Skupština na znakovnom jeziku u Kobeu, u Japanu, saznala je 1999. godine za gluvog čoveka po imenu Hirofumi. Kada je jedan brat otišao da ga poseti, majka tog čoveka mu nije dozvolila da ga vidi. Brat je više puta dolazio i molio je, pa je ona na kraju dovela Hirofumija do vrata. Imao je  dugu, zapuštenu kosu i bradu. Izgledao je kao čovek koji je decenijama bio na pustom ostrvu. Lice mu je bilo bezizražajno. Hirofumi nije bio samo gluv već i slep. Brat se veoma iznenadio, ali je onda uzeo Hirofumija za ruke i obratio mu se na taktilnom znakovnom jeziku. Nije bilo nikakve reakcije. Hirofumi se povukao iz društva i nije komunicirao ni sa kim od kako je izgubio vid pre deset godina, kada je imao 31 godinu.

Brat je ponovo navratio dva dana kasnije. Hirofumijeva majka se iznenadila jer je mislila da će on odustati kada vidi u kakvom je stanju njen sin. Brat ju je ponovo zamolio da vidi Hirofumija, pa ga je ona dovela do vrata. Nakon što je mesec dana dolazio, a kod Hirofumija nije bilo nikakve reakcije, majka mu je rekla da se više ne muči da dolazi. Pa ipak, brat je nastavio. Donosio mu je kolače i činio sve što je mogao da bi pokazao da brine. Nakon još dva meseca bez ikakve reakcije, i brat je zaključio da više nema smisla da dolazi.

Međutim, odlučio je da ga poseti poslednji put. Pre nego što je stigao do kuće, molio se Jehovi i tražio da mu pomogne da odluči da li da nastavi da posećuje Hirofumija. Kada je došao, uzeo je Hirofumija za ruke i znakovima mu rekao da postoji Bog koji se zove Jehova, da ga on stalno gleda sa neba i razume njegovu patnju bolje od ikog. Jehova brine o njemu i želi da mu  pruži olakšanje. Zato je poslao jednog svog Svedoka kod njega. Hirofumi isprva nije pokazao nikakvu reakciju, a onda mu je čvrsto stegao ruku a niz obraz mu je skliznula suza. Duboko dirnut, brat je zaplakao s njim. Počeli su da proučavaju Bibliju.

Nakon što su proučavali 11 godina, Hirofumi se povezao sa skupštinom iz svog mesta da ne bi više daleko putovao do skupštine na znakovnom jeziku. U novoj skupštini niko nije znao znakovni jezik, ali za 18 meseci su ga 22 objavitelja naučila kako bi mogli da pomažu Hirofumiju. Hirofumi je u januaru 2012. održao svoj prvi zadatak u Teokratskoj školi propovedanja,  tako što je neko prevodio njegove znakove. U oktobru iste godine postao je nekršteni objavitelj.

Floren je pionir sa Filipina koji ima oko 25 biblijskih studija, i to uglavnom sa čuvarima, to jest radnicima obezbeđenja. Mnogi od tih ljudi rade uveče ili tokom noći. Zato Floren mora da se prilagodi. On ide na njihovo radno mesto i proučava s njima tokom pauze ili u drugo prikladno vreme, kako ne bi ometao njihov posao. S nekima proučava između sedam i jedanaest sati uveče, a s nekima između pet i devet sati ujutru. Ponekad stigne u vreme kada se čuvari smenjuju. Tako može da proučava sa čuvarem koji je došao da preuzme smenu i zatim sa onim koji je upravo završio svoju. Floren kaže: „To što proučavam s tako mnogo osoba donosi mi radost kakvu nikad nisam osetio.“ Neki od tih čuvara dolaze na sastanke u Dvorani Kraljevstva. Jedan čovek s kojim je Floren proučavao sada je kršten brat i služi kao opšti pionir.

Dok su bile u službi jednog kišnog dana u Jermeniji, dve naše sestre su videle majku i ćerku na ulici i ponudile im traktat. Na iznenađenje sestara, majka, koja se zove Marusja, rekla je da ona i njena ćerka Jeva po ovom lošem vremenu čekaju na ulici već dva sata, nadajući se da će naići Jehovini svedoci. Zbog čega? Marusjin brat je u zatvoru čuo biblijsku istinu od braće koja su bila tamo zbog odbijanja da  služe vojsku. Marusja je očekivala da će njen brat u zatvoru ogrubeti i postati agresivan. Ali on je postao uravnoteženiji i smireniji. Ostao je u kontaktu sa Svedocima i dalje se menjao nabolje. Marusja i njena ćerka su shvatile da se to ne uklapa u propagandu protiv Jehovinih svedoka koju su viđale na plakatima po gradu i slušale na televiziji. Jeva je razmišljala: ’Moj ujak je postao divan čovek. Zašto se onda tako ružno govori o Jehovinim svedocima?‘ Odlučna da dobije odgovor na to, rekla je majci: „Nikada nećemo saznati nešto o ovim ljudima ako ne rizikujemo. Hajde da odmah nađemo Jehovine svedoke i rešimo nedoumice.“ Zato su izašle na ulicu onog dana kada su srele naše dve sestre. Dva dana kasnije, obe su počele da proučavaju Bibliju. Počele su da redovno dolaze na sastanke, napredovale su i postale nekršteni objavitelji.

Jedna žena iz Adane, u Turskoj, koja se borila sa ozbiljnim ličnim i porodičnim problemima i čak pokušala samoubistvo, pred vratima je pronašla dva naša časopisa. Izgleda da su ih deca iz komšiluka našla na zemlji i stavila ispred njenih vrata, misleći da pripadaju njoj. Žena je bila oduševljena životnim pričama i želela je da se i njen život tako promeni. Pozvala je broj koji je bio zapisan na jednom od časopisa i dobila pionirku koja je živela u blizini. Počela je da proučava Bibliju s njom. Žena je cenila sve što je učila i rekla da želi da ide na sastanke. Ispostavilo se da se Dvorana Kraljevstva nalazi u blizini njenog  stana. Odmah je krenula na sastanke i nije prestala da to čini.

Bam iz Nepala je bio policajac i redovno je išao u crkvu. Dok je bio na dužnosti, sreo je na ulici jedan par specijalnih pionira. Oduševilo ga je to što su na sva njegova pitanja odgovarali iz Biblije. Počeo je da proučava Bibliju i uskoro je redovno dolazio na sastanke. Kako je napredovao, savest je počela da ga uznemirava zbog posla kojim se bavio. Zato je od nadređenih tražio kancelarijski posao, gde ne bi morao da nosi oružje. Oni su se složili. Međutim, nakon prisustvovanja oblasnom kongresu, Bama je ponovo opterećivala savest i odlučio je da potpuno napusti posao u policiji.

Njegovoj ženi se to nije svidelo, jer je policijski posao sa sobom donosio ugled u društvu, dobru zaradu, beneficije i dobru penziju. Da bi ga nagovorila da se predomisli, predložila mu je: „Ako budeš radio za policiju, ja ću proučavati sa Svedocima.“ Pošto to nije urodilo plodom, ubedila je kapetana policije da pošalje Bama u zatvor, nadajući se da će tada početi da gleda na stvari iz njenog ugla. Nakon što je deset dana proveo u zatvoru, Bam je pušten, ali nije promenio mišljenje. Počeo je da radi kao vozač rikše, što je podrazumevalo da mnogo sati provodi na vrelini sunca. I pored toga, bio je srećan. Nastavio je da napreduje i postao je objavitelj. S vremenom je popustilo protivljenje njegove žene. Braća i sestre iz  skupštine su bili uvek ljubazni prema njoj, pa je i ona počela da proučava. Bam i dalje brine za svoju porodicu i kao vozač rikše zarađuje više nego što je zarađivao kao policajac. On se krstio u februaru 2013. i sada dolazi na sastanke sa ženom i sinom.

Mjonghi, sestra iz Koreje, ima problem s nogom zbog paralize od koje je obolela sa dve godine. Lako se umara i ponekad se desi da padne. Osim toga, često doživljava napade panike i neželjena dejstva lekova koje uzima. Mjonghi teško diše, a mučni su i napetost i nemir koje oseća. Ali i pored tih problema, Mjonghi je imala želju da bude pomoćni pionir i u tome uspeva skoro svakog meseca već dve godine. Zahvalna je Jehovi što joj daje snagu da izvrši svoju službu.

Agnes, misionarka iz Indonezije, imala je običaj da na tamošnjoj pijaci svedoči jednoj ženi koja je prodavala povrće. Ta žena je u to vreme bila trudna. Volela je da čita naše časopise i da razgovara o biblijskim temama kad nije bilo puno posla. Jednog dana je Agnes otišla na pijacu da je poseti, ali nje nije bilo. Njen muž joj je rekao da mu se supruga upravo porodila. Agnes je odlučila da je poseti. Ponela je knjigu Moja knjiga biblijskih priča i  upakovala je kao poklon. Žena se obradovala što je Agnes došla da vidi nju i bebu, ali još više se iznenadila kada je videla poklon koji joj je Agnes donela. Otpakovala ga je i u neverici rekla: „Gde ste pronašli ovu knjigu? Tražila sam je 30 godina! Obišla sam sve knjižare i pitala sve ljude. Niko je nije imao i nije znao za nju, a ona je toliko dobra da se nijedna druga ne može meriti s njom.“ Ispostavilo se da je toj ženi, kad je bila devojčica, njen ujak dao tu knjigu i ona je volela da je čita. Sada ponovo može da je čita, a i njena najstarija ćerka je mnogo voli. Obe su počele da proučavaju Bibliju.