Jehovina ruka nije kratka
Dvadeseto poglavlje
Jehovina ruka nije kratka
1. Kakva je situacija u Judi, i šta se mnogi pitaju?
NAROD Jude tvrdi da je u savezu s Jehovom. Pa ipak, svuda je metež. Retko gde ima pravde, kriminal i tlačenje se šire, a nade da će biti bolje se ne ostvaruju. Nešto ozbiljno nije u redu. Mnogi se pitaju da li će Jehova ikada ispraviti stvari. Takva je situacija u vreme Isaije. Ali Isaijin izveštaj o tom vremenu je više od puke istorije. Njegove reči sadrže proročanska upozorenja za sve koji tvrde da obožavaju Boga, a ipak ignorišu njegove zakone. Nadahnuto proročanstvo zapisano u 59. poglavlju Isaije pruža srdačno ohrabrenje svima koji se trude da služe Jehovi uprkos tome što žive u teškim i opasnim vremenima.
Odvojeni od istinitog Boga
2, 3. Zašto Jehova ne štiti Judu?
2 Zamisli samo — narod koji je u savezu s Jehovom zapao je u otpadništvo! Ti ljudi su okrenuli leđa svom Tvorcu, i zato više nisu pod njegovom zaštitničkom rukom. Posledica toga je da doživljavaju ozbiljne probleme. Da li možda krive Jehovu za ta teška vremena? Isaija im kaže: „Nije kratka, ne, ruka Jehovina da spasenje pruži, nit je tvrdo uho njegovo da čuje; al’ zločinstva vaša rastavljaju vas s Bogom vašim, gresi vaši zaklanjaju od vas lice njegovo i smetaju da vas čuje“ (Isaija 59:1, 2).
3 Ove reči su direktne ali istinite. Jehova je još uvek Bog spasenja. On ’sluša molitve‘ svojih vernih slugu (Psalam 65:3). Ali ne blagosilja prestupnike. Sami ljudi su krivi što su se otuđili od Jehove. Zato što su zlobni on zaklanja lice od njih.
4. Za šta je Juda optužena?
4 Juda stvarno ima užasnu prošlost. Isaijino proročanstvo nabraja neke od optužbi protiv pripadnika tog naroda: „Ruke [su] vaše krvlju uprljane, prsti vaši zločinom; usta vaša laž govore a jezik vaš opačinu“ (Isaija 59:3). Ljudi govore laži i opačine. To što se kaže da su ’ruke uprljane krvlju‘ ukazuje da su neki čak počinili ubistvo. Kako su samo osramotili Boga čiji Zakon zabranjuje ne samo ubistvo već i da ’u srcu mrziš na svoga brata‘! (Levitska 19:17). Neobuzdano grešenje stanovnika Jude i neizbežan ishod toga trebalo bi da podsete svakoga od nas danas da treba da kontrolišemo grešne misli i grešna osećanja. Ako to ne radimo mogli bismo počiniti neko zlo što bi nas odvojilo od Boga (Rimljanima 12:9; Galatima 5:15; Jakov 1:14, 15).
5. Koliko je daleko Juda otišla u pokvarenosti?
5 Ta bolest greha je zarazila čitav narod. Proročanstvo kaže: „Nikog nema da pravdu traži niti pravednost da brani. Na tašte se oslanjaju stvari i govore lažno; začinju zlobu i rađaju zločin“ (Isaija 59:4). Niko ne govori pravedno. Čak se i na sudovima retko može naći neko ko je pouzdan ili čestit. Juda je okrenula leđa Jehovi i uzda se u saveze s narodima, čak se uzda i u beživotne idole. Sve su to ’tašte stvari‘, ni od kakve vrednosti (Isaija 40:17, 23; 41:29). Kao posledica toga, mnogo se priča ali je sve to beskorisno. Smišljaju se planovi, ali iz toga nastaju samo problemi i šteta.
6. Na koji način je prošlost hrišćanskog sveta slična prošlosti Jude?
6 Nepravda i nasilje u Judi imaju izrazitu paralelu u hrišćanskom svetu. (Vidi „Otpadnički Jerusalim — paralela hrišćanskom svetu“, na 294. strani.) Vođena su dva surova svetska rata u koja su bili umešani takozvani hrišćanski narodi. Sve do današnjeg dana pokazalo se da oblik religije koji praktikuje hrišćanski svet ne može da zaustavi etnička čišćenja i međuplemenske pokolje među njegovim članovima (2. Timoteju 3:5). Premda je Isus poučio svoje sledbenike da se uzdaju u Božje Kraljevstvo, narodi hrišćanskog sveta i dalje traže bezbednost u vojnim arsenalima i političkim savezima (Matej 6:10). Zaista, većina glavnih proizvođača oružja na svetu nalazi se u zemljama hrišćanskog sveta! Da, kada se hrišćanski svet uzda u to da će se sigurna budućnost postići ljudskim naporima i pomoću ljudskih institucija, on se u stvari uzda u ’tašte stvari‘.
Žetva gorkih plodova
7. Zašto Judini planovi stvaraju samo probleme?
7 Idolopoklonstvo i nepoštenje ne mogu stvoriti zdravo društvo. Zbog pribegavanja tim stvarima neverni Jevreji sada žanju nevolju koju su sami posejali. Čitamo sledeće: „Nose jaja aspidina, paučinu tkaju: umre ko pojede od jaja njihovih, a ako se koje razbije guja iz njega izlazi“ (Isaija 59:5). Od začeća pa do realizacije, Judini planovi ni u čemu ne uspevaju. Pogrešan način razmišljanja stvara samo probleme, baš kao što iz jaja otrovne zmije mogu izaći samo otrovnice. A narod pati.
8. Šta pokazuje da je Judino razmišljanje pogrešno?
8 Neki stanovnici Jude možda pribegavaju nasilju da bi se zaštitili, ali neće uspeti. Što se tiče zaštite ni fizička sila ni pravedna dela ne mogu zameniti pouzdanje u Jehovu, isto kao što ni paučina ne može da štiti od vremenskih nepogoda kao što to može prava tkanina. Isaija objavljuje: „Platno njihovo nije za haljine, niti će se oni od svog rada odenuti; dela ruku njihovih dela su nasilja. Na zlo trče noge njihove, žure se da krv nevinu proliju; misli su njihove zlobne, pustoš su i rasap na stazama njihovim“ (Isaija 59:6, 7). Judino razmišljanje je pogrešno. To što pribegava nasilju da bi rešila probleme pokazuje da ima bezbožan stav. Ništa joj ne znači što su mnoge žrtve nevine i što su među njima prave Božje sluge.
9. Zašto je pravi mir van domašaja vođa hrišćanskog sveta?
9 Ove nadahnute reči nas podsećaju na krvavu prošlost hrišćanskog sveta. Jehova će ga svakako pozvati da položi račun što je na tragičan način pogrešno predstavio hrišćanstvo! Poput Jevreja u Isaijino doba, hrišćanski svet je krenuo moralno izopačenim putem jer njegove vođe smatraju da je to jedini praktičan put. Dok govore o miru postupaju nepravedno. Kakva dvoličnost! Sve dok vođe hrišćanskog sveta budu koristile tu taktiku, pravi mir će ostati van njihovog domašaja. To je baš onako kako proročanstvo dalje kaže: „Puta mira ne poznaju, nema pravde na stazama njihovim; izabraše krive staze; koji njima ide taj ne zna za mir“ (Isaija 59:8).
Lutanje po duhovnoj tami
10. Kakvo priznanje Isaija iznosi u korist Jude?
10 Jehova ne može da blagoslovi Judine nepoštene i pogubne puteve (Psalam 11:5). Zato govoreći u korist čitavog naroda, Isaija priznaje Judinu krivicu: „Izbavljenje [je] daleko od nas i spas do nas ne dolazi; čekasmo svetlost, a ono, gle, mrak, sjajnost, a po tami, gle, idemo. Pipamo ko slepci zid, kao oni koji nemaju oči mi pipamo; spotičemo se u podne kao i u noć, i usred obilja kao mrtvi izgledamo. Gunđamo [„ričemo“, DK] svi kao medvedi, gučemo kao golubovi“ (Isaija 59:9-11a). Jevreji nisu dozvolili da Božja Reč bude žižak njihovoj nozi i svetlost njihovoj stazi (Psalam 119:105). Posledica je da je sve oko njih crno. Čak i usred podneva, oni pipaju okolo kao da je noć. Izgledaju kao da su mrtvi. U čežnji za olakšanjem riču kao gladni ili ranjeni medvedi. Neki žalobno guču, kao usamljeni golubovi.
11. Zašto se Juda uzalud nada pravdi i spasenju?
11 Isaija je sasvim svestan da je Juda u teškom stanju zato što se pobunila protiv Boga. On kaže: „Čekamo oslobođenje [„pravdu“, NW], a njega nam nema, spasenje, al’ ono daleko je od nas. Jer prestupi naši mnogi su pred tobom, gresi naši protiv nas svedoče; jer prestupi naši uz nas stoje, a mi svoja bezakonja znamo. Krivi besmo Jehovi i neverni, odstupismo od Boga svoga, govorismo o nasilju i buni, sastavljasmo i iz srca lažne reči iznosismo“ (Isaija 59:11b-13). Pošto se stanovnici Jude nisu pokajali, još uvek im se računaju gresi. Pravda je napustila zemlju zato što je narod napustio Jehovu. U svakom pogledu su pokazali da su neiskreni, čak i tlače svoju braću. Stvarno su slični ljudima u današnjem hrišćanskom svetu! Ne samo da mnogi ignorišu pravdu već i aktivno progone verne Svedoke za Jehovu, koji se trude da vrše Božju volju.
Jehova izvršava presudu
12. Kakav je stav onih koji su u Judi odgovorni za sprovođenje pravde?
12 Izgleda da u Judi nema izbavljenja, istine ni pravde. „Odstupi izbavljenje i daleko stoji spas; jer se istina po ulicama valja i pravda se ne može primaći“ (Isaija 59:14). Iza gradskih vrata u Judi nalaze se trgovi na kojima se sastaju starešine da bi razmatrale pravne slučajeve (Ruta 4:1, 2, 11). Ti ljudi treba da sude pravedno i da teže za pravdom, a ne da primaju mito (Ponovljeni zakoni ). Ali umesto toga oni sude po sopstvenim sebičnim zamislima. Što je još gore, one koji se iskreno trude da čine dobro smatraju lakim plenom. Čitamo sledeće: „Istine je nestalo a ko se od zla uklanja on je opljačkan“ ( 16:18-20Isaija 59:15a).
13. Šta će Jehova uraditi pošto su Judine sudije nemarne u svojoj dužnosti?
13 Oni koji propuštaju da otvoreno govore protiv moralne izopačenosti zaboravljaju da Bog nije slep, neuk niti nemoćan. Isaija piše: „Nemilim pogledom Jehova gleda što ni pravednosti više nema. I on vidi da nema čoveka, i čudi se što niko to ka srcu ne uzima, i tad mu pomože desnica njegova, a oslonac mu je pravica njegova“ (Isaija 59:15b, 16). Pošto su naimenovane sudije nemarne u svojoj dužnosti, Jehova će intervenisati u toj stvari. Tada će postupati pravedno i sa silom.
14. (a) Kakav stav danas imaju mnogi? (b) Kako se Jehova sprema za akciju?
14 I danas je situacija slična. Živimo u svetu u kome su mnogi ’izgubili svaki moralni osećaj‘ (Efešanima 4:19). Malo ljudi veruje da će se Jehova ikada umešati i uništiti zlo sa zemlje. Ali Isaijino proročanstvo pokazuje da Jehova pomno prati zbivanja među ljudima. On donosi presude, i u svoje vreme će postupati po tim presudama. Jesu li njegove presude pravedne? Isaija pokazuje da jesu. U slučaju naroda Jude on piše: „Ko u oklop u pravdu se [Jehova] obuče i na glavu šljem spasenja meće, odeva se osvetom ko odelom, i ko plaštem revnošću s’ ogrće“ (Isaija 59:17). Ove proročanske reči prikazuju Jehovu kao ratnika koji se sprema za borbu. On je naumio da spase svoj slučaj. Siguran je u svoju apsolutnu i nepobitnu pravednost. Biće neustrašivo revan u izvršavanju presude. Nema sumnje da će pravda nadvladati.
15. (a) Kako će se pravi hrišćani vladati kad Jehova bude izvršavao presudu? (b) Šta se može reći za Jehovine presude?
15 Danas u nekim zemljama neprijatelji istine pokušavaju da ometaju delo Jehovinih slugu tako što šire lažnu i klevetničku propagandu. Pravi hrišćani ne oklevaju da zauzmu stav za istinu, ali se nikada lično ne osvećuju (Rimljanima 12:19). Čak i kada Jehova bude svodio račune sa otpadničkim hrišćanskim svetom, njegovi obožavaoci na zemlji neće učestvovati u tom uništavanju. Oni znaju da Jehova čuva osvetu za sebe i da će preduzeti odgovarajuću akciju kad dođe vreme. Proročanstvo nam garantuje: „Svakome će po njegovim delima vratiti: gnev za protivnike svoje, odmazdu za neprijatelje svoje, odmazdu će ostrvima dati“ (Isaija 59:18). Kao i u Isaijino vreme, Božje presude će biti ne samo pravedne već i potpune. Dopreće čak do ’ostrva‘, do udaljenih krajeva. Niko neće biti toliko udaljen ili izolovan da bi bio van domašaja Jehovinog suda.
16. Ko će preživeti kad Jehova bude izvršavao presudu, i šta će naučiti iz toga što su preživeli?
16 One koji se trude da pravedno postupaju Jehova pravedno prosuđuje. Isaija proriče da će od jednog do drugog kraja sveta — to jest na čitavoj planeti — takvi ljudi preživeti. To što će iskusiti Jehovinu zaštitu duboko će ojačati njihovo poštovanje prema njemu (Malahija 1:11). Čitamo sledeće: „Do zapada će se imena Jehovinog bojati, slave njegove do istoka sunčanog. Kad kao reka neprijatelj navali, duh će ga Jehovin na bekstvo terati“ (Isaija 59:19). Kao moćna oluja koja pred sobom nosi razoran zid vode i čisti sve pred sobom, Jehovin duh će zbrisati sve prepreke za ispunjenje njegove volje. Njegov duh je moćniji od bilo koje sile koju čovek poseduje. Kad je bude koristio da izvrši presudu nad ljudima i narodima, sigurno i potpuno će uspeti.
Nada i blagoslov za pokajnike
17. Ko je Otkupitelj Siona, i kada je otkupio Sion?
17 Prema Mojsijevom Zakonu, Izraelac koji je sebe prodao u ropstvo mogao je da bude otkupljen iz ropstva posredstvom nekog otkupitelja. Ranije je u Isaijinoj proročanskoj knjizi Jehova opisan kao Otkupitelj onih koji se kaju (Isaija 48:17, NW). Sada je ponovo opisan kao Otkupitelj pokajnika. Isaija beleži Jehovino obećanje: „Izbavitelj [„Otkupitelj“, NW] će Sionu doći i onima od Jakova koji se od greha obraćaju, govori Jehova“ (Isaija 59:20). Ovo utešno obećanje se ispunilo 537. pre n. e. Ali ono ima i buduće ispunjenje. Apostol Pavle je citirao te reči iz prevoda Septuaginte i primenio ih na hrišćane. Napisao je: „Na taj način će se spasti sav Izrael. Kao što je napisano: ’Izbavitelj će doći sa Siona i odvratiće bezbožne postupke od Jakova. I ovo je od mene savez s njima, kad uklonim njihove grehe‘“ (Rimljanima 11:26, 27). Zaista, Isaijino proročanstvo ima mnogo širu primenu — seže sve do našeg vremena, pa čak i u budućnost. Kako to?
18. Kada i kako je Jehova stvorio ’Izrael Božji‘?
18 U prvom veku jedan mali ostatak izraelskog naroda je prihvatio Isusa kao Mesiju (Rimljanima 9:27; 11:5). Na Pentekost 33. n. e., Jehova je izlio svoj sveti duh na oko 120 vernika i doveo ih u novi savez čiji je posrednik Isus Hrist (Jeremija 31:31-33; Jevrejima 9:15). Tog dana je nastao ’Izrael Božji‘, jedan novi narod čiji članovi nisu telesni potomci Avrahama već su rođeni Božjim duhom (Galatima 6:16). Počevši s Kornelijem taj novi narod je obuhvatao neobrezane pagane (Dela apostolska 10:24-48; Otkrivenje 5:9, 10). Njih je Jehova Bog usvojio i postali su njegova duhovna deca, suvladari sa Isusom (Rimljanima 8:16, 17).
19. Koji savez Jehova sklapa sa Izraelom Božjim?
19 Jehova sada sklapa savez sa Izraelom Božjim. Čitamo sledeće: „Evo, saveza moga s njima, veli Jehova: Duh moj koji je na tebi i reči moje koje u usta tvoja metnuh neće otići od usta tvojih ni od usta dece tvoje, ni od usta dece dece tvoje, govori Jehova, od sad i doveka“ (Isaija 59:21). Bez obzira da li su se ove reči primenjivale na samog Isaiju ili ne, nesumnjivo su se ispunile na Isusu koji je bio siguran da će ’videti svoje potomstvo‘ (Isaija 53:10). Isus je govorio reči koje je naučio od Jehove, i Jehovin duh je počivao na njemu (Jovan 1:18; 7:16). Sasvim je prikladno što njegova braća i sunaslednici, pripadnici Izraela Božjeg, takođe primaju Jehovin sveti duh i propovedaju poruku koju su primili od svog nebeskog Oca. Svi su oni ’poučeni od Jehove‘ (Isaija 54:13; Luka 12:12; Dela apostolska 2:38). Bilo preko Isaije ili preko Isusa, koga Isaija proročanski predstavlja, Jehova se sada zavetuje da ih nikada neće zameniti već će ih večno koristiti kao svoje svedoke (Isaija 43:10). Međutim, ko predstavlja njihovo ’potomstvo‘ koje će takođe imati koristi od tog saveza?
20. Kako se obećanje koje je Jehova dao Avrahamu ispunilo u prvom veku?
20 U drevno doba Jehova je obećao Avrahamu: „U tvom će se porodu [’semenu‘, DK] blagosloviti svi narodi zemlje“ (Postanje 22:18). U skladu s tim, mali ostatak prirodnih Izraelaca koji je prihvatio Mesiju otišao je u mnoge narode propovedajući dobru vest o Hristu. Počev od Kornelija, mnogi neobrezani pagani su bili ’blagoslovljeni‘ posredstvom Isusa, Avrahamovog Semena. Oni su postali deo Izraela Božjeg i sporedni deo semena Avrhamovog. Oni su deo Jehovine ’svete nacije‘, čiji je zadatak da ’nadaleko objavi vrline onoga koji ih je iz tame pozvao u svoje čudesno svetlo‘ (1. Petrova 2:9; Galatima 3:7-9, 14, 26-29).
21. (a) Koje ’potomstvo‘ je Izrael Božji stvorio u savremeno doba? (b) Kako je to ’potomstvo‘ utešeno savezom, to jest ugovorom, koji je Jehova sklopio sa Izraelom Božjim?
21 Danas izgleda da je sakupljen potpuni broj Izraela Božjeg. Pa ipak, taj narod je i dalje blagoslovljen — i to u ogromnim razmerama. Kako? Tako što Izrael Božji ima ’potomstvo‘, Isusove učenike koji se nadaju večnom životu na rajskoj zemlji (Psalam 37:11, 29). To ’potomstvo‘ je takođe poučeno od Jehove i upućeno na njegove puteve (Isaija 2:2-4). Iako nisu kršteni svetim duhom niti učestvuju u novom savezu, Jehovin sveti duh ih jača da prevaziđu sve prepreke koje im Satana postavlja u delu propovedanja (Isaija 40:28-31). Sada ih ima na milione i brojčano nastavljaju da rastu dok stvaraju sopstveno potomstvo. Jehovin savez, to jest ugovor, s pomazanicima garantuje tom ’potomstvu‘ da će Jehova i njih nadalje koristiti kao svoje govornike u svu večnost (Otkrivenje 21:3, 4, 7).
22. Kakvo pouzdanje u Jehovu imamo, i kako to treba da utiče na nas?
22 Neka onda svako od nas sačuva veru u Jehovu. On je spreman da spase i može to da učini! Njegova ruka nikada neće biti kratka; on će uvek izbavljati svoj verni narod. Svi koji se uzdaju u njega i dalje će se držati njegovih dobrih reči, i to „od sad i doveka“.
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 294. strani]
Otpadnički Jerusalim — paralela hrišćanskom svetu
Jerusalim, glavni grad Božjeg izabranog naroda, predstavlja Božju nebesku organizaciju duhovnih stvorenja i takođe pomazane hrišćane u celini koji su uskrsnuli na nebo kao Hristova nevesta (Galatima 4:25, 26; Otkrivenje 21:2). Međutim, stanovnici Jerusalima su često bili neverni Jehovi, i zato je taj grad bio opisan kao bludnica i brakolomnica (Jezekilj 16:3, 15, 30-42). U takvom stanju Jerusalim je prikladan model otpadničkog hrišćanskog sveta.
Isus je za Jerusalim rekao da ’ubija proroke i kamenuje one koji su k njemu poslani‘ (Luka 13:34; Matej 16:21). Poput nevernog Jerusalima, hrišćanski svet tvrdi da služi istinitom Bogu ali mnogo odstupa od njegovih pravednih puteva. Možemo biti sigurni da će Jehova suditi hrišćanskom svetu po istim pravednim merilima po kojima je sudio otpadničkom Jerusalimu.
[Slika na 296. strani]
Sudija treba da sudi pravo, da traži pravdu i da ne prima mito
[Slika na 298. strani]
Poput nabujale reke Jehovine presude će zbrisati sve što stoji kao prepreka vršenju njegove volje
[Slika na 302. strani]
Jehova se zavetovao da pripadnici njegovog naroda nikada neće izgubiti prednost da budu njegovi svedoci