Poglavlje 58

Hlebovi i kvasac

U DEKAPOLISU se stiču velika mnoštva ka Isusu. Mnogi su prevalili dugačak put u ovo uglavnom paganima nastanjeno područje, da slušaju Isusa i da se izleče od svojih bolesti. Sa sobom imaju velike korpe u koje obično stavljaju hranu za put kad prolaze kroz paganska područja.

Konačno, Isus poziva svoje učenike k sebi i kaže: „Žao mi je mnoštva, jer već tri dana ostaju u mojoj blizini, a nemaju šta da jedu; a otpustim li ih gladne njihovim kućama, klonuće na putu. Neki su od njih zaista izdaleka.“

„Otkud bi neko mogao ovde na pustom mestu nasititi ove ljude hlebom?“ odgovaraju učenici.

Isus ih pita: „Koliko hlebova imate?“

„Sedam“, odgovaraju oni, „i nešto malo ribica.“

Isus upućuje ljude da se smeste po zemlji. Zatim uzima hlebove i ribe, moli se Bogu, lomi hlebove i počinje ih deliti svojim učenicima. Ovi ih dalje daju ljudima koji su jeli dok se ne nasite. Nakon toga skupljaju se preostali komadi — sedam punih korpi za hranu, iako je jelo preko 4 000 muškaraca, kao i žene i deca!

Isus zatim otpušta mnoštvo naroda, ulazi u čamac sa svojim učenicima i plovi prema zapadnoj obali Galilejskog mora. Ovde fariseji — ovog puta u pratnji članova sekte sadukeja — iskušavaju Isusa tako što od njega traže znak sa neba.

Isus zna šta oni nameravaju, i odgovara: „Kad padne veče, imate običaj reći: ’Biće lepo vreme jer je nebo ognjeno crveno‘; a ujutro: ’Danas će biti hladno i kišovito jer je nebo ognjeno crveno, ali izgleda sumorno.‘ Znate da protumačite izgled neba, a znakove vremenâ ne možete protumačiti“

Isus ih označava kao pokvareni i preljubnički naraštaj i ponavlja to što je već rekao farisejima u jednoj ranijoj prilici, naime, da im se neće dati znak, osim znaka Jone. Zatim on i njegovi učenici ulaze u čamac da krenu za Betsaidu, koja leži na severoistočnoj obali Galilejskog mora. Na putu učenici utvrđuju da su zaboravili da ponesu hleba, i da imaju samo jedan hleb sa sobom.

Isus još ima u mislima taj poslednji sastanak sa farisejima i sadukejima, Irodovim podupirateljima, i opominje učenike: „Imajte otvorene oči, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodovog.“ Pošto Isus spominje kvasac, učenici očigledno misle da se on poziva na to što su zaboravili hleb, pa se počinju prepirati o toj stvari. Kad Isus primeti nesporazum, on pita: „Zašto se prepirete oko toga što nemate hlebova?“

Nedavno je Isus čudom pribavio hleba za hiljade ljudi, a poslednje čudo učinio je samo dan ili dva ranije. Oni su ustvari morali znati da on nije zabrinut zbog toga što nemaju doslovnog hleba. „Zar se ne sećate, kad sam razlomio pet hlebova za pet hiljada ljudi, koliko ste korpi punih komada prikupili?“

„Dvanaest“, odvraćaju oni.

„Kad sam razlomio sedam na četiri hiljade ljudi, koliko ste korpi za hranu punih komada prikupili?“

„Sedam“, odgovaraju oni.

„Zar još ne shvatate smisao?“ pita Isus. „Kako ne razlučujete da vam nisam govorio o hlebovima? Ali čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.“

Konačno učenici shvataju. Kvasac, sredstvo za vrenje, usled kog hleb naraste, je reč koja se često upotrebljava za označavanje pokvarenosti. Sada učenici razumeju da Isus ovde govori o kvascu u prenosnom smislu i poziva ih da se čuvaju „farisejske i sadukejske nauke“ sa njenim razornim delovanjem. Marko 8:1-21; Matej 15:32–16:12.

▪ Zašto ljudi imaju velike korpe za hranu sa sobom?

▪ Kuda otplovljava Isus kad napušta Dekapolis?

▪ Kakav je nesporazum među učenicima o Isusovoj izjavi u vezi kvasca?

▪ Šta misli Isus izrazom „kvasca farisejskog i sadukejskog“?