Poglavlje 37

Zašto se ne bih ponekad lepo proveo?

PETKOM uveče Paulina a je praktikovala da ide na hrišćanske sastanke. Dopadali su joj se govori, ali ponekad bi razmišljala o tome kako se njene prijateljice zabavljaju dok ona sedi tamo.

Kada bi se sastanak završio, Paulina je na putu do kuće prolazila pored jednog sastajališta mladih. Ona se priseća: „Privučena glasnom muzikom i treperavim svetlom, pritisnula bih nos na staklo i čežnjivo zamišljala kako su se samo zabavljali.“ Želja da se s drugima zabavlja postala je s vremenom glavna stvar u njenom životu.

Možda i ti, kao Paulina, ponekad smatraš da propuštaš nešto zato što si hrišćanin. Želiš gledati film na televiziji o kome svi pričaju, ali tvoji roditelji kažu da je previše brutalan. Želiš da sa svojim školskim drugovima izađeš u grad, ali tvoji roditelji ih nazivaju lošim društvom (1. Korinćanima 15:33). Želiš da ideš na zabavu na kojoj će biti svi tvoji školski drugovi, ali mama i tata kažu ne.

Čini se da tvoji školski drugovi mogu da odlaze i dolaze kad god žele, da posećuju koncerte i da do zore ostaju na zabavama, a da njihovi roditelji nemaju protiv toga ništa. Možda im zavidiš na njihovoj slobodi. Ti ne želiš da učiniš nešto loše. Ti samo želiš da se ponekad lepo provedeš.

 Razonoda — Božje gledište o razonodi

Možeš da budeš uveren da nema ničeg neispravnog u tome što želiš da se zabavljaš. Konačno, Jehova je ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11, New World Translation). Preko mudrog Solomona on kaže: „Uživaj mladiću za mladosti svoje, i nek se veseli srce tvoje dok si mlad i idi kuda te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju.“ Međutim Solomon upozorava: „Ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud“ (Propovednik 11:9, 10, Daničić-Karadžić).

Kada znamo da nas Bog smatra odgovornim za ono što radimo, razonoda se pojavljuje u sasvim drugom svetlu. Bog ne osuđuje nikoga zato što se zabavlja, ali on ne odobrava ako neko ’voli užitke‘, tako da živi samo za sledeći užitak (2. Timoteju 3:1, 4, NW). Zašto? Pogledajmo primer kralja Solomona, koji je sebi mogao da dozvoli sve i koji je iskusio sve zamislive užitke. On kaže: „Što su god želele moje oči, ne branjah im, niti uskratih srcu svome bilo koje zadovoljstvo.“ S kakvim rezultatom? „I gle, sve je to taština i trčanje za vetrom!“ (Propovednik 2:10, 11). Da, Bog zna da život koji se vrti oko užitaka, dugoročno gledano, dovodi do osećanja praznine i razočarenja.

Bog takođe od nas zahteva da ostanemo čisti od prljavih postupaka, kao što su zloupotreba droge i predbračni seksualni odnosi (2. Korinćanima 7:1). Ali, kroz mnogo toga što mladima pričinjava zadovoljstvo, može neko biti uvučen u takve postupke. Jedna devojka je, na primer, otišla u društvo nekih školskih drugova, koje nije bilo pod nadzorom.  „Svirala je glasna muzika, mnogo se plesalo i smejalo, a bilo je i poslastica“, priseća se ona. Ali, onda je „neko doneo pot. Onda je došlo piće. Tada je sve počelo da luduje“. Došlo je do nemorala. Devojka priznaje: „Otada se osećam bedno i deprimirano.“ Kako se samo lako može takvo okupljanje bez nadzora odraslih pretvoriti u ’divlju zabavu‘ ili bančenje! (Galaćanima 5:21, Byington).

Zato nije nikakvo čudo ako su tvoji roditelji jako zabrinuti kako provodiš svoje slobodno vreme, i ako ograničavaju gde i s kim ćeš se družiti. Šta je njihov poticaj? Žele da ti pomognu da uvažiš Božje upozorenje: „Ukloni žalost od srca svoga, i zlo od tela svoga, jer su i mladost i zora taština“ (Propovednik 12:2 [11:10, DK]).

Da li zavidim onima koji trče za zadovoljstvima?

Lako je zaboraviti sve ovo i onda zavideti drugima zbog slobode koju naizgled uživaju. Paulina je prestala da posećuje hrišćanske sastanke i upala je u jedno društvo koje je samo išlo za zadovoljstvima. „Radila sam sve neispravne stvari na koje sam bila upozorena“, priseća se ona. Njen „izlet u užitke“ najzad je doveo do njenog hapšenja i bila je smeštena u popravni dom za devojke.

Davno pre pisac 73. psalma se osećao kao Paulina. „Jer zavideh bezumnima gledajući sreću bezdušnika“, priznao je. Čak je počeo sumnjati da li vredi živeti po pravednim načelima. „Zar sam dakle, uzalud očistio srce svoje i bezazlenošću umio ruke svoje“, rekao je. Međutim, onda je došao do dubokog uvida: Zli se nalaze ’na klizavom mestu‘ kreću se na rubu propasti! (Psalam 73:3, 13, 18).

To je shvatila i Paulina, ali na težak način. Nakon svog izleta u svet, iz temelja je izmenila svoj život kako bi opet zadobila Božju milost. Međutim,  ti ne moraš da budeš uhapšen, ne moraš da navučeš neku polnu bolest ili da proživiš patnje odvikavanja od droge, da bi tek onda shvatio da je cena mnogih zadovoljstava suviše visoka. Postoje mnogi korisni, pozitivni načini da se zabavljaš, a koji su bez takvih rizika. Koji su neki od njih?

Zdrava razonoda

Jedna anketa sprovedena među američkim mladima pokazala je da „rado idu s porodicom povremeno na izlet ili učestvuju u drugim aktivnostima“. Zajednički preduzimati nešto kao porodica nije samo zabavno, nego i jača porodično jedinstvo.

To znači više nego samo zajednički gledati televiziju. Dr Antoni Pietropinto (Anthony Pietropinto) objašnjava: „Problem kod gledanja televizije je taj što to, doduše, radimo u društvu drugih, ali u osnovi ipak sami za sebe... S druge strane, neke vrste razonode, kao što su društvene igre, bavljenje sportom u prirodi, zajedničko kuvanje, kućni radovi i čitanje naglas, sigurno pružaju bolje mogućnosti za komunikaciju, saradnju i intelektualnu stimulaciju nego televizija, pasivna preokupacija moderne porodice.“ Džon, otac sedmoro dece, kaže: ’Čak čišćenje dvorišta ili čišćenje kuće može biti zabavno kada to radi čitava porodica.‘

 Preuzmi inicijativu ako kod tvoje porodice još nisu uobičajeni zajednički poduhvati i daj svojim roditeljima predloge. Pokušaj da pružiš zanimljive ideje za izlete ili nešto drugo.

Ne moraš uvek biti zajedno s drugima da bi se zabavljao. Meri, devojka koja brižljivo pazi s kim se druži, naučila je kako se može sama zabavljati. „Nešto vremena provodim svirajući klavir i violinu“, kaže ona. Melisa, jedna druga tinejdžerka, kaže nešto slično: „Ponekad za svoje uživanje pišem kratke priče ili pesme.“ I ti možeš naučiti da produktivno koristiš vreme, tako da se na primer baviš čitanjem, stolarijom ili sviranjem nekog instrumenta.

Hrišćanski skupovi

S vremena na vreme takođe je lepo sastati se s prijateljima. U mnogim područjima postoje mnoge korisne aktivnosti u kojima možeš da uživaš. U Severnoj Americi je omiljeno kuglanje, klizanje, vožnja biciklom, bejzbol i košarka. Taj popis možeš još proširiti i možda pokušati da posetiš neki muzej ili zoološki vrt. A možeš se,  naravno, naći i s drugim hrišćanskim mladima i samo slušati muziku ili zajedno s njima gledati neku korisnu televizijsku emisiju.

Ako želiš nekog pozvati, mogao bi zamoliti svoje roditelje za pomoć. Učini to zanimljivim tako da planiraš različite aktivnosti, kao što su društvene igre ili zajedničko pevanje. Ako su neki tvoji prijatelji muzički nadareni, možda ih možeš nagovoriti da nešto odsviraju. Dobro jelo doprinosi uspehu takve prilike, ali ne mora biti nešto posebno ili skupo. Ponekad i gosti mogu doneti nešto za jelo.

Da li u blizini postoji neki park ili otvoreni prostor, gde bi se na primer moglo igrati loptom ili plivati? Zašto ne otići na piknik? Opet, porodice mogu i tom prilikom doneti nešto za jelo, tako da to ni za koga ne bude finansijski teret.

Umerenost je ključ. Muzika ne mora biti zaglušujuća da bi se u njoj uživalo. Plesovi ne moraju biti  nepristojni ili izazovni da bi bili zabavni. Takođe mogu radovati igre u prirodi bez nemilosrdne konkurencije. Jedan otac izveštava: „Neki mladi se ponekad toliko svađaju da se skoro potuku.“ Da biste se zabavljali, u takvim aktivnostima sledite biblijski savet da se ’ne takmičite međusobno‘ (Galaćanima 5:26, NW).

Koga bi trebalo pozvati? Biblija kaže: „Imajte ljubav prema celoj zajednici braće“ (1. Petrova 2:17, NW). Zašto bi pozivao samo vršnjake? Proširi krug onih s kojima se družiš. (Uporedi 2. Korinćanima 6:13.) Jedan otac zapaža: „Stariji, doduše, ne mogu da učestvuju u mnogo toga, ali oni rado dođu i gledaju šta se radi.“ Prisutnost odraslih često sprečava da stvari izmaknu kontroli. Naravno, nije moguće na svaki skup pozvati sve. Osim toga, lakše je zadržati kontrolu kada ih je manje pozvano.

Hrišćanska druženja takođe pružaju mogućnost međusobnog duhovnog izgrađivanja. Neki mladi, doduše, smatraju da će to pokvariti zabavu. „Čim se sakupimo“, žali se jedan hrišćanski mladić, „kaže se: ’Sedni, uzmi svoju Bibliju, igraćemo biblijske igre.‘“ Međutim, psalmista je rekao: „Srećan je čovek... [kome] je u zakonu Jehovinom radost njegova“ (Psalam 1:1, 2, NW). Dakle, razgovori — ili čak igre — koji se vrte oko Biblije, mogu biti jako zabavni. Možda treba samo da produbiš svoje biblijsko znanje, kako bi mogao više učestvovati.

Daljnji predlog je da neki ispričaju kako su postali hrišćani. Ili učini atmosferu opuštenijom tako da zamoliš neke da ispričaju smešne događaje. Često možemo iz toga ponešto naučiti. Neka poglavlja ove knjige takođe bi se mogla upotrebiti kao temelj zanimljivih razgovora.

 Budi uravnotežen u razonodi

Isus Hrist sigurno nije smatrao da je ispod njegovog dostojanstva da se ponekad zabavlja. Biblija izveštava da je prisustvovao jednoj svadbenoj svečanosti u Kani, gde je bez sumnje bilo ukusnih jela, muzike, plesa i izgrađujućeg druženja. Isus je čak doprineo uspehu svadbene svečanosti, tako što je čudom napravio vino! (Jovan 2:3-11).

Međutim, Isusov život nije se sastojao samo iz slavlja. Najviše vremena je provodio sledeći duhovne interese i poučavajući ljude o Božjoj volji. On je rekao: „Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da dovršim delo njegovo“ (Jovan 4:34). Vršenje Božje volje donelo je Isusu daleko trajniju radost od bilo koje prolazne razonode. I danas bi trebalo da budemo „bogato zaposleni u delu Gospodovom“ (1. Korinćanima 15:58, NW; Matej 24:14). Ako s vremena na vreme imaš potrebu za razonodom, onda se tome raduj na uravnotežen, koristan način. Kao što je jednom neko napisao: „Život ne može uvek biti krcat akcijom i uzbuđenjem — a kada bi bio, bili bismo prilično iscrpljeni.“

[Fusnota]

Pitanja za razgovor

◻ Zašto neki mladi hrišćani zavide svetovnim omladincima? Da li je to i kod tebe bio slučaj?

◻ Kako Bog upozorava mlade u vezi njihovog ponašanja? Kako bi to trebalo da utiče na tebe pri izboru oblika razonode?

◻ Zašto bi bilo ludo zavideti mladima koji omalovažavaju Božje zakone i načela?

◻ Kako možemo uživati u korisnoj razonodi (1) sa članovima porodice, (2) sami i (3) sa suhrišćanima?

◻ Kakav primer uravnoteženosti je dao Isus Hrist kad se radilo o razonodi?

[Istaknuti tekst na 297. strani]

„Privučena glasnom muzikom i treperavim svetlom, pritisnula bih nos na staklo i čežnjivo zamišljala kako se samo zabavljaju“

[Istaknuti tekst na 302. strani]

„Neko [je] doneo pot. Onda je došlo piće. Tada je sve počelo da luduje“

[Slika na 299. strani]

Da li mladi koji se drže biblijskih načela zaista propuštaju prilike za provod?

[Slike na 300. strani]

Bavljenje nekim hobijem je dobar način za korišćenje slobodnog vremena

[Slike na 301. strani]

Hrišćanski skupovi su još zabavniji ako se planiraju različite aktivnosti i ako se pozovu hrišćani različite starosti