Apostol Pavle je podstakao hrišćane: „Mislite na one koji su u okovima kao da ste i sami s njima okovani“ (Jevr. 13:3). Kao Jehovine sluge, mi ne zaboravljamo našu vernu braću i sestre i zato u svoje molitve uključujemo i „sve koji su na vlasti, da bismo vodili miran i tih život u potpunoj odanosti Bogu i čestitosti“ (1. Tim. 2:1, 2; Ef. 6:18).

Slede neka pravna pitanja s kojima su se Jehovini svedoci suočili u protekloj godini.

Naša braća i sestre u Rusiji i dalje ’bez prestanka poučavaju i objavljuju dobru vest‘ uprkos kampanji koju protiv njih i dalje vodi Ruska pravoslavna crkva i pojedinci koji su na vlasti (Dela 5:42). Ruske vlasti i dalje zloupotrebljavaju  — kada su u pitanju naše publikacije i naši suvernici u Rusiji — jedan ne baš najjasniji zakon o ekstremizmu koji je donet u cilju sprečavanja terorizma. Tako su ruski sudovi utvrdili da oko 70 naših publikacija sadrže „ekstremističke“ izraze i vlasti su ih svrstali među ostalu zabranjenu ekstremističku literaturu. Pozivajući se na ovu navodnu opasnost, neki predstavnici lokalnih vlasti upadali su u naše Dvorane Kraljevstva, kao i u kuće naših suvernika da bi pronašli takvu literaturu. Policija privodi Svedoke, fotografiše ih i uzima im otiske prstiju kad ih zatekne u službi propovedanja. Često ih zadržava u pritvoru s ciljem da ih zaplaši.

Počevši od maja 2013. godine, 16 naše braće i sestara iz Taganroga morali su da izađu pred sud  zbog organizovanja, prisustvovanja i učešća na našim hrišćanskim sastancima i u službi propovedanja. To je nakon raspada Sovjetskog Saveza bilo prvi put da su Svedoci bili krivično gonjeni zbog svoje vere. Predstavnici vlasti širom Rusije pokušavaju da izdejstvuju da sudovi proglase našu literaturu „ekstremističkom“ a da našu braću osude za raspirivanje verske netrpeljivosti.

Uslovi pod kojima žive naša braća i sestre u Eritreji još uvek se nisu poboljšali. U julu 2013. godine, 52 Svedoka je bilo u zatvoru, uključujući i osmoricu braće koji imaju 70 ili više godina, kao i šest sestara. Trojica braće, Paulos Ijasu, Isak Mogos i Nagada Teklemarijam, zatvoreni su još od 24. septembra 1994. zato što su odbili da služe vojsku.

Otprilike polovina njih nalazi se u zatvoru Majter, koji se nalazi u pustinjskoj oblasti, severno od glavnog grada Asmare. U periodu od oktobra 2011. do avgusta 2012, vlasti su kaznile 25 naše braće tako što su ih stavile u kontejnere od talasastog lima koji su do polovine ukopani u zemlju. U letnjim mesecima, stražari ih tokom dnevne žege puste napolje zbog nesnosne vrućine. Ipak, ne dobijaju dovoljno vode, a hrana koju im daju je vrlo oskudna, što sve narušava njihovo zdravlje. Nažalost, naš 68-godišnji brat Johanes Hajle, preminuo je u avgustu 2012. zbog ovakvih surovih uslova, baš kao i brat Misgina Gebretinsae 2011. godine.