Poglavlje 127

U petak sahranjen — u nedelju grob prazan

SADA je već petak, kasno popodne, a o zalasku sunca počeće Sabat, 15. nisan. Isusovo mrtvo telo visi opušteno na stubu, ali dva razbojnika uz njega još su živi. Petak popodne naziva se Priprema, jer tada ljudi pripremaju jelo i dovršavaju svaki drugi hitan posao koji ne može čekati do iza Sabata.

Sabat koji će uskoro početi nije samo redovan Sabat (sedmi dan u nedelji), nego i dvostruki, ili „veliki“, Sabat. Naziva se tako zbog toga što 15. nisan, koji je prvi dan sedmodnevnog Praznika beskvasnih hlebova (i uvek je Sabat, bez obzira koji je dan u nedelji) pada na isti dan kao i redovni Sabat.

Prema Božjem zakonu, tela se ne smeju ostavljati da vise na stubu preko noći. Zato Jevreji traže od Pilata da se smrt onih koji su pogubljeni ubrza tako da im se polome noge. Zato vojnici lome noge dvojici razbojnika. Ali, budući da se vidi da je Isus mrtav, njemu ne lome noge. Time se ispunjuje Pismo: „Ni kost mu neće biti zdrobljena.“

Međutim, da bi uklonio svaku sumnju da je Isus stvarno mrtav, jedan mu vojnik zabija koplje u stranu. Koplje mu probija predeo srca, i odmah izlazi krv i voda. Apostol Jovan, koji je očevidac toga, izveštava da se time ispunjava jedan drugi biblijski citat: „Pogledaće u Onoga koga su proboli.“

Na pogubljenju je prisutan i Josif iz grada Aramateje, uvaženi član sanhedrina. On je odbio da glasa u korist nepravedne odluke visokog suda protiv Isusa. Josif je ustvari Isusov učenik, iako se bojao da se izjasni kao takav. Sada, međutim, pokazuje hrabrost i odlazi Pilatu da ga zamoli za Isusovo telo. Pilat poziva vojnog zapovednika koji je na dužnosti, i nakon što ovaj potvrdi da je Isus mrtav, Pilat dozvoljava da se preda telo.

Josif uzima telo i umotava ga u čisto, fino platno, pripremajući ga za ukop. Pomaže mu Nikodim, drugi član sanhedrina. Nikodim takođe nije priznao svoju veru u Isusa iz straha da će izgubiti položaj. Međutim, sada donosi smotak koji sadrži oko 100 rimskih litara (33 kilograma) mira i skupocenih aloja. Isusovo telo umotano je u povoje koji sadrže ove mirodije, upravo na način na koji su Jevreji imali običaj da pripremaju tela za ukop.

Telo je zatim položeno u Josifov novi spomen-grob koji je urezan u stenu u obližnjem vrtu. Konačno, pred grob je dovaljan veliki kamen. Da bi se sahrana obavila pre Sabata, priprema tela vrši se užurbano. Zato Marija Magdalena i Marija, majka Jakova Manjega, žure kući da bi pripremile još mirodija i mirisavih ulja. Nakon Sabata planiraju dalje da pripremaju Isusovo telo kako bi se sačuvalo za duže vremensko razdoblje.

Sledećeg dana, koji je subota (Sabat), sveštenički glavari i fariseji odlaze Pilatu i kažu: „Gospodine, setili smo se da je onaj varalica još za života rekao: ’Nakon tri dana treba da budem podignut.‘ Zato zapovedi da se grob osigura do trećeg dana, da njegovi učenici ne bi došli i ukrali ga i rekli ljudima: ’Podignut je iz mrtvih!‘ i ta poslednja prevara biće gora od prve.“

„Imate stražu“, odgovara Pilat. „Idite i osigurajte ga kako znate.“ Tako oni odlaze i osiguravaju grob zapečativši kamen i postavivši rimske vojnike kao stražu.

U nedelju rano ujutro, Marija Magdalena, Marija, majka Jakovljeva, zajedno sa Salomom, Jovanom i drugim ženama, donose mirodije na grob da pripreme Isusovo telo. Putem kažu jedna drugoj: „Ko će nam odvaljati kamen s vrata spomen-groba?“ Ali, pri dolasku utvrđuju da se dogodio zemljotres i Jehovin anđeo je odvaljao kamen. Straže nema, a grob je prazan! Matej 27:57–28:2; Marko 15:42–16:4; Luka 23:50–24:3, 10; Jovan 19:14, Jovan 19:31–20:1; 12:42; 3. Mojsijeva 23:5-7; 5. Mojsijeva 21:22, 23; Psalam 34:20; Zaharija 12:10.

▪ Zašto se petak naziva Pripremom, i šta je „veliki“ Sabat?

▪ Koji se biblijski stihovi ispunjavaju u vezi sa Isusovim telom?

▪ Šta Josif i Nikodim moraju učiniti u vezi Isusove sahrane, i u kakvoj su oni vezi s Isusom?

▪ Šta sveštenici traže od Pilata, i kako on odgovara?

▪ Šta se događa u nedelju rano ujutro?