Najvažniji događaji iz prošle godine

TOKOM 2000. godine, širom Zemljine kugle Jehovini svedoci su imali u svojim Dvoranama Kraljevstva istaknut sledeći biblijski stih: „Mi nismo od onih koji se povlače... nego od onih koji imaju veru“ (Jevr. 10:39). To što je navedeno u ovom stihu obeležavalo je duh koji su oni pokazali dok su širom sveta izvršavali svoju službu. Istina, nekima je teško da razgovaraju s nepoznatim osobama; pod izvesnim okolnostima možda osećaju priličnu nervozu. Pa ipak, s verom u Jehovu, oni su i dalje poslušni njegovim zapovestima.

Svetski izveštaj na 31. strani ističe nešto od toga što su oni uz Jehovin blagoslov postigli tokom službene  godine koja se završila 31. avgusta. Dodatne detalje možete pronaći u tabeli od 32. do 39. strane. Pored toga, moramo posebno spomenuti kongrese koji su održani.

Kongresi izvršioca Božje reči

Decembra 1999. upućen je poziv svim Jehovinim svedocima da zajedno s drugim zainteresovanim osobama posete Oblasni kongres „Izvršioci Božje reči“. Prvi od ovih kongresa održan je od 19. do 21. maja 2000. u Long Biču u Kaliforniji, SAD. Pre nego što se početkom 2001. završi ova serija kongresa, još će ih stotine biti održano širom sveta.

Program je usmerio pažnju na Jehovu, Izvršioca čudesnih dela. Bili smo ohrabreni da ne zaboravimo nijedno njegovo delo, već da ga svim srcem hvalimo (Ps. 9:2; 103:2). Dati su praktični saveti u vezi s porodičnim životom i o tome kako se boriti s trnom u telu. Podstaknuti smo da se mnogo trudimo da razvijamo duhovnost, da ne budemo zaboravni slušači nego da budemo poslušni Božjoj reči i da i dalje govorimo drugima o Jehovinim čudesnim delima. Iskustva i intervjui, zajedno s govorima, istakli su praktičnu vrednost onoga o čemu je bilo reči i mnogo su doprineli da to dođe do srca. Snažna biblijska drama, „Upozoravajući primeri za naše vreme“, ojačala nas je da se borimo protiv ponašanja koje bi moglo rozoriti naš odnos s Jehovom. A bili smo izgrađeni i temeljnim razmatranjem proročanstava iz biblijskih knjiga Isaije i Sofonije.

Jedno od kongresnih mesta bio je Nepstadion, najveći stadion u Mađarskoj. Prvoga dana je bilo prisutno više od 22 000 osoba. Oni koji su se odazvali na podsticaj da budu prisutni od samog početka, nikad neće zažaliti. U zaključku prepodnevnog programa tog dana bio  je poseban govor Gerita Loša, člana Vodećeg tela, tokom kojeg je objavljen izlazak Prevoda Hrišćanskih grčkih spisa Novi svet na mađarskom. Tog istog meseca je na drugim kongresima izašao Prevod Hrišćanskih grčkih spisa Novi svet na rumunskom i na albanskom.

Premda je u Albaniji kasnije tog meseca trebalo da bude još kongresa na drugim lokacijama, Svedoci iz cele Albanije, kao i s Kosova, prihvatili su poziv da prisustvuju prvom danu programa u Tirani. Kako su bili radosni kada je objavljena Biblija na albanskom! Jedan mladi brat je rekao: „Dok čitam ovaj prevod ne samo što mi je Biblija jasnija i razumljivija, nego je i više volim!“ A jedna sestra, koja je sada opšti pionir u svojim 60-im godinama, a bivši komunista i član Skupštine, napisala je: „To je izvrsno! Tek nakon što sam proučila ovaj prevod mogla sam da shvatim koliko je Biblija predivna, sa svojom prozom, poezijom i izveštajima koje je lako čitati. U potpunosti možete zamisliti neki dirljiv događaj. Kada sam pročitala kako je Isus činio čuda i kako su ga osuđivali i ismejavali, bila sam tako duboko dirnuta kao nikad ranije!“

 Na kongresima u Češkoj oduševljeni delegati su, pored drugih vrednih stvari koje su bile pripremljene i na kongresima u mnogim drugim zemljama, dobili i Prevod Novi svet s referencama koji ima puno marginalnih referenci i fusnota, što će im pružiti daljnu pomoć za temeljan studij Božje Reči. Kada je dato obaveštenje da je izašlo ovo izdanje, mnogi od prisutnih na kongresima u Pragu i Ostravi skočili su na noge i dugo aplaudirali.

Naravno, početkom te službene godine i dalje su se u nekim delovima sveta održavali oblasni kongresi pod motom „Božja proročanska reč“. Uložen je iskreni trud da se, koliko god je moguće, dođe s tom važnom vešću do ljudi iz mnogih naroda i jezika. Primera radi, u Meksiku je održano 190 Oblasnih kongresa „Božja proročanska reč“, a ukupno je bilo prisutno 1 073 667. Program je bio direktno iznošen na španskom, engleskom i majanskom jeziku i na meksičkom znakovnom jeziku, a prevođen je na mazatečki, miksečki i cocilski. Jezičke barijere su se rušile dok su sve vrste ljudi izvlačile koristi iz uvida koji nam Biblija daje u vezi s veličanstvenim stvarima koje Bog čuva za čovečanstvo.

Izlaziti na kraj s teškim situacijama

I tokom prošle službene godine dato je izvanredno svedočanstvo o Jehovi Bogu i njegovom Mesijanskom Kraljevstvu. Najveći broj objavitelja koji su učestvovali u ovoj aktivnosti bio je 6 035 564. Tokom te godine prosečno je 805 205 njih učestvovalo u pionirskoj službi. Tokom aprila ukupan broj pionira se povećao na 1 418 062! I ove godine je više od milijardu sati posvećeno davanju javnog svedočanstva. Mnogi koji su učestvovali u tom delu činili su to uprkos situacijama koje su njihovu veru izlagale žestokim ispitima. Pa ipak,  Jehovini svedoci su iz situacije u situaciju pružali dokaz da ’nisu od onih koji se povlače‘.

Na primer, Demokratsku Republiku Kongo mesecima razdire rat. U istočnom delu zemlje, u kom su uglavnom bile prekinute direktne veze s Kinšasom gde se nalazi podružnica, živi više od 30 000 objavitelja Kraljevstva. U nekim područjima, vojnici su često zaustavljali civile, uključujući i Jehovine svedoke, ispitivali ih i ponekad tukli. Svedoci ipak nisu prestali da propovedaju. U toj zemlji živi oko 50 miliona ljudi. Njima takođe treba pružiti priliku da čuju dobru vest. Tokom te godine, objavitelji su tamo u proseku posvetili oko 13 sati mesečno službi na terenu.

Braća i sestre u Liberiji su takođe pokazali izvanrednu veru. Svakodnevni izazovi s kojima se oni suočavaju obuhvataju ne samo borbu sa ozbiljnim ekonomskim nedaćama nego i iznurujuće posledice bolesti kao što su malarija i tifusna groznica. Gotovo su svi, i mladi i stari, pogođeni time. Zato je reakcija na poziv „Može li april 2000. postati naš najuspešniji mesec?“ bila snažno svedočanstvo o veri braće, njihovoj revnosti za Jehovu i moći Jehovinog duha u njihovom životu. Tamo je novi najveći broj objavitelja bio 3 193. Od svih objavitelja koji su tad izvestili o službi, 32 procenta su bili pomoćni i opšti pioniri. I pored sve te aktivnosti, broj od 16 875 prisutnih na Memorijalu prevazišao je sva očekivanja, a u maju je prema izveštaju vođeno 10 164 biblijska studija.

Devetnaestogodišnji građanski rat na Šri Lanki nastavio se nesmanjenom žestinom. Tokom aprila 2000, žestoke borbe na severnom delu poluostrva Džafna dovele su do toga da je desetine hiljada ljudi moralo pobeći odatle. Time je bilo zahvaćeno i pet skupština, uključujući i 600 objavitelja i zainteresovanih osoba.  Bilo je neophodno da se svi objavitelji smeste na delu koji je u sklopu Dvorane Kraljevstva i u obližnjim napuštenim kućama. Kako izgleda živeti pod takvim okolnostima? Jedan starešina je napisao: „Svuda oko sebe vidite bedu i neishranjenost.... Braća su izgubila svoje domove i imovinu. Kopnene mine su postavljene svuda uokolo. Braća su bez posla; deca ne mogu u školu. Život je jadan. Ali braća istrajavaju uz Jehovin duh i uz duhovnu pomoć.... Vidimo Jehovinu ruku i zahvalni smo mu.“ Braća su nastavila da održavaju sve sastanke, čak su pronašli i sigurna mesta za održavanje pokrajinskog sastanka, premda u manjim grupama nego obično. Oni nisu umanjili svoj trud na terenu. Naprotiv, još su se više trudili da prenesu dobru vest svojim bližnjima.

U nekim delovima Ukrajine je zbog ekonomske situacije dosta teško putovati. Pa ipak, jedna sestra u svojim 80-im koja visoko ceni prednost služenja Jehovi, već nekoliko godina pešači četiri sata svaki put kada ide do područja gde propoveda. Takođe pešači 10 kilometara kroz planinske predele da bi došla na sastanke.

Jehovini svedoci u Rumuniji služe uprkos snažnom protivljenju sveštenstva Pravoslavne crkve. Očekujući posetu zonskog nadglednika Vilija Gurnona, braća su za specijalno predavanje iznajmila jedan fudbalski stadion u Bukureštu. Ali zbog pritiska od strane pravoslavnog patrijarha ugovor je poništen. Međutim, nekoliko dana pred planiranu posetu, jedna uticajna osoba je intervenisala kako bi pomogla braći da iznajme prelepu salu Palatului (Palata), gde je publika od 2 184 osobe slušala govor čija je tema „Ispitujte da li ste u veri“ bila pravovremena. Sa ispitanom verom, više od 38 000 objavitelja u Rumuniji bez posustajanja nastavlja da propoveda dobru vest. Među njima je u proseku i 3 569  pionira, iako većina od njih mora da ima punovremeno svetovno zaposlenje.

Vlada u Etiopiji podržava ustavom zagarantovanu slobodu religije, ali sveštenstvo huška članove svojih crkava protiv Svedoka. Svakoga dana poneki Svedok u službi propovedanja primi mnogo uvredljivih reči. Ali protivljenje se ne završava na tome. Fanatični stanari takođe štapovima tuku objavitelje i gađaju ih kamenjem. I pored toga, s jakom verom, 6 166 Jehovinih svedoka i dalje prenosi dobru vest mira ljudima kojih u tom severoistočnom delu Afrike ima 62 miliona.

Kada je Bejoma u svojoj 61. godini saznao za istinu, bio je nepismen. Željan istine, molio je da se biblijski studij s njim vodi svakog dana. Takođe se dao na to da nauči da čita i piše kako bi mogao poučavati ljude u svom rodnom selu na Madagaskaru. Premda je još bio nekršteni objavitelj, vratio se u svoje selo i počeo da održava sastanke. Sledeće godine se krstio. Tri godine kasnije upisao je pionirsku službu. Ali nije bilo jednostavno svedočiti u njegovom selu. Vršen je veliki pritisak na zainteresovane osobe. Jednom prilikom se okupilo celo selo da bi pokušalo da ih natera da se predomisle. Članovi porodice su se u tome poslužili spiritizmom. Rođaci su pretili da će ubiti brata Bejomu ako bude išao do domova određenih zainteresovanih osoba, zato se biblijski studij s njima održavao u kući tog brata. Uprkos svem tom protivljenju, delo propovedanja i sastanci nisu prekinuti. U vreme kada je ovo pisano tamo su bila četiri objavitelja, a oko 40 osoba je prisustvovalo sastancima.

U Izraelu ekstremni jevrejski religiozni aktivisti stalno održavaju bučne demonstracije protestujući protiv aktivnosti Jehovinih svedoka. Oni prate objavitelje u njihovoj službi od kuće do kuće i u parkovima  izazivajući nemire kako bi ometali razgovore sa zainteresovanim osobama. Protivnici su takođe na istaknutim mestima postavili velike fotografije objavitelja da bi upozorili javnost da ne stupa u razgovore s tim Svedocima. Protekle godine su takođe pretili poslodavcima da će bojkotovati njihove proizvode i usluge ukoliko ne otpuste sve Jehovine svedoke koji su zaposleni kod njih. Kao posledica toga, Jehovinim svedocima i njihovim verovanjima dat je veliki publicitet na TV i u novinama. Uz Jehovin blagoslov, broj onih koji mu služe u Izraelu prošle godine se povećao još za 7 posto.

Zbog borbi između oružanih grupa u Kolumbiji, bilo je potrebno pripremiti pod upravom Vodećeg tela jedan poseban traktat pod naslovom „Vi ste svetlo sveta“. Podeljeno je skoro deset miliona traktata. Traktat je pomogao da se razjasni neutralan stav Jehovinih svedoka što se tiče oružanih sukoba. On je objasnio šta Jehovini svedoci čine da bi poučili ljude moralnim vrednostima, da bi dali pouku onima koji su u zatvoru, da bi pomogli gluvima, zatim žrtvama prirodnih katastrofa i da bi pružili ljudima nadu za budućnost. Preko 107 613 Jehovinih svedoka u Kolumbiji zaposleno je u obznanjivanju „dobre vesti mira“ (Ef. 6:14, 15). Distribucija tog traktata obuhvatala je i terene skupština i izolovana područja. Dva pionira u pokrajini Kauka molila su se za priliku da propovedaju jednoj naoružanoj grupi koja deluje u tom području. Njihove molitve su se ispunile kada su jednoga dana stigli u jedan grad i tamo zatekli mnogo osoba iz te grupe. Tamo su podelili mnogo traktata. Nakon što je pročitao traktat, gradonačelnik jednog grada u pokrajini Čuko zatražio je da mu dopuste da na lokalnoj televizijskoj stanici prikaže sve video-kasete Zajednice.

U mnogim zemljama je potrebno veliko strpljenje da bi se dobile dozvole za gradnju Dvorane Kraljevstva u  kojoj bi se ljudi mogli okupljati da bi proučavali Božju Reč. Međutim, na Kasandri, u severnoj Grčkoj, dobijanje dozvole za gradnju mesta za obožavanje od gradskog odeljenja za urbanizam bilo je tek početak. Izvođači radova, bageristi i preduzeća koja isporučuju mešani beton i drugi materijal za gradnju bili su zastrašivani pretnjama tako da su odustajali od projekta ili su odbijali da sklope posao s braćom. Nije bilo dozvoljeno korišćenje gradske vode i snabdevanje električnom energijom za taj projekat. Dok je 21. oktobra 1999. delo na gradilištu napredovalo, zazvonila su zvona na crkvi. Svetina predvođena gradonačelnikom i sveštenicima upala je na gradilište s namerom da sve poruši. Kada je obavešten o tome, ministar za očuvanje javnog reda u Atini uverio je Svedoke da će im biti data puna podrška policije. Preko 300 policajaca iz različitih gradova širom severne Grčke bili su tu tokom projekta. Dana 30. oktobra, ova lepa Dvorana Kraljevstva je bila spremna za korišćenje. Naša braća su zaista pružila dokaz da ’nisu od onih koji se povlače‘. Nadamo se da će ishod ovog slučaja povoljno uticati na gradnju mesta za obožavanje u drugim delovima Grčke.

 Kao što je dobro poznato, već godinama zategnuti odnosi između Albanaca i Srba koji žive na Kosovu doveli su do međunarodne intervencije 1999. godine. Stotine hiljada ljudi pobeglo je u susedne zemlje radi bezbednosti. Kada su se mnogi vratili, Svedoci iz Albanije, a kasnije i iz Austrije, posetili su braću na Kosovu. Šta su zatekli? Pustoš posvuda. Tokom zime nije bilo dovoljno struje, vode i ulja za loženje. Temperatura na mestima gde su se braća sastajala često je bila veoma niska, ali sastanci nisu bili otkazani. Braća i sestre su komentarisali i držali govore uz svetlost sveće, a bilo je toliko hladno da su mogli videti svoj dah dok su pevali hvale Jehovi. Bile su uništene dve kuće koje su pripadale Svedocima, ali dato je jedno lepo svedočanstvo kada su im braća i sestre iz Albanije i Italije pomogli da ih ponovo sagrade. Zbog rasplamsane etničke mržnje koja je oko njih objavitelji moraju biti veoma oprezni dok učestvuju u službi, ali oni revno koriste prilike da svedoče — u prodavnicama, u pošti, na ulici i u svom komšiluku.

Sredinom decembra 1999, priobalna država Vargas u Venecueli, pretrpela je najgoru prirodnu katastrofu u istoriji te zemlje. Nakon obilnih padavina, jedna planinska padina se bukvalno sručila na gusto naseljeno priobalno područje usmrtivši prema nekoj proceni 50 000 ljudi i ostavivši 400 000 njih bez doma. Među onima koji su morali da beže iz svojih domova bilo je preko 1 200 Svedoka. Šta je, uprkos ovoj katastrofi, učinilo 11 preostalih skupština u području Vargasa kada je upućen poziv za pomoćnu pionirsku službu u aprilu? Izveštaj pokazuje da se 112 objavitelja — u proseku deset po skupštini — priključilo opštim pionirima koji su već služili tamo, a kojih je bilo 77.

U Surinamu, dva brata koja ne mogu da hodaju idu uz pomoć tricikla čije pedale okreću rukama. Obojica  služe kao pioniri. Jednom su obe noge povređene, a drugom su obe amputirane. Desi se da se tokom kišnog perioda zaglave u mulju, ali uvek stignu u Dvoranu Kraljevstva sa osmehom na licu.

Premda su svi skupštinski sastanci važni, Memorijal je nešto posebno. Dana 19. aprila 2000, na sastanak u Avasu u Papui, došlo je 11 zainteresovanih osoba koje su se 17 sati vozile jednim malenim čamcem preko uzburkanog mora da bi prisustvovale tom sastanku. Kada je održan Memorijal, prisutni nisu mogli da zadrže suze nakon što su saznali za revnost koju su pokazale ove zainteresovane osobe i za njihovu ljubav prema hrišćanskom bratstvu. „Želeli smo da proslavimo Hristov Memorijal zajedno sa onima koji obožavaju Jehovu; zato je putovanje bilo vredno toga“, rekli su oni.

Doći do još više ljudi s dobrom vešću

Apostol Pavle je napisao: „Dužnik sam i Grcima i varvarima, i mudrima i bezumnima“ (Rimlj. 1:14). Posredstvom otkupne žrtve, Jehova je svim vrstama ljudi omogućio da imaju večni život. Spoznanje o tome je povereno Pavlu, i Hrist ga je opunomoćio da bude apostol ljudima iz nacija. Pavle je shvatao da je obavezan da učini sve što može da bi tu dobru vest preneo drugima. On je to revno činio. Slično njemu i danas „verni i razboriti rob“ ozbiljno shvata nalog da propoveda dobru vest po celoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo (Mat. 24:14, 45-47). Naravno, da bi ljudi po celoj Zemlji jasno razumeli važnost dobre vesti, potrebno je da je čuju ili da je pročitaju na svom vlastitom jeziku. To zahteva obiman posao prevođenja.

Tokom prošle godine, Jehovini svedoci su, pored jezika na kojima su ranije objavljivali izdali prvi put biblijsku literaturu i na dodatna 22 jezika. Ove jezike  govori preko 31 milion ljudi. Pored toga, nisu previđeni ni ljudi u Boliviji i Peruu koji govore kečua jezik, a koji nisu poučeni da čitaju; za njih je snimljena knjiga Spoznanje na audio-kasetama. Jehovini svedoci sada izdaju biblijsku literaturu na 360 jezika.

Kula stražara i Probudite se! jesu dve glavne publikacije koje se koriste za širenje biblijske istine. Pripremanje četiri zasebna časopisa na engleskom svakog meseca jeste samo po sebi veliki poduhvat. Ali da bi se časopisi obezbedili mesečno, polumesečno ili tromesečno na mnogim jezicima, zahteva se mnogo više. Prošle godine je to uključivalo pripremanje 4 078 zasebnih izdanja. Samo Ruska podružnica sada prevodi Kulu stražaru ne samo na ruski nego i na sedam drugih jezika, kojima govori 36 miliona ljudi u 13 zemalja.

Godišnjak se redovno prevodi na 31 jezik, a Svakodnevno razmatranje pisma na 114 jezika. Sem toga, da bi se širila biblijska istina, protekle godine je prevedeno 119 knjiga, 265 brošura, 34 brošurice i 273 traktata. Tokom te godine Prevod Hrišćanskih grčkih spisa Novi svet izdat je na još četiri jezika (na albanskom, mađarskom, rumunskom i šona jeziku), a kompletan Prevod Novi svet izdat je na kosa jeziku. Takođe su izdate i 24 video-kasete. Osim toga, Zajednica sada izdaje publikacije na Brajevom pismu na 11 jezika. A protekle godine kongresna drama je predstavljena na video-kaseti na američkom, brazilskom, japanskom i korejskom znakovnom jeziku. Sve to se čini da bi životodajna poruka iz Božje Reči stigla do što je moguće više ljudi.

Preneti biblijsku istinu ljudima koji govore kreolski predstavlja još jedan izazov. Kreolski jezik je nastao kao mešavina dva ili više jezika a zatim je pojednostavljen. Postao je osnovni jezik jednog  naroda i odražava njegovu kulturu. Ipak, ljudi koji govore kreolski uglavnom ga ne čitaju. Međutim, Jehovini svedoci su i učitelji, stoga, oni na Mauricijusu i na Reinionu uče da čitaju i pišu na lokalnom kreolskom kako bi ljudima mogli da čitaju na njihovom maternjem jeziku i da ih poučavaju da čine isto to. Pošto na Mauricijusu i Reinionu nije postojao standard za pisanje kreolskog jezika, Zajednica je razvila jedan pravopis koji bi bio prikladan. Zatim su štampane brošure Nauči da čitaš i pišeš i Šta Bog zahteva od nas? na kreolskom jeziku kao pomoćna sredstva za službu. Nakon što ih je upotrebila, jedna sestra je izvestila da je započela još pet biblijskih studija. Jedan brat je rekao: „Od kada koristimo ova nova sredstva ustanovili smo da osobe koje proučavaju s nama bolje razumeju misli koje su iznesene iz Božje Reči. Čak iako ne čitaju lako kreolski, kada im mi pročitamo, stvarno izvrsno shvataju smisao.“

Nešto što je doprinelo tome da se dođe do još više ljudi s dobrom vešću bilo je to što je pojednostavljena priprema za distribuciju literature. Jehova je blagoslovio veru koju su njegove sluge ispoljile u ovoj stvari. Ljudima se objasni priprema dobrovoljnih priloga, ali se literatura ne naplati. Od januara 2000. ova priprema je proširena na sve zemlje u kojima još nije funkcionisala. Podružnica u Centralnoafričkoj Republici je napisala: „To znači da svako, bez obzira na finansijsku situaciju, može imati štampani materijal koji mu je potreban da bi postao Hristov učenik. Ovu pripremu veoma cene i objavitelji i javnost.“ Iz Indonezije su rekli: „Shodno tome, braća više traže osobe koje su zainteresovane da čitaju naše publikacije nego one koje mogu da plate cenu štampanja.“ Podružnica u Južnoj Africi izveštava: „Proizvodnja časopisa se više nego udvostručila,  a na nekim jezicima je više nego četiri puta veća!... Sve to ukazuje da se sada ’seme‘ istine seje više nego ikada ranije (Mat. 13:3-8).“

Daljnji aspekt ovogodišnjeg dela uključivao je slanje privremenih specijalnih pionira u neka područja na jedno određeno vreme. To je učinjeno u korist ljudi koji još nisu dobili svedočanstvo. Obala Slonovače je izvestila o dobrim rezultatima. Neki gradski zvaničnici su izrazili dobrodošlicu pionirima i nisu bili voljni da ih puste da odu. Zamenik gradonačelnika u Sipilu ljubazno im je obezbedio besplatan smeštaj i čak im je dozvolio da koriste njegovo dvorište za sastanke. Kada su dve pionirke koje su bile dodeljene u Tiemelakru otišle da se pozdrave s gradonačelnikom tog mesta, on je rekao: „Ne! Ne možete tako da odete.... Pretpostavljam da ste za ova tri meseca napravile učenike i da ste došle kod mene da biste dobile komad zemlje da sagradite svoju crkvu. Sada sam spreman da vam dam to. Recite mi molim vas ko će vas zameniti!“

Mnogi drugi Svedoci su takođe koristili prilike da podele biblijsku istinu s ljudima do kojih se inače ne bi došlo. Kada je jedna sestra s Maršalskih ostrva prihvatila da radi kao nastavnica na jednom udaljenom atolu Jaluitu, ustanovila je da je ona jedini Svedok na ostrvu. Ona je revno propovedala svim svojim komšijama, i vodila devet biblijskih studija i jedan sedmični sastanak s tom grupom. Kada je 19. aprila jedan sluga pomoćnik s Majura došao tamo da održi govor za Memorijal Hristove smrti, bilo je prisutno 175 osoba. Naša sestra je pozvala koliko god je mogla ljudi na taj važan događaj. Da bi pomogli ovim ljudima da duhovno napreduju, ovaj brat i njegova žena sada planiraju da se presele na Jaluit kako bi radili zajedno sa sestrom koja je već tamo.

 „Govoriti odvažno“ da bi se pobile dezinformacije

Hrišćanima prvoga veka nisu bile nepoznate rasprave u vezi s njima. Primera radi, kada je u Ikoniji mnoštvo ljudi prihvatilo hrišćanska učenja, protivnici „podbuniše i razdražiše duše ljudi iz nacija protiv braće“. Umesto da odustanu, Pavle i Varnava „provedoše dosta vremena govoreći odvažno s ovlašćenjem od Jehove“ (Dela 14:1-7).

I danas protivnici podbunjuju javnost protiv Jehovinih svedoka, ponekad koristeći medije ili druge pristupe javnosti da bi ostvarili svoje namere. Reagujući na to, Kancelarija za odnose s javnošću u Bruklinu i Odeljenja za odnose s javnošću u mnogim podružnicama Zajednice provode dosta vremena obezbeđujući informacije koje se odvažno koriste u obznanjivanju istine urednicima, novinarima i drugima.

U maju 2000. Zajednica je pripremila jednu novu video-kasetu Zamene za transfuziju — jednostavne, sigurne, efikasne, da bi bila prikazana na jednoj konferenciji medicinara u Ženevi u Švajcarskoj. Ova video-kaseta sadrži intervjue s nekim istaknutim hirurzima u svetu i prikazuje tehnike koje se koriste u beskrvnoj hirurgiji. Ona je lekarima u Evropi predstavila načine lečenja Jehovinih svedoka i drugih ljudi bez korišćenja krvi davaoca. Lekari koji su prisustvovali odmah su naručili oko 300 primeraka ove video-kasete.

U Belgiji je bila organizovana jedna izložba o tome kako se Jehovino ime tokom istorije koristilo u prevodima Biblije. Izložba je istakla delo prvobitnih prevodilaca i štampara, poput Vilijama Tindejla, kao i prepreke s kojima su se oni suočavali da bi učinili Bibliju dostupnom za javnost. Među posetiocima su bili i učenici iz 13 škola.

 Više od 70 000 ljudi je prošle godine u Brazilu posetilo putujuću izložbu Ljubičasti trouglovi. Jehovini svedoci se nadaju da mnogi ljudi, poput ljudi u drevnoj Ikoniji, neće dozvoliti da im um zatvore oni koji iskrivljuju činjenice, nego da će s cenjenjem slušati kada im se prenosi biblijska istina.

’Zakonsko utvrđivanje dobre vesti‘

U skladu s presedanom koji je postavio apostol Pavle što se tiče ’odbrane i zakonskog utvrđivanja dobre vesti‘, protekle godine su Jehovini svedoci u različitim zemljama poklonili pažnju zakonskim pitanjima (Fil. 1:7). U zemljama kao što su Azerbejdžan, Benin, Rumunija i Švedska omogućeno je da Jehovini svedoci budu zvanično i službeno priznati, ne samo kao neka zajednica već kao religija, što im pruža veću zaštitu zakona koji garantuju slobodu obožavanja.

Međutim, u Republici Gruziji, koja izlazi na Crno more, protivnici su tražili da se poništi zakonska registracija Jehovinih svedoka. Na suđenju jednom Jehovinom svedoku, ekstremisti koji su se identifikovali kao pripadnici Pravoslavne crkve zbili su se oko ulaza u sud i svakoga ko nije hteo da poljubi drveni krst koji su držali u ruci nasilno su sprečavali da uđe. Za vreme sudskog postupka držali su podignute religiozne ikone i drvene krstove, a za vreme pauze u sudnici su gorela kandila. U sudu je izbilo nasilje kada su ekstremisti napali advokate, novinare i Jehovine svedoke. Braća su Vrhovnom sudu Gruzije podnela žalbu na nepovoljnu presudu i nadaju se da će prevagnuti razum i istina. U međuvremenu, 14 855 objavitelja u Gruziji je tokom te godine posvetilo 2 887 835 sati poučavanju ljudi o biblijskoj istini koja oslobađa.

 Sudski proces u Moskvi, u Rusiji, kojim se nameravalo obustaviti rad zakonskog predstavništva Jehovinih svedoka u tom gradu, još uvek nije bio završen. U međuvremenu, braći u Moskvi nije bilo dozvoljeno da grade preko potrebne Dvorane Kraljevstva. Međutim, Ustavni sud Rusije je 23. novembra 1999. doneo povoljnu presudu. Ona je došla kao rezultat slučaja povezanog sa skupštinom Jaroslav. Pošto ta skupština nije mogla potvrditi da je postojala u periodu od 15 godina, a što se zahtevalo zakonom o religijama iz 1997, lokalne vlasti su tražile da ona prestane da uvozi i distribuiše religioznu literaturu i da jedan brat koji je iz Nemačke prestane sa svojom službom u tom gradu. Sud je odlučio da se taj zahtev za dokaze o 15-godišnjem postojanju ne primenjuju na skupštine koje su deo jedne „centralizovane religiozne organizacije“ koja je već zakonski registrovana u celoj zemlji, kao što je to slučaj s Jehovinim svedocima. Rusko ministarstvo pravde je 29. aprila 1999. ponovo zakonski priznalo Jehovine svedoke. Dok je Pravno odeljenje rešavalo te stvari, objavitelji u Rusiji su prošle godine proveli još 24 782 467 sati u svojoj javnoj službi. Zabeležili su porast od 7 posto i dostigli najveći broj od 114 284 objavitelja.

Braća u Francuskoj se takođe i dalje bore s teškom situacijom. U protekle četiri godine, dobili su 921 povoljnu presudu na okružnim sudovima i 65 na apelacionim sudovima u vezi sa oslobađanjem od poreza na imovinu za Dvorane Kraljevstva. Zbog toga što je Poreska uprava energično uložila žalbu na takve odluke, stvar je predata Francuskom državnom veću, najvišem administrativnom sudu u Francuskoj. Taj sud je 23. juna 2000. proglasio da su Jehovini svedoci na osnovu francuskog zakona označeni kao religija i da im se zato daje pravo da njihove Dvorane Kraljevstva budu izuzete od poreza  na imovinu. Što je još važnije, ovaj sud je presudio da aktivnosti koje se obavljaju u tim Dvoranama Kraljevstva „ne utiču negativno na državnu politiku“. Međutim, samo 11 dana kasnije u jednom drugom slučaju, okružni sud u Nantereu, nameravajući da podrži Poresku upravu u nametanju 60 posto poreza na prilog za religiozne aktivnosti Jehovinih svedoka u Francuskoj, izdao je pismeno rešenje kako bi uticao na to da Jehovini svedoci ne mogu tražiti da budu izuzeti od poreza jer nisu priznata religija u Francuskoj. Braća pripremaju peticiju Apelacionom sudu u Versaju. U međuvremenu Francuska narodna skupština je dala formalnu prezentaciju zakonskog nacrta koji je napravljen da potpomogne raspuštanje bilo kojeg takozvanog sektaškog pokreta ukoliko su taj pokret ili njegovi predvodnici bili dva puta osuđivani. Dok neprijatelji „protiv zakona nasilja izmišljaju“ Jehovini svedoci polažu svoju veru u Velikog Sudiju pred kojim svaki čovek mora položiti račun (Ps. 94:20; Rimlj. 14:10).

Udovoljavanje hitnoj potrebi za Dvoranama Kraljevstva

Pošto broj ljudi koji vole Jehovu i koji mu služe i dalje raste postoji velika potreba za Dvoranama Kraljevstva u kojima bi oni mogli da se okupljaju u svrhu obožavanja. Da bi se udovoljilo ovoj potrebi, sada u podružnicama Zajednice u Australiji, Brazilu, Južnoj Africi, Meksiku i Nemačkoj deluju Regionalne kancelarije za Dvorane Kraljevstva. Kvalifikovana braća iz ovih zemalja posećuju ostale podružnice da bi im pomogli da razviju organizacione pripreme koje su odgovarajuće njihovim potrebama. Za sada se pruža pomoć u 72 zemlje iz Azije i Okeanije, Istočne Evrope, Istočne i Zapadne Afrike, Srednje i Južne Amerike i na Karipskim ostrvima.

 Preko stotinu međunarodnih slugu učestvuje u poučavanju lokalne braće kako bi oni mogli zajedno da funkcionišu u svojoj zemlji kao Grupe za gradnju Dvorana Kraljevstva. S takvom pripremom zasada su u 30 zemalja završene 453 Dvorane Kraljevstva, a gradi se još 727. Stavljen je naglasak na razvijanje standardnih planova za Dvorane Kraljevstva za svaku zemlju, na osnovu kojih će se koristiti građevinski materijal i metode koje se koriste u tim zemljama. U Keniji se koristi lomljeni kamen; u Togu se obično koristi cigla; u Kamerunu je popularno korišćenje betonskih blokova koji se kasnije malterišu. Na takav način, lokalnoj braći je moguće da brzo steknu veštine koje su im potrebne da bi ispunili ključne uloge u programu gradnje za neku zemlju.

Kada su braća iz različitih zemalja saznala za to što se čini, mnogi od njih su izrazili žarku želju da učestvuju. Stotine sposobne lokalne braće i sestara se dobrovoljno  javljaju. U nekim zemljama, gde inače okolnosti ne omogućuju braći da učestvuju, učinjene su pripreme da se obezbedi hrana i smeštaj onima čije su molbe odobrene tako da oni mogu pokloniti potpunu pažnju tom hitnom delu izgradnje i renoviranja Dvorana Kraljevstva u njihovoj zemlji.

Kako izgradnja ovih Dvorana Kraljevstva utiče na aktivnost Jehovinih svedoka u javnosti? Iz Benina u zapadnoj Africi, dolazi sledeći izveštaj: „Biće vam drago da čujete da je juče posvećena Dvorana Kraljevstva u Kraku. Ova skupština od 34 objavitelja nedeljom ima u proseku 73 prisutnih, ali na posvećenju je bila prisutna 651 osoba. Braća su ranije u ovom gradu podnosila mnogo predrasuda i ismejavanja zbog toga što je prethodna Dvorana Kraljevstva bila jako primitivna u odnosu na neke crkve. Sada je nova Dvorana Kraljevstva jedna od najlepših građevina u tom gradu. Mnogi od prisutnih bili su građani koji su promenili svoje mišljenje nakon što su bili svedoci onoga što su braća učinila za samo nekoliko sedmica.“ Skupština Nafisi u Malaviju kaže: „Pošto sada imamo prelepu Dvoranu Kraljevstva, to daje odlično svedočanstvo. Zbog toga je prilikom propovedanja lako započeti biblijske studije. Gde god da dođemo ljudi su zadivljeni.“

Zbog porasta u proteklim godinama u Liberiji su postale očajnički potrebne Dvorane Kraljevstva. Međutim, braća nisu bila u mogućnosti da ih izgrade. Jedva da imaju sredstva da plate stanarinu za svoj bedan smeštaj. U mnogim mestima su se jednostavno sastajali u domovima braće, gde je bilo tako mnogo prisutnih da su stajali na ulici. Drugi su se sastajali u nekoj vrsti privremenih građevina. Izgledalo je da nema rešenja za ovaj problem sve dok nisu stigle vesti o izvanrednoj pripremi za gradnju Dvorana Kraljevstva u zemljama koje imaju  ograničena sredstva. Fondovi u koje prilažu braća iz drugih zemalja treba da se koriste za gradnju dvorana tamo gde su one stvarno potrebne. Pet novih dvorana je već sagrađeno u proteklih šest meseci. Braća pokazuju svoju „spremnost“ uprkos tome što ’nemaju‘ (u smislu finansijskih sredstava), time što su i te kako voljni da ulože svoju fizičku snagu u to delo (2. Kor. 8:12). Primera radi, skupština Nova Džordžija je u jednom danu ručno napravila preko 1 000 betonskih blokova!

Novi i prošireni objekti podružnica

Da bi se vodila briga o sve većem broju Jehovinih svedoka i da bi oni bili opremljeni za službu, takođe je bilo potrebno obezbediti odgovarajuće objekte podružnica. Mnogi od njih su posvećeni tokom prošle godine. U takvim objektima širom sveta nalazi se ukupno 19 587 zaređenih slugu, a svi oni pripadaju redu specijalnih punovremenih slugu.

JUŽNA AFRIKA: Kada su objekti podružnice u Krugersdorpu završeni 1987, izgledalo je da su i više nego dovoljni. Zašto su onda, samo 12 godina kasnije posvećeni jedan prošireni poslovni blok, tri nove stambene zgrade, garaža za kamione i jedno novo prostrano skladište?

Jedan razlog je taj što Jehovin narod ima veću slobodu posle završetka Hladnog rata. Ukinute su zabrane na delo Jehovinih svedoka u zemljama kao što su Ruanda, Malavi, Mozambik i Angola. Od kada su 1987. završeni objekti podružnice, deset zemalja koje snabdeva Južna Afrika imalo je ukupan porast broja objavitelja od 148 posto! (Samo Mozambik je za tih 12 godina imao porast od 523 posto.)

Osim toga, uspostavljanje nove vlasti u Južnoj Africi i ukidanje aparthejda dovelo je do veće slobode  kretanja u druge afričke zemlje i iz njih. Tako je podružnica u Južnoj Africi u mogućnosti da više opskrbljuje susedne podružnice. Osim što štampa časopise, brošure i drugi materijal, ova podružnica skladišti literaturu i isporučuje skupštinske narudžbe za mnoge susedne zemlje. Pošto se uveliko grade Kongresne dvorane i Dvorane Kraljevstva u Africi, više podružnica dobija građevinski materijal iz Južne Afrike.

Drugi faktori: od 1987. godine broj objavitelja Kraljevstva na samom području Južnoafričke podružnice porastao je za 62 posto. U proteklih nekoliko godina Prevodilačko odeljenje je moralo da se uvećava da bi se obavio dodatni posao prevođenja Biblije na sedam lokalnih jezika — na afrikans, zulu, kosa, sepedi, sesoto, cvana i conga. Onda nije ni čudo što su najbitniji objekti Južnoafričke podružnice morali da se prošire.

Tako su 23. oktobra 1999. posvećeni novi objekti podružnice u Južnoj Africi. Za tu priliku je bio spreman Danijel Sidlik, član Vodećeg tela, koji je održao podbuđujuć govor pod naslovom „Posvećenja koja odražavaju Božju slavu“.

JAPAN: Nekoliko nedelja kasnije, 13. novembra, bili su posvećeni prošireni objekti podružnice u Ebini u Japanu. To proširenje je obuhvatalo dve 11-spratne stambene zgrade i jednu 3-spratnu poslovnu zgradu. Preko 70 veštih međunarodnih slugu i dobrovoljaca radili su sa oko 2 000 lokalnih radnika od kojih su neki tu pomagali duže, a neki kraće vreme, i dovršili su projekat za tri i po godine.

Ovaj program posvećenja odigrao se 50 godina nakon što su prvi misionari Watch Towera stigli u Japan posle Drugog svetskog rata. Neki od ovih misionara koji  još uvek služe u Japanu bili su tom prilikom prisutni zajedno sa svim putujućim nadglednicima iz Japana, drugim punovremenim slugama Jehove i sa 344 delegata iz 37 zemalja.

Kada su prvi misionari stigli u Tokio i ponovo pokrenuli delo propovedanja posle Drugog svetskog rata, u Japanu je bila samo šačica vernih Jehovinih obožavalaca. Sada tamo ima preko 221 000 aktivnih objavitelja Kraljevstva koji prenose dobru vest u svakom kutku zemlje. Pored toga, biblijska literatura koja se u Japanu štampa na 27 jezika brodom se šalje u druge zemlje, a pod vođstvom Vodećeg tela, podružnica pruža neposrednu pomoć propovedničkom delu u nekim azijskim zemljama.

Na posebnom sastanku održanom sutradan posle posvećenja, Teodor Džeres, član Vodećeg tela, govorio je pred 61 323 prisutnih na Međunarodnom stadionu Jokohama. Bila je povezana još 41 lokacija širom zemlje, tako da je ukupan broj prisutnih bio 269 376. Program koji je uključivao izveštaje stranih delegata i govor brata Džeresa pod temom „Biti poučen od Jehove — korisno je danas i zauvek“, pružio je snažno ohrabrenje svim prisutnima da i dalje duhovno napreduju.

BENIN: Ova zapadnoafrička zemlja pokazuje se kao plodno polje u duhovnoj žetvi. U njoj ima 6 343 objavitelja dobre vesti, a preko polovinu njih krstilo se tokom 1990-ih.

Da bi poslužili tom sve većem mnoštvu pravih obožavalaca, kao i onima u Nigeru, 1. januara 2000. posvećeni su novi objekti podružnice, jedna nova Kongresna dvorana i misionarski dom u Abomej-Kalaviju u Beninu. Gerit Loš iz Vodećeg tela, iskoristio je tu priliku da istakne dve bitne stvari: (1) Glavni razlog zbog kog služimo Jehovi nije naša nada da ćemo dobiti večni  život, nego naša ljubav prema Njemu. (2) Čitaj Božju Reč Bibliju svaki dan. Kakvi praktični saveti!

MJANMAR: Nekoliko nedelja posle posvećenja u Beninu posvećeni su novi objekti podružnice u Mjanmaru. Kancelarija podružnice je ovde osnovana 1947. Zajednica je 1977. dobila u posed zemlju na kojoj bi mogla da izgradi odgovarajuće objekte. Ali kakve su se samo prepreke morale savladati! Pošto nije bilo moguće da se delo Jehovinih svedoka registruje, kako bi onda mogli dobiti dozvolu za gradnju? Bilo je neophodno da se uveze građevinski materijal, ali kako bi se to moglo učiniti kada tako nešto nikada nije bilo odobreno nijednoj organizaciji? Takođe je izgledalo nemoguće dovesti braću iz inostranstva da pomognu oko gradnje, jer su vizu za takav rad dobijali samo oni koji su radili na projektima čiji je pokrovitelj bila sama vlada. I kao vrhunac svega toga, jedna žena je tužila Zajednicu tvrdeći da je posed koji već preko 20 godina pripada Zajednici u stvari njen. Međutim, iznenada, problemi su iščezli. Vladina politika se promenila u svakoj stvari koja je predstavljala prepreku. I kada je gradnja počela, sud je odbio tvrdnju žene koja je pokušala da uzme taj posed.

Većinu građevinskog materijala su kao poklon poslala braća iz Australije; dosta toga je došlo iz Malezije, Singapura i s Tajlanda. Došla su braća iz Australije, Britanije, Grčke, Nemačke, s Novog Zelanda, iz Sjedinjenih Država i s Fidžija da pomognu u radu, a učestvovala su i lokalna braća. Kada su 22. januara 2000. završeni objekti bili posvećeni tokom posete Džona E. Bara, člana Vodećeg tela, prisutni su se osećali potaknuti da kažu: „Veliko delo učini Jehova na nama! Razveselismo se“ (Ps. 126:3). Ove reči prikladno izražavaju ono što Jehovini svedoci širom sveta osećaju dok razmatraju događaje iz protekle godine.

[Slike na 6. strani]

Samuel Herd objavljuje izlazak knjige „Isaijino proročanstvo — svetlo za čitavo čovečanstvo“

[Slike na 6. strani]

Biblijska drama „Upozoravajući primeri za naše vreme“

[Slika na 8. strani]

Delegati u Mađarskoj se raduju zbog nove Biblije

[Slika na 14. strani]

Radosni Svedoci s Kosova okupljeni za sastanak u jednoj garaži

[Slike na 24. strani]

Dvorana Kraljevstva u Kraku (Benin) — nekad i sad

 [Slike na 27. strani]

(1) Mjanmar, (2) Benin, (3) Južna Afrika, (4) Japan