Zašto mnogi prihvataju evoluciju?
Poglavlje 15
Zašto mnogi prihvataju evoluciju?
1, 2. Koji je jedan razlog zbog koga mnogi ljudi veruju u evoluciju?
KAO što smo videli, dokaz za stvaranje je ogroman. Zašto, onda, mnogi ljudi odbacuju stvaranje i umesto toga prihvataju evoluciju? Jedan razlog je ono čemu su bili poučeni u školi. Naučni udžbenici skoro uvek unapređuju gledište evolucije. Studentima se retko, ako uopšte, iznose suprotni argumenti. U stvari, obično se sprečava da se argumenti protiv evolucije pojave u školskim udžbenicima.
2 U časopisu American Laboratory, jedan biohemičar je o školovanju svoje dece pisao sledeće: „Detetu se evolucija ne iznosi kao teorija. Suptilne izjave daju se u naučnim tekstovima već u osnovnoj školi (na osnovu mog čitanja udžbenikâ moje dece). Evolucija se predstavlja kao realnost, a ne kao koncept koji se može dovesti u pitanje. A zatim autoritet obrazovnog sistema natera na verovanje.“ S obzirom na evoluciono učenje u višim razredima, on je rekao: „Studentu nije dozvoljeno da ima lična verovanja ili da ih iznosi: ako student to učini, on ili ona bivaju predmet izrugivanja i kritike od strane poučavaoca. Često student rizikuje akademski gubitak zbog toga što njegova ili njena gledišta nisu ’ispravna‘ te se ocena smanjuje.“1
3. Kako se nekim ljudima uslovljava da prihvate evoluciju?
3 Evoluciona gledišta prožimaju ne samo škole već sva područja nauke i druga polja, kao što su istorija i filozofija. Knjige, članci u časopisima, filmovi i televizijski programi obrađuju to kao utvrđenu činjenicu. Često čujemo ili čitamo fraze kao što su: ’Kad je čovek evoluirao od nižih životinja‘, ili ’Milionima godina ranije, kada se život razvio u okeanima‘. Tako, ljudima se uslovljava da prihvate evoluciju kao činjenicu, a suprotni dokazi prolaze nezapaženo.
Težina autoriteta
4. Kako se težina autoriteta stavlja na verovanje u evoluciju?
4 Kada vodeći edukatori i naučnici tvrde da je evolucija činjenica, i podrazumevaju da samo neuki odbijaju da veruju u nju, koliko će im se laika usprotiviti? Ta težina autoriteta koja se stavlja na verovanje u evoluciju jeste veliki razlog za njeno prihvatanje od strane velikog broja ljudi.
5. (a) Koji primer pokazuje kako naučnici često koriste svoju težinu autoriteta? (b) Zašto su takve tvrdnje pogrešne?
5 Jedan tipičan primer gledišta koja često plaše laike jeste sledeća tvrdnja Ričarda Dokinsa: „Darvinovu teoriju sada podupiru svi raspoloživi relevantni dokazi, i njenu istinitost ne dovodi pod sumnju nijedan ozbiljan savremeni biolog.“2 Ali, da li je to stvarno tako? Ni u kom slučaju. Jedno malo istraživanje otkriće da mnogi naučnici, uključujući ’ozbiljne savremene biologe‘, ne samo da evoluciju dovode pod sumnju, već i ne veruju u nju.3 Oni veruju da je dokaz za stvaranje daleko, daleko jači. Dakle, preterane izjave kao što je ona Dokinsonova pogrešne su. Ali one su tipični pokušaji da se pomoću takvog jezika zataška suprotno. Primetivši to, jedan posmatrač je pisao u časopisu New Scientist: „Zar Ričard Dokins ima toliko malo vere u dokaz za evoluciju da mora da pravi preterana uopštavanja kako bi odbio protivnike njegovih verovanja?“4
6. Kako je evolucioni dogmatizam suprotan prihvaćenoj naučnoj metodi?
6 Na sličan način knjiga A View of Life, od evolucionista Lurije, Gulda i Singera, kaže da je „evolucija činjenica“, i tvrdi: „Mogli bismo takođe sumnjati u to da se Zemlja okreće oko Sunca, ili da vodonik i kiseonik sačinjavaju vodu.“5 Ona takođe objavljuje da je evolucija isto toliko činjenica koliko i postojanje gravitacije. Ali eksperimentalno se može dokazati da se Zemlja okreće oko Sunca, da vodonik i kiseonik sačinjavaju vodu, i da postoji gravitacija. Evolucija se ne može eksperimentalno dokazati. I stvarno, ti isti evolucionisti priznaju da „oko teorija evolucije besni rasprava“.6 A da li još uvek besne rasprave oko toga da li se Zemlja okreće oko Sunca, oko toga da li vodonik i kiseonik sačinjavaju vodu, i oko postojanja gravitacije? Ne. Koliko je, onda, razumno reći da je evolucija isto toliko činjenica koliko i te stvari?
7. Zašto naučnici svoje zaključke ne zasnivaju uvek na činjenicama?
7 U uvodu knjige Missing Links, od Džona Ridera, Dejvid Pilbim pokazuje da naučnici svoje zaključke ne temelje uvek na činjenicama. Jedan razlog, kaže Pilbim, jeste taj što su naučnici „takođe ljudi i zbog toga što je mnogo toga na kocki, jer postoje blještave nagrade u obliku slave i publiciteta“. Knjiga priznaje da je evolucija „nauka koju pokreću individualne ambicije i tako podložna unapred stvorenim verovanjima“. Kao jedan primer, ona zapaža: „Kada se zaključak stvoren unapred... tako oduševljeno dočeka i toliko dugo prilagođava kao u slučaju Piltdaunskog čoveka, nauka otkriva uznemiravajuću sklonost ka verovanju pre ispitivanja.“ Pisac dodaje: „Savremeni [evolucionisti] se neće ništa manje verovatno nego raniji istraživači prikloniti pogrešnim podacima koji podupiru njihove unapred stvorene zaključke... [koji su] odbacivali objektivnu procenu u korist zapažanja u koja su želeli da veruju.“7 Tako, zbog toga što su se priklonili evoluciji, i želji da unaprede svoje karijere, neki naučnici neće priznati mogućnost greške. Umesto toga, oni rade na opravdavanju unapred stvorenih ideja umesto da priznaju možda pogubne činjenice.
8. Zašto je V. R. Tomson osudio veliki preokret ka verovanju u evoluciju?
8 Ovaj nenaučni stav primetio je i osudio V. R. Tomson u svom predgovoru za stogodišnje izdanje Darvinovog Porekla vrsta. Tomson je rekao: „Ako argumenti ne uspevaju da se odupru analizama, treba se suzdržati od prihvatanja, a na veliki preokret zbog slabog argumenta mora se gledati kao na vredan osude.“ On je rekao: „Činjenice i tumačenja na koja se Darvin oslanjao sada su prestali da uveravaju. Dugotrajna ispitivanja o nasleđu i raznolikosti potkopala su darvinističku poziciju.“8
9. Šta je Tomson rekao o naučnicima koji zataškavaju kritiku evolucije?
9 Tomson je takođe primetio: „Dugotrajna i žalosna posledica uspeha Porekla bila je ta da su se biolozi odali neproverljivoj spekulaciji... Uspeh darvinizma bio je praćen opadanjem naučnog integriteta.“ On je zaključio: „Ta situacija, gde se ljudi od nauke stavljaju u odbranu neke doktrine koju nisu u stanju da naučno definišu, još manje da prikažu s naučnom rigoroznošću, pokušavajući da zadrže svoj ugled u javnosti putem zataškavanja kritike i eliminisanja poteškoća, jeste abnormalna i nepoželjna u nauci.“9
10 Zašto mnogi naučnici prihvataju evoluciju kao „činjenicu“?
10 Slično tome, profesor antropologije, Antoni Ostrik, kritikovao je svoje kolege naučnike zbog toga što su proglasili „za činjenicu“ to da je čovek potekao od majmunolikih stvorenja. On je rekao da je „u najboljem slučaju to samo hipoteza i uz to ne dobro poduprta“. Zapazio je da „ne postoji dokaz da čovek nije ostao suštinski isti od prvog dokaza o njegovoj pojavi“. Taj antropolog je rekao da se ogroman broj profesionalaca privoleo onima koji unapređuju evoluciju „iz straha da neće biti proglašeni za ozbiljne naučnike ili da će biti izbačeni iz ozbiljnih akademskih krugova“.10 U tom pogledu, Hojl i Vikramazing takođe komentarišu: „Ili ćete verovati u te koncepte ili ćete neizbežno biti ožigosani kao jeretik.“11 Jedna posledica toga jeste nevoljnost mnogih naučnika da ispitaju gledište stvaranja bez predrasude. Kao što se u jednom pismu uredniku Hospital Practicea primetilo: „Nauka se uvek ponosila svojom objektivnošću, ali bojim se da mi naučnici brzo postajemo žrtve predrasudnog, uskogrudnog razmišljanja, čega smo se toliko dugo gnušali.“12
Propust religije
11. Kako je propust religije jedan faktor u prihvatanju evolucije?
11 Jedan dodatni razlog za prihvatanje evolucije jeste propust konvencionalne religije kako u onome što naučava tako i u onome što radi, kao i njen propust da ispravno predstavi biblijski izveštaj o stvaranju. Informisane osobe su dobro svesne religiozne istorije licemerstva, tlačenja i inkvizicija. Oni su posmatrali svešteničku podršku krvožednim diktatorima. Oni znaju da su se ljudi iste religije na milione međusobno ubijali u ratovima, dok je sveštenstvo podupiralo svaku stranu. Stoga oni ne nalaze nikakav razlog da uzmu u obzir Boga koga te religije navodno predstavljaju. Tu otuđenost takođe unapređuju apsurdne i nebiblijske doktrine. Takve ideje kao što je večno mučenje — da će Bog zauvek peći ljude u doslovnoj paklenoj vatri — odbojne su osobama koje razmišljaju.
12. Šta propust svetskih religija u stvari pokazuje?
12 Međutim, nisu samo osobama koje razmišljaju odvratna takva religiozna učenja i postupci, već dokaz iz Biblije pokazuje da je to i Bogu odvratno. I zaista, Biblija otvoreno razotkriva licemerstvo izvesnih religioznih vođa. Na primer, ona o njima kaže: „Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i zloće“ (Matej 23:28). Isus je običnim ljudima rekao da su njihovi sveštenici ’slepe vođe‘ koje su naučavale ne ono što dolazi od Boga, nego suprotno tome ’ljudske zapovesti‘ (Matej 15:9, 14, DK). Na sličan način, Biblija osuđuje religioniste koji „govore da poznaju Boga, a delima ga se odriču“ (Titu 1:16). Dakle, uprkos svojim tvrdnjama, religije koje unapređuju ili odobravaju licemerstvo i prolivanje krvi ne potiču od Boga, niti ga predstavljaju. Umesto toga, one se nazivaju ’lažnim prorocima‘, i upoređuju se s drvećem koje daje ’zle plodove‘ (Matej 7:15-20; Jovan 8:44; 13:35; 1. Jovanova 3:10-12).
13. Kakav nedostatak vođstva je očigledan u religiji?
13 Takođe, mnoge religije su kapitulirale kad je u pitanju evolucija, ne pružajući tako svojim ljudima nikakvu alternativu. Na primer, New Catholic Encyclopedia kaže: „Opšta evolucija, čak i ljudskog tela, izgleda kao najverovatnije naučno objašnjenje porekla.“13 Na jednom vatikanskom sastanku, 12 izučavalaca koji su predstavljali najviše naučno telo katoličke crkve složili su se sa sledećim zaključkom: „Uvereni smo da mase dokaza pružaju primenu koncepta evolucije na čoveka i druge primate van ozbiljne sumnje.“14 S takvim religioznim odobrenjem, da li je verovatno da će se neinformisani članovi crkve usprotiviti čak i kada, u stvari, „mase dokaza“ ne podupiru evoluciju, već, umesto toga, stvarno podupiru stvaranje?
14. Kako se vakuum izazvan krivom religijom često ispunjava?
14 Vakuum koji iz toga nastaje često se ispunjava agnosticizmom i ateizmom. Napuštajući verovanje u Boga, ljudi kao alternativu prihvataju evoluciju. Danas, u izvesnom broju zemalja, ateizam zasnovan na evoluciji jeste čak službena državna politika. Odgovornost za veliki deo tog neverovanja može se pripisati svetskim religijama.
15. Koje druge pogrešne religiozne ideje odvraćaju od verovanja u Boga i Bibliju?
15 Takođe, neke religiozne doktrine navode ljude da veruju da Biblija naučava stvari suprotne naučnoj činjenici, tako da oni odbacuju Boga Biblije. Na primer, kao što je primećeno u jednom ranijem poglavlju, neki pogrešno tvrde da Biblija naučava da je zemlja bila stvorena za šest doslovnih dana od po 24 sata, i da je stara samo 6 000 godina. Ali Biblija ne naučava te stvari.
’Verujem samo ono što vidim‘
16. Zašto neki ljudi odbacuju koncept o Stvoritelju?
16 Neki ljudi iskreno odbacuju koncept o Stvoritelju zbog toga što smatraju, kako se to kaže, da treba da ’veruješ samo ono što vidiš‘. Ako se nešto ne može videti ili na neki način izmeriti, onda oni mogu smatrati da to ne postoji. Istina, u svakodnevnom životu oni priznaju postojanje mnogih stvari koje se ne mogu videti, kao što su elektricitet, magnetizam, radio ili TV talasi i gravitacija. Pa ipak, to ne menja njihovo gledište, jer sve te stvari mogu ipak da se izmere ili osete pomoću nekog drugog fizičkog sredstva. A ne postoji fizički način da se vidi ili izmeri neki Stvoritelj, ili Bog.
17, 18. (a) Koji dokaz koji možemo videti potvrđuje postojanje jednog nevidljivog Stvoritelja? (b) Zašto ne treba da očekujemo da vidimo Boga?
17 Međutim, kao što smo videli u prethodnim poglavljima, postoji zdrav razlog za verovanje da jedan nevidljivi Stvoritelj zaista postoji, jer mi možemo posmatrati dokaz, fizičke rezultate njegovog delovanja. To vidimo u tehničkom savršenstvu i složenosti strukture atoma, u veličanstveno organizovanom svemiru, u jedinstvenoj planeti Zemlji, u zadivljujućim konstrukcijama živih bića i u čovekovom izvanrednom mozgu. To su posledice koje moraju imati odgovarajući uzrok odgovoran za njihovo postojanje. Čak i materijalisti prihvataju taj zakon uzroka i posledice u svim drugim stvarima. Zašto ne bi i s obzirom na sam fizički svemir?
18 O toj stvari, jednostavan argument Biblije iznosi to najbolje: „[Stvoriteljeva] nevidljiva svojstva, što će reći njegova večna moć i božanstvo, vidljiva su, još otkako je svet počeo, oku razuma, u stvarima koje je načinio“ (Rimljanima 1:20, The New English Bible). Drugim rečima, Biblija rezonuje od posledice ka uzroku. Vidljivo stvarstvo, izvanredne ’stvari koje je načinio‘, jesu očigledna posledica koja mora imati jedan inteligentan uzrok. Taj nevidljivi uzrok jeste Bog. Takođe, kao Tvorac čitavog svemira, Stvoritelj bez sumnje poseduje tako ogromnu moć da ljudi od krvi i mesa ne treba ni da očekuju da vide Boga i prežive. Kao što Biblija kaže: „Ne može čovek [Boga] videti i ostati živ“ (Izlazak 33:22).
Još jedan veliki razlog za neverovanje
19. Koji je jedan drugi veliki razlog zbog čega mnogi prihvataju evoluciju?
19 Postoji još jedan veliki razlog zbog čega mnogi ljudi napuštaju verovanje u Boga i prihvataju evoluciju. To je zbog preovladavanja patnje. Vekovima postoji toliko mnogo nepravde, tlačenja, zločina, rata, bolesti i smrti. Mnoge osobe ne razumeju zbog čega sve te teškoće snalaze ljudsku porodicu. Oni smatraju da jedan svemoćan Stvoritelj ne bi dopustio takve stvari. Budući da takvo stanje zaista postoji, oni smatraju da Bog ne bi mogao da postoji. Tako, kada se iznese evolucija oni je prihvataju kao jedini izbor, često bez mnogo ispitivanja.
20. Na koja pitanja treba da se odgovori?
20 Zašto bi, onda, jedan svemoćan Stvoritelj dopuštao toliku patnju? Da li će zauvek biti tako? Razumevanje odgovora na taj problem će, pak, omogućiti čoveku da razume dublji razlog koji je u korenu toga što evoluciona teorija postaje tako raširena u naše vreme.
[Pitanja za razmatranje]
[Istaknuti tekst na 179. strani]
Studentu se retko iznose suprotni argumenti
[Istaknuti tekst na 180. strani]
Evoluciono učenje prožima nauku i druga područja
[Istaknuti tekst na 180. strani]
Mnogi edukatori i naučnici kažu ili podrazumevaju da samo neuki ne veruju u evoluciju
[Istaknuti tekst na 182. strani]
„[Evoluciona] nauka otkriva uznemiravajuću sklonost ka verovanju pre ispitivanja“
[Istaknuti tekst na 182. strani]
„Činjenice i tumačenja na koja se Darvin oslanjao sada su prestali da uveravaju“
[Istaknuti tekst na 183. strani]
’Zataškavanje kritike... abnormalno je i nepoželjno u nauci‘
[Istaknuti tekst na 185. strani]
Vakuum prouzrokovan propustom religije često vodi do prihvatanja evolucije
[Istaknuti tekst na 187. strani]
Zbog postojanja patnje, mnogi napuštaju verovanje u Boga i prihvataju evoluciju
[Slike na 181. strani]
Da li još uvek besne rasprave oko toga da li se Zemlja okreće oko Sunca, oko toga da li vodonik i kiseonik sačinjavaju vodu, oko postojanja gravitacije?
Orbita
Voda
Gravitacija
[Slika na 184. strani]
Svešteničko podupiranje obe strane u ratu, netrpeljivost i lažna učenja, kao što je paklena vatra, odvraćaju mnoge
[Slike na 186. strani]
Postojanje Stvoritelja dokazano je po „stvarima koje je načinio“
