Na prethodnim stranicama smo čitali o mnogima koji su još u mladosti pokazali da se sećaju „svog Veličanstvenog Stvoritelja“ (Prop. 12:1). Trenutno u Gruziji ima 3 197 pionira, a trećinu njih čine osobe mlađe od 25 godina. Šta je tim mladima pomoglo da se učvrste u istini?

Ima više faktora, a jedan je taj što se Gruzini trude da neguju bliske porodične veze. Konstantin ima petoro dece i sva su Jehovini svedoci. On je rekao: „Zainteresovao sam se za biblijsku istinu kad sam saznao da je Jehova Otac pun ljubavi. Postavio sam cilj da i ja budem otac kom će deca uvek slobodno prilaziti.“

Malhazi i njegova žena, koji imaju troje dece, takođe se veoma trude da svi u porodici  budu bliski. On kaže: „S vremena na vreme kažemo deci da razmisle o tome šta cene kod nas i jedni kod drugih. Zatim o tome razgovaramo tokom porodičnog proučavanja. Tako ona uče da traže dobro u drugima i da ih cene.“

Da bi pomogli roditeljima, starešine nastoje da od vrlo ranog uzrasta uključe decu u skupštinske aktivnosti. Mladić po imenu Nestori krstio se s 11 godina. On kaže: „Starešine su mi odmalena davale male zadatke. Tako sam imao osećaj da sam deo skupštine.“

Dobri uzori i podrška starešina su takođe veoma važni. Koba, jedan od Nestorijeve braće, kaže: „Za razliku od moje braće i sestre, ja sam u tinejdžerskim godinama bio prilično buntovan. Jedan mladi starešina,  koji mi je bio uzor, uvek je pokušavao da me razume i nije me osuđivao. Njegov dobar primer je bio presudan da bih se vratio Jehovi.“

Danas Nestori i Koba, zajedno sa svojom sestrom, Mari, služe na jednom udaljenom području. Koba kaže: „Sada je moj život ispunjen!“

Podružnica nastoji da uključi mlade u razne projekte. Jedan član Odbora podružnice kaže: „Mnogo volimo naše mlade i želimo da im damo priliku da urade više za Jehovu.“

Bliska saradnja sa zrelim objaviteljima ostavlja snažan utisak na mlade. Mamuka, koji je sarađivao s međunarodnim slugama za gradnju kad se gradila Kongresna dvorana u Tbilisiju, priča: „Ovakvi međunarodni projekti pružaju nam priliku da učimo od drugih. Naučio sam mnoge poslove, ali i mnogo toga u duhovnom pogledu.“

Bliskost među članovima porodice, podstrek starešina i zreli objavitelji, veoma su pozitivno uticali na mnoge mlade. Sledeće reči apostola Jovana odlično opisuju osećanja njihovih roditelja: „Za mene nema veće radosti nego da čujem da moja deca žive po istini“ (3. Jov. 4).

Vodeće telo je 2013. podstaklo sve podružnice da ispitaju da li bi bilo dobro imati publikacije na još nekim jezicima koji se govore na njihovom području. Svrha toga je  bila da dobra vest stigne do još većeg broja ljudi.

Nakon toga je gruzinska podružnica odlučila da se neke publikacije prevedu na jezike svan i mingrelski, koji su toliko slični gruzinskom da ih neki smatraju dijalektima.

Revni pioniri iz Svanetije su napisali: „Svane interesuju duhovne teme i veoma poštuju Bibliju. Čak i oni koji ranije nisu želeli da uzmu naše publikacije, sada su ih prihvatili jer su na njihovom maternjem jeziku.“

Svi objavitelji koji govore mingrelski bili su srećni kada su sastanci počeli da se održavaju na njihovom maternjem jeziku.  Mladi pionir koji se zove Giga kaže: „Konačno na sastanku mogu da se izražavam svojim rečima. Više ne moram najpre da prevodim u glavi ono što hoću da kažem.“

Zuri, starešina koji služi u skupštini na mingrelskom u Thaji, iskreno kaže: „Doživeo sam mnoge dirljive trenutke, kako lepe tako i ružne, a nikada nisam ni suzu pustio. Ali kada smo prvi put na sastanku pevali pesme Kraljevstva na mingrelskom, svima su navrle suze na oči, pa i meni.“

Važan datum u istoriji Svedoka u Gruziji je 6. april 2013. Tog dana je brat Dejvid  Splejn održao govor za posvećenje renovirane i proširene podružnice, Kongresne dvorane i objekta u kom će se održavati biblijske škole. Gostoljubiva braća u Gruziji su u svoje domove srdačno primila 338 delegata iz 24 zemlje.

Sutradan je 15 200 ljudi uživalo u posebnom govoru brata Splejna. Govor se putem audio i video veze prenosio skupštinama širom Gruzije. To je bio najveći događaj međunarodnog karaktera za Svedoke u ovoj zemlji. Braća i sestre su bili presrećni. Jedan mladi brat je rekao: „Sad znam kako će biti u novom svetu.“

Pokazalo se da je Biblijska škola za bračne parove, sada Škola za objavitelje Kraljevstva, pravi blagoslov za Jehovin narod u Gruziji. Od 2013. godine, više od 200 objavitelja je završilo ovu školu. Za njih je obuka koju su dobili od neprocenjive vrednosti i odlučni su da revno služe gde god je potrebno.

Zahvaljujući hrabrosti i marljivosti prvih objavitelja u Gruziji, dobra vest je došla do svih stanovnika ove zemlje. Jehova je bogato blagoslovio njihovu nesebičnu ljubav prema Bogu i bližnjima, kao i njihovu veru, hrabrost i trud.

Danas više od 18 000 objavitelja u Gruziji radosno nastavlja to delo i pomaže ljudima da uvide koliku moć ima Božja Reč (Fil. 3:13; 4:13).