Poglavlje 120

Odricanja u dvorištu

NAKON napuštanja Isusa u Getsemanskom vrtu i bežanja u strahu sa ostalim apostolima, Petar i Jovan zastaju u svom begu. Verovatno su dostigli Isusa kad je on bio odveden u Anin dom. Kad ga Ana šalje prvosvešteniku Kajafi, Petar i Jovan ih prate na dobroj udaljenosti, verovatno rastrgani između straha za vlastiti život i brige šta će se dogoditi njihovom Učitelju.

Stigavši do raskošne Kajafine kuće, Jovan može da uđe u dvorište, jer je poznat prvosvešteniku. Međutim, Petar je ostavljen da stoji napolju kod vrata. Ali, ubrzo se Jovan vraća i govori sluškinji koja pazi na vrata, tako da je Petru dozvoljeno da uđe.

Sada je hladno i prisutni u kući i službenici prvosveštenika su zapalili vatru od uglja. Petar im se pridružuje da se ugreje dok čeka ishod Isusovog suđenja. Tu, u svetlosti jake vatre, sluškinja koja je pustila Petra unutra bolje ga pogleda. „I ti si bio sa Isusom Galilejcem!“ uzvikuje ona.

Uzrujan da bi mogao biti otkriven, Petar pred svima poriče da je ikad znao Isusa. „Niti ga poznajem niti razumem šta govorite“, kaže on.

Petar tada odlazi bliže prema ulazu. Tu ga primećuje još jedna devojka i takođe kaže onima koji stoje tu: „Ovaj je čovek bio sa Isusom Nazarećaninom.“ Još jednom Petar to poriče, zaklinjući: „Ne poznajem tog čoveka!“

Petar ostaje u dvorištu, nastojeći da ostane neprimetan što je više moguće. U tom času možda je iznenađen kukurikanjem petla u ranoj jutarnjoj tami. U međuvremenu, Isusov sudski postupak je u toku, očigledno vođen u delu kuće iznad dvorišta. Nema sumnje da Petar i drugi čekaju ispod da vide dolazak i odlazak raznih svedoka koji su dovedeni da svedoče.

Prošlo je oko jedan sat otkako je Petar poslednji put označen kao jedan od Isusovih pratilaca. Sada mnogi od onih koji stoje uokolo dolaze do njega i kažu: „Ti si sigurno jedan od njih, jer te zaista odaje tvoje narečje.“ Jedan iz grupe je rođak Malha, kome je Petar odsekao uvo. „Zar te nisam video u vrtu s njim?“ kaže on.

„Ne poznajem tog čoveka!“ tvrdi Petar gorljivo. Ustvari, on pokušava da ih uveri da svi oni greše proklinjući i zaklinjući se u toj stvari, ali ustvari, prizivajući zlo na samog sebe ako ne govori istinu.

Baš kad se Petar treći put odrekne, petao zakukuriče. A u tom času se Isus, koji je verovatno izašao na balkon iznad dvorišta, okrene i pogleda ga. Petar se odmah seti šta je Isus rekao samo nekoliko sati ranije u gornjoj sobi: „Pre nego što petao dvaput zakukuriče, ti ćeš me se triput odreći.“ Poražen težinom svog greha, Petar odlazi napolje i gorko plače.

Kako se to može dogoditi? Kako se Petar, nakon što je bio tako siguran u svoju duhovnu snagu, mogao tri puta uzastopce brzo odreći svog Učitelja? Okolnosti su nesumnjivo neočekivano zatekle Petra. Istina je bila izvrnuta, a Isus je bio opisan kao prezira vredan zločinac. Što je ispravno pokazalo se kao neispravno, nevin se pokazao kao kriv. I zato je, zbog pritiska okolnosti, Petar izbačen iz ravnoteže. Iznenada je njegov osećaj odanosti poremećen; na njegovu žalost, on je bio onesposobljen strahom pred ljudima. Neka se to nikad ne dogodi nama! Matej 26:57, 58, 69-75; Marko 14:30, 53, 54, 66-72; Luka 22:54-62; Jovan 18:15-18, 25-27.

▪ Kako Petar i Jovan ulaze u dvorište prvosveštenika?

▪ Dok su Petar i Jovan u dvorištu, šta se događa u kući?

▪ Koliko puta petao kukuriče, i koliko puta Petar poriče da poznaje Isusa?

▪ Šta znači to da se Petar zaklinje i kune?

▪ Šta podstiče Petra da porekne da poznaje Isusa?