Poglavlje 69

Pitanje očinstva

TOKOM praznika Isusov razgovor s farisejima postaje sve žešći. „Znam da ste Avrahamovo potomstvo“, priznaje Isus, „ali tražite da me ubijete, jer moja reč ne napreduje među vama. Što sam video kod svog Oca to govorim; a vi, prema tome, činite ono što ste čuli od svog oca.“

Iako ne identifikuje njihovog oca, Isus jasno daje do znanja da je njihov otac drugačiji od njegovog. Ne znajući koga Isus ima na umu, jevrejske vođe odgovaraju: „Naš otac je Avraham.“ Oni smatraju da imaju istu veru kao Avraham, koji je bio Božji prijatelj.

Međutim, Isus ih šokira svojim odgovorom: „Ako ste deca Avrahamova, činite dela Avrahamova.“ Zaista, pravi sin oponaša svog oca. „Ali, sada tražite da me ubijete“, kaže Isus, „čoveka koji vam je rekao istinu, koju sam čuo od Oca. To Avraham nije činio.“ Zato Isus ponovo kaže: „Vi činite dela svog oca.“

Oni još uvek ne razumeju o kome Isus govori. Oni istraju u tome da su zakoniti Avrahamovi sinovi i kažu: „Mi nismo rođeni iz bluda.“ Zato tvrde da su pravi obožavaoci Boga i kažu: „Imamo jednog Oca, Boga.“

Ali, da li je Bog zaista njihov Otac? „Kad bi Bog bio vaš otac“, odgovara Isus, „ljubili biste mene, jer sam ja od Boga došao i ovde sam. I nisam uopšte došao sam od sebe, nego me je On poslao. Zašto vi ne znate šta ja govorim?“

Isus je tim verskim vođama pokušao da prikaže kakve su posledice odbacivanja njega. Ali, sada on izričito kaže: „Vi ste od svog oca Đavola, vi želite izvršavati želje svog oca.“ Kakav je otac Đavo? Isus ga je identifikovao kao ubicu i rekao: „On je lažov i otac laži.“ Zato Isus zaključuje: „Ko je od Boga sluša Božje reči. Zato vi ne slušate, jer niste od Boga.“

Ljuti zbog Isusove osude, Jevreji odgovaraju: „Zar ne kažemo pravo: Ti si Samarićanin i imaš demona.“ Izraz „Samarićanin“ koristi se kao izraz prezira i prekora, jer su Samarićani bili narod koji su Jevreji mrzeli.

Ne obazirući se na njihovu prezrivu primedbu o tome da je Samarićanin, Isus odgovara: „Ja nemam demona, nego ja iskazujem čast svom Ocu, a vi me obeščašćujete.“ Dalje, Isus daje uzbudljivo obećanje: „Ako ko drži moju reč, uopšte nikada neće videti smrt.“ Naravno, Isus ne misli da svi oni koji ga slede doslovno neće nikad videti smrt, nego on misli da oni nikad neće videti večno uništenje, ili ’drugu smrt‘, iz koje nema uskrsenja.

Međutim, Jevreji shvataju Isusove reči doslovno, i zato kažu: „Sad znamo da imaš demona. Avraham je umro, a i proroci; a ti kažeš: ’Ako ko drži moju reč uopšte nikada neće okusiti smrt.‘ Zar si ti veći od našeg oca Avrahama, koji je umro? A i proroci su pomrli. Za koga se izdaješ?“

Iz čitavog ovog razgovara je očigledno da Isus ovim ljudima ukazuje na činjenicu da je on obećani Mesija. Ali, umesto da odgovori na njihovo pitanje o svom identitetu, Isus direktno kaže: „Ako ja slavim sebe, moja slava nije ništa. Mene slavi moj Otac, za koga vi kažete da je vaš Bog; a ipak ga niste upoznali. A ja ga poznajem. I ako kažem da ga ne poznajem, biću kao vi, lažov.“

Isus nastavlja i ponovo se osvrće na vernog Avrahama: „Avraham, vaš otac, vrlo se radovao izgledu da će videti moj dan, i video je i obradovao se.“ Da, očima vere Avraham je željno očekivao dolazak obećanog Mesije. Jevreji u svom neverovanju odgovaraju: „Još nisi ni pedeset godina star, a video si Avrahama?“

„Zaista, zaista vam kažem“, odgovara Isus, „pre nego što je Avraham počeo postojati bio sam ja.“ Isus, naravno, govori o svom predljudskom postojanju kao moćne duhovne osobe na nebu.

Razjareni Isusovom tvrdnjom da je postojao pre Avrahama, Jevreji uzimaju kamenje da ga bace na njega. Ali, on se skriva i izlazi iz hrama neozleđen. Jovan 8:37-59; Otkrivenje 3:14; 21:8.

▪ Kako Isus pokazuje da on i njegovi neprijatelji imaju različite očeve?

▪ Kakvo je značenje toga što Jevreji nazivaju Isusa Samarićaninom?

▪ Šta Isus misli kad kaže da njegovi sledbenici neće videti smrt?