstvo, islam i mnoge druge vere putem hinduizma... Ali onda ne mogu da ga tolerišem s nedodirljivošću“ (The Essential Gandhi).

[Slika]

Mahatma Gandi (1869-1948), poštovani hinduistički vođa i učitelj ahimse

 [Okvir/Slike na stranama 116, 117]

Hinduizam — neki bogovi i boginje

Aditi — majka bogova; boginja neba; Večna

Agni — bog vatre

Brama — Bog Stvoritelj, princip stvaranja u svemiru. Jedan od bogova trimurtija (trijade)

Braman, ili Bram — Vrhovno, sveprisutno biće svemira, predstavljeno slogom OM ili AUM. (Vidite gornji simbol.) Takođe nazvan Atman. Neki hindusi gledaju na Bramana kao na bezlični Božanski princip ili Konačnu realnost.

Buda — Gautama, osnivač budizma; hindusi ga smatraju inkarnacijom (avatarom) Višnua

Višnu — bog čuvar života; treći član trimurtija

Ganga — boginja, jedna od Šivinih žena i personifikacija reke Gang

Ganeša — Šivin sin-bog sa slonovom glavom, Gospodar prepreka, bog sreće. Takođe nazvan Ganapati i Gađanana

Durga — Šivina žena ili šakti i identifikovana kao Kali

Kali — Šivina crna žena (šakti) i krvožedna boginja uništenja. Često prikazana s velikim isplaženim crvenim jezikom

Krišna — razigrana osma inkarnacija Višnua i božanstvo Bhagavad-gite. Njegove ljubavnice su bile gopije, to jest mlekarice

Lakšmi — boginja lepote i sreće; Višnuova žena

Manasa — boginja zmija

Manu — predak ljudskog roda; velika riba ga je spasla da ne bude uništen potopom

Mitra — bog svetla. Poznat kao takav i kod Rimljana

Nandi — bik, Šivin nosilac to jest prevozno sredstvo

Natarađa — Šiva u plesnom položaju okružen plamenim krugom

Parvati ili Uma — boginja i žena Šive. Takođe poprima oblik boginje Durge ili Kali

Prađapati — Stvoritelj svemira, Gospodar stvorenja, otac bogova, demona i svih drugih stvorenja. Kasnije poznat kao Brama

Puruša — kosmički čovek. Od njegovog tela načinjene su četiri glavne kaste

Radha — žena Krišne

Rama, Ramaćandra — sedma inkarnacija boga Višnua. Epska naracija Ramajana priča priču o Rami i njegovoj ženi Siti

Sarasvati — boginja znanja i žena Stvoritelja Brame

Šiva — bog plodnosti, smrti i uništenja; član trimurtija.  Simbolizovan trozupcem i falusom

Soma — i bog i lek; eliksir života

Hanuman — bog u obliku majmuna i odani sledbenik Rame

Himalaja — boravište od snega, Parvatin otac

Šašti — boginja zaštitnica žena i dece pri porođaju

[Izvor]

(Zasnovano na Enciklopedijskom rečniku indijske mitologije i religija)

[Slike]

Odozgo sleva u pravcu kazaljke na satu: Natarađa (razigrani Šiva), Sarasvati, Krišna, Durga (Kali)

[Okvir na 120. strani]

Hinduistička legenda o potopu

„Ujutro su Manuu [pretku čovečanstva i prvom zakonodavcu] doneli vodu za pranje... Dok se kupao, jedna riba [Višnu u svojoj inkarnaciji kao Matsja] došla mu je u ruke.

„Rekla mu je: ’Othrani me, i ja ću te spasti!‘ ’Od čega ćeš me spasti?‘ ’Potop će odneti sva ova stvorenja: od toga ću te spasti!‘ ’Kako da te othranim?‘“

Riba je uputila Manua kako da se brine o njoj. „Zatim mu je rekla: ’U toj i toj godini doći će potop. Ti ćeš me tada poslušati (moj savet) i pripremićeš lađu; čim naiđe potop ti uđi u lađu i ja ću te spasti‘.“

Manu je sledio uputstva ribe, i ona je u potopu odgurala lađu na „severnu planinu. Onda je rekla: ’Ja sam te spasla. Priveži lađu za drvo; ali neka te voda ne odnese, dok si na planini. Kad se voda povuče, možeš polako da siđeš!‘“ (Satapata-bramana; uporedite s Postanjem 6:9–8:22).

 [Mapa/Slike na 123. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Gang teče preko 2 400 kilometara od Himalaja do Kalkute i svoje delte u Bangladešu

INDIJA

Kalkuta

Reka Gang

[Slike]

Ma-Ganga, na vrhu Šivine glave, spušta se kroz njegovu kosu

Pobožni hindusi na jednom gatu, kupaju se u Gangu kod Varanasija, to jest Benaresa

 [Slika na 96. strani]

Ganeša, hinduistički bog sreće s glavom slona, sin Šive i Parvati

[Slike na 99. strani]

Lingami (simboli falusa) koje hindusi obožavaju. Šiva (bog plodnosti) na jednom lingamu i s četiri glave na drugom

[Slika na 108. strani]

Đainističke časne sestre nose mukha-vastrike, to jest štitnike za usta, koji sprečavaju da insekti ulete u usta i budu ubijeni

[Slika na 115. strani]

Obožavanje zmije, koje se praktikuje uglavnom u Bengalu. Manasa je boginja zmija

[Slika na 118. strani]

Višnu, sa svojom ženom Lakšmi, na sklupčanoj zmiji Ananti, s četvoroglavim Bramom na lotosu koji raste iz Višnuovog pupka